Budžet Nemačke za 2027: Na šta će potrošiti milijarde?

Bilo je 5:55 ujutru kada je Odbor za budžet Bundestaga završio svoju poslednju sednicu. Nakon skoro 16 sati pregovora, poslanici vladajućih stranaka – CDU/CSU i SPD – glasali su za nacrt budžeta za 2027. godinu, dok su poslanici opozicionih stranaka glasali protiv. Time je, u načelu, otvoren put za konačno glasanje u Bundestagu, zakazano za 27. novembar, piše DW.

Na prvi pogled, ovaj dokument – koji broji više od 1.000 stranica – prvenstveno se bavi brojkama. Savezna vlada planira da sledeće godine potroši približno 561 milijardu evra. Problem je u tome što predviđeni prihodi nisu ni približno dovoljni za pokrivanje tih rashoda. Postoji manjak od 123 milijarde evra, koji će se finansirati putem zaduživanja.

Drugi najveći nivo zaduživanja u istoriji SR Nemačke

Postoji još jedan problem: ovaj dug nije kraj priče. Pored toga, tu je i zaduživanje za izdatke u oblasti odbrane, kao i za obnovu infrastrukture koja propada. To se sprovodi putem takozvanih „posebnih fondova“, koje je Bundestag odobrio 2025. godine. Ti fondovi su raspoređeni na više godina i podrazumevaju ukupno bilion evra novog duga.

Kada se uračuna deo predviđen za 2027. godinu, ukupan iznos zaduživanja prelazi 210 milijardi evra. To predstavlja drugi najveći nivo zaduživanja u istoriji Savezne Republike Nemačke – veći je bio samo iznos od 215,4 milijarde evra, zabeležen 2021. godine, tokom pandemije kovida 19.

Opozicija je taj potez oštro kritikovala. Nakon završne sednice o budžetu, poslanik stranke Zelenih Sebastijan Šefer i njegov kolega Ditmar Barč iz stranke Levica govorili su o "gigantskoj planini dugova", "neodrživom" budžetu, "neodgovornoj" politici na račun budućih generacija, kao i o nedostatku perspektive za budućnost. Mihael Espendiler, portparol stranke Alternativa za Nemačku (AfD) zadužen za budžetsku politiku, izračunao je da se savezna vlada svakog minuta zadužuje za novih 400.000 evra.

Zašto dug raste? Krize povećavaju troškove

Ko traži razloge za rast duga, mora da sagleda više od samih brojki. Savezni budžet uvek priča određenu priču: on odražava prioritete koje su postavili vlada i nacija – u ekonomskom, socijalnom, bezbednosnom i geopolitičkom smislu.

Kada je reč o 2027. godini, ta priča predstavlja nastavak kriza i ratova. Dok ruski rat protiv Ukrajine dovodi do rasta izdataka za odbranu, slabljenje privrede zahteva nova ulaganja. Istovremeno, nemačko stanovništvo ubrzano stari, a to povećava socijalne izdatke. Infrastruktura koja propada zahteva obnovu i sanaciju, a prelazak na obnovljive izvore energije – takozvana "energetska tranzicija" – košta milijarde.

Povećanje sredstava za naoružanje i odbranu

Ruski rat protiv Ukrajine ulazi u svoju petu godinu. Prema procenama savezne vlade u Berlinu, ukupna podrška Ukrajini do kraja juna 2026. godine dostigla je približno 100 milijardi evra.

"Savezna vlada će nastaviti da pruža podršku Ukrajini – politički, finansijski, humanitarno, civilno i vojno – sve dok to bude potrebno", navela je vlada u odgovoru na poslaničko pitanje opozicione Alternative za Nemačku.

Pored toga, modernizacija Bundesvera i troškovi vezani za NATO stvaraju ogroman pritisak na savezni budžet. Predviđeno je da budžet za odbranu do 2027. godine poraste na nešto manje od 110 milijardi evra – što je povećanje od oko 27 milijardi evra u odnosu na prethodnu godinu. Tu su, takođe, i izdaci iz posebnog fonda za Bundesver, namenjeni modernizaciji vojske.

Socijalna davanja i penzije: najveća budžetska stavka

Ubedljivo najveća pojedinačna stavka u saveznom budžetu odnosi se na Ministarstvo rada i socijalnih pitanja, čiji će rashodi porasti na više od 200 milijardi evra. Iako su planirane određene mere štednje — na primer, u okviru osnovne pomoći za nezaposlene koji traže posao — troškovi za penziono zbrinjavanje značajno rastu.

Generacija rođena šezdesetih godina prošlog veka sada dostiže starosnu dob za penzionisanje; u to vreme, svake godine se rađalo više od milion dece. Do početka sedamdesetih godina, stopa nataliteta se gotovo prepolovila, a nakon toga je nastavila da opada. Kao posledica toga, u narednim godinama očekuje se porast broja penzionera uz istovremeno smanjenje radne snage.

Očekuje se rast doprinosa za penziono osiguranje

Penzioni fondovi se ne mogu održati isključivo putem doprinosa sve manjeg broja zaposlenih. U 2025. je za isplatu penzija izdvojeno ukupno 420 milijardi evra, pri čemu je država učestvovala sa 127 milijardi evra. Projekcije pokazuju da će se do 2027. godine ove državne subvencije smanjiti za približno tri milijarde evra. Zbog toga će doći do povećanja doprinosa za obavezno penziono osiguranje — koje ravnopravno dele zaposleni i poslodavci — pri čemu će stopa verovatno dostići nešto manje od 20 odsto bruto zarade.

Slično tome, Savezna agencija za zapošljavanje već dugo nije u stanju da pokrije svoje troškove samo putem doprinosa: za 2027. godinu predviđene su subvencije iz saveznog budžeta u iznosu većem od osam milijardi evra.

Od "crne nule" do visokog nivoa novog zaduživanja

Poređenje trenutne budžetske situacije sa onom iz prethodnih godina ukazuje na velike razlike. Ne tako davno, Nemačka je važila za uzor fiskalne discipline. U periodu od 2014. do 2019. godine, savezni budžet je šest godina zaredom uspevao da izbegne novo zaduživanje. U pojedinim slučajevima, čak su preostala i viška sredstva.

Era "crne nule" (uravnoteženi budžet) naglo je okončana pojavom pandemije korone 2020. godine. Ipak, nasleđe tih godina, kada je budžet bio uravnotežen, oseća se i danas. U poređenju s drugim zemljama, Nemačka i dalje zadržava relativno snažnu poziciju. Ekonomski stručnjaci upozoravaju na rast duga.

Ključni pokazatelj nije apsolutni iznos duga, već odnos duga prema BDP-u, koji meri državni dug u odnosu na godišnji ekonomski učinak. Krajem 2025. godine, taj odnos je za Nemačku iznosio 63,5 odsto. Nasuprot tome, u Francuskoj taj odnos prelazi 110 odsto, u Italiji se kreće između 135 i 140 odsto, dok je u Sjedinjenim Državama znatno iznad 100 odsto.

Međutim, u svom najnovijem jesenjem izveštaju, Nemački savet ekonomskih stručnjaka upozorava da se Nemačka nalazi na opasnom putu. Ukoliko se nastavi trenutni trend zaduživanja, odnos duga prema BDP-u bi do 2040. godine mogao da poraste na 100 odsto.

Do 2027. godine dospeva 42 milijarde evra na ime kamata

Takav scenario takođe bi ugrozio kreditni rejting Nemačke na finansijskim tržištima. Nemačka je jedina zemlja G7 – grupe koju čini sedam vodećih demokratskih, industrijalizovanih ekonomija – koja i dalje zadržava rejting "trostruko A" (AAA). To je najviši mogući kreditni rejting, koji investitorima signalizira da je rizik od neispunjavanja obaveza po osnovu nemačkih državnih obveznica izuzetno nizak.

To takođe pomaže da se kamatne stope na nove zajmove održe na niskom nivou – što je značajan faktor, s obzirom na to da troškovi kamata iz godine u godinu sve više opterećuju savezni budžet. Procenjuje se da će do 2027. godine na ime kamata dospeti oko 42 milijarde evra.

Spor oko poreza na električnu energiju: Demohrišćani traže izmene

Bundestag bi krajem novembra trebalo da održi završnu raspravu o nacrtu budžeta. Hoće li do tada doći do nekih promena? Unutar vlade postoji spor oko toga da li je još uvek moguće smanjiti porez na električnu energiju – meru koju je ranije nagoveštavao kancelar Fridrih Merc (CDU).

Ukoliko se to sada ne realizuje, delovaće kao kršenje datog obećanja. U televizijskom intervjuu, stručnjak za budžet iz redova CDU, Matijas Midelberg, upozorio je: "Kada izađete u javnost i preuzmete obavezu pred građanima, morate je i ispuniti. U suprotnom, potpuno razumem zašto bi ljudi bili razočarani u nas".