Gasprom gubi poslednju veliku mušteriju u EU?

Moskva je toliko puta pretila "zavrtanjem slavine" Evropi, da najnoviju pretnju skoro niko nije primetio, piše Dojče vele.

Ovog puta Gazprom preti ukrajinskom Naftogazu da će obustaviti tranzit preko Ukrajine – tranzit koji, inače, teče bez obzira na rusku agresiju.

Ako bi se pretnja obistinila, Gazprom bi ostao bez linije do poslednje velike evropske mušterije Austrije. Tamošnji najvažniji uvoznik OMV šalje signale da je spreman i za taj scenario.

Zavrzlama bez arbitraže?

Tranzit preko Ukrajine teče po ugovoru koji ističe tek krajem 2024. godine. Pretpostavlja se da obe strane – ruska i ukrajinska – nisu želele da povrede taj ugovor, kao ni da ostave preostale evropske mušterije bez ruskog gasa.

Nakon obustave slanja gasa kroz Severni tok – a onda i diverzije kojom je taj gasovod uništen – Gazprom tranzitom kroz Ukrajinu još zarađuje nešto para od evropskog tržišta.

Osim toga, radi i takozvani Turski tok kojim gas stiže na Balkan. No njegov kapacitet od 16 milijardi kubika godišnje daleko je manji i od Severnog toka i od stare sovjetske veze kroz Ukrajinu.

Ugovor o tranzitu predviđa da Gazprom od 2021. do 2024. preko Ukrajine i Slovačke pumpa do 40 milijardi kubika do austrijskog čvorišta Baumgarten. Odatle se decenijama gas raspoređivao ka Austriji, Nemačkoj, Italiji, Češkoj i Sloveniji.

Ali, od svih velikih dobavljača, sada je Gazpromu preostao jedino austrijski OMV.

Kako Ukrajinci pokušavaju da pokrenu niz procesa protiv Gazproma pred arbitražnim sudovima, šef ruskog giganta Aleksej Miler zapretio je početkom jula da će prekinuti svaku saradnju – dakle i tranzit.

Prema Milerovim rečima, Gazprom se pred evropskim arbitražnim sudovima ne može nadati fer procesima zbog zapadnih sankcija i "talasa rusofobije u Evropi". Zato sudove, nastanjene u Švajcarskoj i Švedskoj, naziva "nelegitimnim" i "besmislenim".

U čemu je problem?

Ukrajinski Naftogaz naime želi pred arbitražom da postigne da mu Gazprom plaća za tranzit 40 milijardi kubika godišnje – kako i piše u ugovoru. I to bez obzira što Rusi od 2022. kroz Ukrajinu šalju tek nešto više od trećine pređašnje količine.

Rusi pak odbijaju da plate jer ukrajinska strana od maja 2022. ne prihvata isporuke preko merne stanice Sohranovka, već samo još preko merne stanice Sudža.

Argument Ukrajinaca je da put preko Sohranovke ide kroz okupiranu oblast Luganska, te da korišćenje stoga više nije moguće. Kijev je predložio da se u zamenu povećaju isporuke preko Sudže, ali Gazprom kaže da je to tehnički nemoguće.

Teško je prokljuviti ko je koliko u pravu, ali jedno upada u oči: Preko Sohranovke su Rusi ranije isporučivali svega trećinu gasa kroz Ukrajinu, ali su sada smanjili isporuke za skoro dve trećine.

Ta zavrzlama se, dakle, neće rešavati pred arbitražom koju Rusi odbijaju. Ako Gazprom zato stvarno obustavi tranzit, posredno će biti pogođen i austrijski OMV.

Austrijanci našli gas na drugim mestima

Austrijski uvoznik kaže da je na to spreman. Još u februaru su saopštili da su prošle godine uvozili jedva 30 odsto predviđenog gasa od Rusa – za ostalo su se snašli kod drugih dobavljača.

U maju je pažnju austrijske javnosti privukla izjava bivšeg šefa OMV-a Gerharda Rojsa koji je na televiziji rekao da Ukrajinci posle 2024. ionako više neće dopuštati ruski tranzit. Rojs se pozvao na svoje izvore u Kijevu.

To je ponukalo austrijsku ministarku energetike da već idućeg dana kaže kako se zemlja mora osloboditi zavisnosti od ruskog gasa. "Sedenje skrštenih ruku je opasnost za našu zemlju", rekla je ministarka Leonore Geveser.

Tri sedmice kasnije je OMV doneo konačnu odluku da ulaže u gasno polje Neptun Deep koje se nalazi u rumunskom delu Crnog mora. Tim projektom bi Rumunija mogla postati najveći proizvođač zemnog gasa u EU, a deo bi stizao i u Austriju od 2027. godine.

Još dve sedmice kasnije je OMV saopštio da je najmio dodatne kapacitete gasovoda u Nemačkoj i Italiji za transport do Austrije. Tim gasovodima može se dovoditi gas iz Norveške, kao i tečni gas koji stiže do terminala u Holandiji i Italiji.

"Ovi kapaciteti, zajedno sa alternativnim ne-ruskim gasnim izvorima OMV, srednjoročno obezbeđuju naše obaveze prema klijentima", saopštio je tada OMV.

No, to ne znači da će Austrijanci svojevoljno dići ruke od ruskog gasa. "Sve dok Gazprom isporučuje, mi ćemo nabavljati te količine od njih", rekao je ovih dana direktor OMV Alfred Štern za Fajnenšel tajms.

To je bio jasan signal da OMV neće jednostrano raskidati ugovor sa Gazpromom koji teče do 2040. godine. Uostalom, gas nije na listi sankcija EU.

No, glavna poruka Šterna u tom intervjuu kao da je bila upućena i Rusiji i austrijskim mušterijama: ako Gazprom prekine isporuke, mi ćemo se snaći.