Srbija ga nije zaboravila: Prošlo je 17 godina od smrti patrijarha Pavla, a njegove reči i dalje nas uče

Patrijarh srpski, gospodin Pavle služio je srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao njen poglavar punih 19 godina.

Izbegavao je luksuz, raskoš i privilgije koje je kao Patrijarh imao. Često je hodao ili koristio javni gradski prevoz.

Zbog svoje poniznosti, asketskog života i skromnosti, mnogi su ga smatrali ",živim svecem". Bio je istinski Božji čovek, posvećen veri i pravim vrednostima hrišćanstva.

Njegov blagi i pitomi pogled isijavao je ljubav i pristupačnost.

Njegove mudre reči, pune duhovne snage pokazivale su put morala i ispravnosti za njegovog života, ali su i posle njega ostale da nas vode, inspirišu na dobrotu i podsećaju da smo prolazni.

Bio je takav čovek da su ga voleli i oni koji ne veruju u Boga, a priče iz negovog života i njegove mudrosti se i danas pamte i prepričavaju.

Ovo su neke od njih.

FOTO TANJUG/ SPC

"Šta bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?"

Za vreme zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, kada je došao trenutak večernje službe, patrijarh se uputio prema Sabornoj crkvi. Na putu od Patrijaršije do hrama, bili su jedan do drugog parkirani luksuzni automobili.

Svog pratioca, patrijarh je upitao: “Čiji su ovi skupoceni automobili?” i dobio je odgovor da su vlasništvo njihovih episkopa.

"O, Bog ga video, šta bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?", prokomentarisao je patrijarh.

Pravilo šest maslina

U prijatnoj atmosferi, na ručku u Patrijaršijskom dvoru, jedan do drugoga sedeli su patrijarh Pavle i vladika Stefan. Na stolu je bila i činija sa maslinama.

Svi prisutni znali su da se patrijarh drži svog načela da je ljudskom organizmu potrebno do šest maslina, ne više.

Vladika Stefan je zahvatio osam, te je šaljivo upitao patrijarha: "Vaša svetosti, ja zahvatih dve više, šta da činim"?

Patrijarh mu je odgovorio: "Sad uzmi to što si zahvatio, a sutra uzmi dve manje"...

"Svako vidi šta hoće"

Kad je patrijarh trebalo da krene na Banovo brdo, na službu u crkvu, pratilac ga je upitao hoće li da se odveze automobilom, što je patrijarh odbio, rekavši da će ići autobusom. Da bi ga, ipak, odgovorio od ovog nauma, pratilac ga je podsetio da je leto i da nije zgodno ići gradskim prevozom, jer ljudi idu na Adu Ciganliju, a ženski svet je razgolićen.

"Svako vidi ono što hoće", kratko je odgovorio patrijarh Pavle.

U narodu je bio omiljen zbog skromnosti, mudrosti i istinoljubivosti, a na dan njegove sahrane, na putu od Saborne crkve do porte Manastira Rakovica, ispratile su ga stotine hiljada vernika, koji su i danima pre toga čekali u redovima da mu se poklone poslednji put.

FOTO TANJUG/ SPC

Od Kućanaca do Beograda

Patrijarh Pavle rođen je 11. septembra 1914. godine u slavonskom selu Kućancima kod Donjeg Miholjca (današnja Hrvatska) kao Gojko Stojčević.

Posle mature u sarajevskoj Bogosloviji 1936. godine, upisuje se na Bogoslovski fakultet u Beogradu, gde diplomira 1942. godine, a za vreme Drugog svetskog rata bio je veroučitelj u Domu za izbeglu decu u Banji Koviljači. 

Zamonašen je 1948. godine u ovčarsko-kablarskom manastiru Blagoveštenju, gde je poneo monaško ime Pavle. 

Za Episkopa raško-prizrenskog izabran je u maju 1957. godine, a u septembru iste godine tadašnji patrijarh srpski Vikentije hirotonisao ga je u beogradskoj Sabornoj crkvi.

U Eparhiji raško-prizrenskoj obnavljao je stare i porušene hramove i gradio nove, mnogo se trudio oko svešteničkog i monaškog podmlatka i neprestano je putovao i služio u svim mestima svoje Eparhije.

Posebno se starao o prizrenskoj Bogosloviji, gde je predavao crkveno pojanje i crkvenoslovenski jezik, a kao arhijerej na Kosovu i Metohiji, u vreme veoma teško za Srbe i SPC, proveo je više od 33 godine. 

O napadima Arbanasa na imovinu Crkve, monahe, sveštenike i srpski narod, koji se pod tim pritiskom iseljavao, redovno je obaveštavao Sveti Arhijerejski Sinod i Sabor, kao i državnu vlast, a hrišćanskom smirenošću i trpeljivošću, podnosio vređanja i fizičke napade. 

Svedočio je u Ujedinjenim nacijama, pred mnogobrojnim državnicima, o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve izabrao ga je 1. decembra 1990. godine za 44. patrijarha Srpske Pravoslavne Crkve. 

Preminuo je 15. novembra 2009. godine na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, gde je dve godine bio na medicinskoj nezi.

Opojan pred hramom Svetog Save na Vračaru sa najvišim crkvenim i državnim počastima, sahranjen je 19. novembra 2009. godine u manastiru Rakovici kod Beograda.

Citati Patrijarha Pavla o ljubavi

Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate.

Kada se javi sujeta, onda dolazi do svađe, netrpeljivosti. Kad se javi sujeta, tu nema ni vere ni ljubavi.

Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa ‘što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima’, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.

O životu i etici

Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.

Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.

Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače. Treba živeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje.

Ne branimo se od tuđeg zla zlom u sebi.

Nama je bolje da nestanemo kao ljudi nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.

Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.

O vrlini

Smirenost je majka sviju evanđelskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagoslov.

Gledaj da ne imponuješ svojim znanjem i svojom učenošću, nego svojim smirenjem.

Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi.

Postoji sedam stupnjeva u dostizanju blaženstva. Smirenost je prvi, to je temelj. Kod gordog čoveka nemoguće je učiniti išta dobro. On smatra da je Bog njegov dužnik, a ne obratno.

O crkvi i veri

Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odbir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas.

Pozvani smo da činimo saglasno svome zvanju, onoliko koliko možemo i koliko nam je Bog dao. Ni manje, ni više, a ono što mi ne uspemo da učinimo, to ostaje da učini Gospod i nadopuni naše nedostatke.

Prava vernost je ona koja je razumna, evanđelska, kao ova koju je pokazao Spasitelj.

Mrtav je pred Njim onaj koji je grešnik, koji se ne kaje i koji u Njega ne veruje.

O porodici i ženi

Porodicu smatram osnovom ljudske zajednice i nezamenjivom za duhovni razvoj čoveka. U porodici se čuva vera predaka, drži se do osnovnih duhovnih vrednosti, koje nas vode kroz život; porodica je izvor ljubavi, u njoj se učimo dužnosti, žrtvovanju, zajedničkom podnošenju nevolja, kao i podeli radosti.

Porodica nam stvara osećanje da smo zajedno u svemu i kad odemo iz svojih kuća, kuda nas život vodi. Porodica je "mala crkva". Njenih svetinja i običaja ko se drži, taj ne može zalutati u ovom otuđenom, ispražnjenom, posuvraćenom svetu.

Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha.

Porfirije u manastiru Rakovica služio pomen 

Patrijarh srpski Porfirije služio je danas u manastiru Rakovica svetu liturgiju i pomen patrijarhu srpskom Pavlu povodom 17 godina od njegove smrti.

Porfirije je nakon služenja parastosa podsetio na reči patrijarha Pavla - budimo ljudi i naveo da nismo ljudi onda kada smo izvan Hrista i Crkve, odnosno kada čovek za kriterijum svog života ima nešto ili nekog koji je često protiv Hrista i Crkve. 

"Molili smo se za pokoj njegove duše, ali molili smo se i njemu da se moli za nas da budemo ono što  je on želeo da budemo i na šta nas je on pozivao, a to je sročeno u nekoliko reči: 'Da budemo ljudi'. To znači, braćo i sestre, da iako smo ljudi, ne znači da smo zaista autentični i pravi ljudi. Biti čovek jeste dato, to je smisao poruke Svetog Patrijarha Pavla. Dakle, jeste dato, ali je i zadato", rekao je Porfirije. 

FOTO TANJUG/ SPC

Patrijarh je naveo da smo stvoreni po slici i prilici Božjoj kao ljudi i da imamo darove, ali da li ćemo na kraju i dozvoliti blagodati Božjoj da umnoži te darove i da postanemo zaista podobni zavisiti od toga da li ćemo da se upodobimo Hristu i da budemo istinski, pravi ljudi, saopšteno je iz SPC. 

"Biti čovek znači biti u Hristu, biti u Bogočoveku. Samo smo ljudi, samo si čovek, samo sam čovek, onda kada je Bogočovek moj okvir, onda kada sam se poistovetio sa Bogočovekom Gospodom našim Isusom Hristom. To je priziv i blagoslov blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, to je njegova molitva", rekao je Porfirije. 

FOTO TANJUG/ SPC

Dodao je da se danas sabrani narod u manastiru, moleći za pokoj duše patrijarha Pavla, isto toliko ili još više moli blaženopočivšem patrijarhu da se on zajedno sa svim svetima iz srpskog roda moli da zaista budemo ljudi. 

"Da budemo čovek iz koga misli Hristos, iz koga govori Hristos, iz koga oseća Hristos i u kojem živi Hristos, u kojem živi Bogočovek. Večni pokoj, Bog da mu dušu prosti!", naveo je Porfirije.

Prethodno je patrijarh Porfirije u besedi pozvao da narod svakodnevno čuva pravoslavnu veru svojim životom i ispunjavanjem Božijih zapovesti.

"Ispunjavanjem zapovesti Božjih, kroz veru, čisti se naša duša, naše srce, otvara se perspektiva poznanja Boga, susreta sa Bogom. Otvara se perspektiva dublje spoznaje u koju su došli svetitelji Božji i apostoli, koji više nemaju dilemu između onog šta je dobro i šta je loše", naveo je Porfirije. 

FOTO TANJUG/ SPC

Patrijarh je ukazao da kada idemo spoznaji Boga živog, verom i ljubavlju  prema Bogu, onda počinjemo da poznajemo i sebe, da poznajemo život, smisao života, da poznajemo bližnje. 

"Onda razumemo reč Hristovu: 'Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe', jer pre toga ljubiš Boga kao zakon i pravilo svog života. Onda razumemo da smo jedni drugima potrebni, onda razumemo da možemo biti spremni da praštamo jedni drugima, jer je to smisao našeg života", rekao je Porfirije. 

Dodao je da je smisao života i da ne odbacujemo, da ne mrzimo, navodeći da nema većeg otrova od mržnje. 

FOTO TANJUG/ SPC

"Mržnja truje onog koga prožima, ko je nošen njom. Dakle, jedno sa Bogom, jedno među sobom u različitosti, ne u jednoumlju, već u jednoj veri, u jednoj ljubavi i u jednoj nadi. Nadu nikada da ne gubimo, verom da živimo i ljubav da nam bude početak i kraj našeg života, ljubav prema Bogu i prema bližnjem — istakao je Patrijarh srpski.

Patrijarh Porfirije je nakon parastosa dočekao oko 150 učenika Gimnazije "Patrijarh Pavle", koji su u litiji od škole do manastira došli sa svojim direktorom Jasminom Nikolovskim, brojnim profesorima i veroučiteljima Slavišom Kostićem i đakonom Vukom Ercegom.