Otkriće koje će Trampu pomrsiti konce; Evo šta je otkriveno na Grenlandu

Naime, kako je preneo Večernji list, novo istraživanje otkrilo je skriveni sloj sedimenta, sastavljen od meke zemlje i peska, koji je, kako se veruje, prouzrokovao topljenje, raspadanje i većeg dela glečera.

Prema novom istraživanju sa Univerziteta Kalifornija u San Diegu taj sloj, debeo i do 200 metara, a na nekim mestima čak do 300 metara, deluje kao prirodni lubrikant: smanjuje trenje između leda i podloge, omogućavajući brže klizanje glečera prema okeanu i značajno ubrzava gubitak mase.

Studija, objavljena u časopisu "Geology" temelji se na analizi seizmičkih podataka prikupljenih sa 373 merne stanice širom Grenlanda tokom poslednje dve decenije.

• "Tramp je T-Reks – ili se pariš sa njim ili te proždre"
• "EU je posvećena sigurnosti Arktika"

Istraživači su merili kašnjenja u seizmičkim talasima izazvanim potresima.

Signali su se sporo širili kroz mekani sloj, što je jasno ukazivalo na prisutnost sedimenata umesto tvrde stene.

"Ako više otopljene vode dospe do dna, ovi sedimenti mogu dodatno da smanje čvrstoću, ubrzaju tok leda i povećaju gubitak leda u okeanu. To znači da bi neki region Grenlanda mogao da bude osjetljiviji na klimatske promene nego što se to sada pretpostavlja na osnovu trenutnih modela", kazao je Jan Jang, glavni autor studije i geofizičar sa "Scripps Institution of Oceanography".

"Sigurnost priobalnih zajednica zavisi od preciznih prognoza, a znati da li je podloga tvrda stena ili mekani sediment ključno je za poboljšanje predviđanja porasta nivoa mora", kazao je on.

Sedimenti nisu ravnomerno raspoređeni

Deblji slojevi (do 200–300 m) nalaze se u toplijim, vlažnijim zonama gde se led topi odozdo, dok su tanji ili ih nema u hladnijim, smrznutim područjima.

To objašnjava zašto se neki delovi ledenog pokrova raspadaju brže od očekivanog.

• Rusi likuju, a Tramp tvrdi: Oni vrebaju
• Evropa neće uraditi ništa da spasi Grenland od Trampa?

Otkriće dolazi u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp intenzivno pritiska Dansku i Grenland zbog toga što želi da preuzme kontrolu nad tim ostrvom, pod izgovorom "strateškog položaja" u Arktiku, sprečavanja uticaja Rusije i Kine i pristupa bogatim prirodnim resursima.

Međutim, sedimentni sloj predstavlja veliku prepreku za rudarenje i eksploataciju resursa.

Bušenje kroz stotine metara mekane gline i peska dovodi do čestog začepljavanja opreme kojom se buši, kao i kvarenja, što sveukupno usporava radove i enormno povećava troškove.

Studija iz 2022. (objavljena u "The Cryosphere") i ona iz 2024. ("Annals of Glaciology") pokazale su da stabilno bušenje zahteva smrznutu stenu, a ne sediment jer inače dolazi do zastoja i opasnih uslova.

Takođe, sve veći broj ledenih bregova koji se odvajaju od glečera u obližnje vode, ugrožava potencijalne naftne platforme, a ekstremna izolovanost Grenlanda i nedostatak infrastrukture dodatno otežavaju operacije.