Bez kojih namirnica možemo ostati u budućnosti? Na listi kafa, pivo...

Klimatske promene čine da se čovečanstvo prilagođava novim životnim uslovima. Neki bi rekli da je u pitanju onaj način života koji je čovek zanemario, a u pitanju je sklad sa prirodom.

Čovek je odavno prestao da uzima onoliko koliko bi mu bilo dovoljno, prohtevi su porasli, a ljudska pohlepa i moć učinila da na zakone prirode ljudi zaborave, makar većina ljudi.

Kako temperature rastu, a ekstremne vremenske prilike postaju nova stvarnost, oni koji žive od prirode osećaju brojne promene, što potvrđuju i razna naučna istraživanja. Neka od tih istraživanja vezuju se i za budućnost popularne hrane. Postoje tvrdnje i mišljenja da prosečan čovek neće više moći da kupi neke od proizvoda koji su danas popularni jer će postati previše retki ili skupi.

Internet sajt "Brajt sajd" prenosi da ćemo u skorijoj budućnosti živeti u manje ukusnom svetu, ako se nešto naglo i drastično ne promeni, pišu Vijesti. Briajt sajd je napravio listu od 10 proizvoda koji se nalaze na listi "ugrožene hrane". Većina njih ima potencijal da postane previše oskudna za ljudski rod u narednim godinama.

10. Čokolada

Odlučili ste se da prezalogajite. Ubacite ruku u kesu (ne plastičnu!) sa slatkišima i ne nađete ništa. Vaše table čokolade ili male čokoladice tamo više nema...

Ova situacija može postati stvarna. Iako na kakao drveće ne utiču visoke temperature, stabla kakaoa zahtevaju obilne kiše i visoku vlažnost. Ipak, prema izveštaju "AR5 Klimatske promene 2014: Uticaji, prilagođavanje i ranjivost", ne očekuje se da ekstremno vreme bude praćeno obilnim kišama. Ovi uslovi mogu negativno uticati na proizvodnju kakaoa i rezultirati sa oko milion tona manje praha, tartufa ili pločica čokolade godišnje.

Foto: Zadorozhnyi Viktor/Shutterstock

9. Čaj

Ko ne voli da se opusti uz šoljicu toplog čaja nakon dugog, napornog dana? Čini se da će u bliskoj budućnosti to postati pravi luksuz. Stručnjaci u studiji "Ublažavanje klimatskih promena u čajnom sektoru" potvrđuju da će klimatske promene u velikoj meri uticati na sektor za proizvodnju čaja ako se ne preduzmu preventivne mere. Na primer, povećana ranjivost na insekte ili lišće slabijeg kvaliteta samo su neki od problema sa kojima će se ova industrija suočiti.

8. Med

Odavno je poznato da su pčele u opasnosti. Postoji niz različitih razloga za to, a delimično je krivo i globalno zagrevanje. Studija "Povećavanje atmosferskog CO2 smanjuje koncentraciju proteina u cvetnom izvoru polena neophodnom za severnoameričke pčele" otkrila je da porast nivoa ugljen-dioksida smanjuje proteine u polenu, glavnom izvoru hrane među pčelama. U najgorem slučaju, ovaj problem može dovesti do njihovog potpunog odumiranja, jer neće dobiti dovoljno hrane.

7. Pirinač

Usevi pirinča takođe su pod pretnjom pada od 20 do 40 odsto. Pored toga, postoji još jedan ključni problem sa kojim se ljudi mogu suočiti. Pirinač može postati manje hranljiv zbog porasta koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, zaključak je stručne studije "Nivoi ugljen-dioksida (CO2) ovog veka izmeniće sadržaj proteina, mikroelemenata i vitamina u zrnu pirinča sa potencijalnim zdravstvenim posledicama za najsiromašnije zemlje zavisne od pirinča"... To znači da će ljudi koji se oslanjaju na pirinač kao svoju ključnu hranu morati da traže načine kako da izbegnu zdravstvene probleme.

Foto: stetsik/Depositphotos

6. Voće iz voćnjaka

Jabuke, trešnje, breskve, grožđe i ostalo voće su simboli "letnje sezone". Izgleda da će njihov ukus i osveženje verovatno morati da bude zamenjeno nekim povrćem koje je u stanju da izdrži pretnju globalnog zagrevanja. Na primer, izveštaj, koji vodi Univerzitet u Melburnu, pokazuje da zime mogu postati preblage za proizvodnju jabuka. Sa druge strane, ekstremne vrućine i štete od opekotina od sunca mogu biti prejake za voćnjake tokom ostalih meseci. Kao rezultat toga uzgajivači mogu očekivati nedostatak i u kvalitetu i količini voća.

5. Javorov sirup

Klimatske promene negativno utiču na drveće šećernog javora, čiji se sok koristi za proizvodnju javorovog sirupa. Stručnjaci iz "Northest Climate Science Center" napominju da drveće zimi neće imati dovoljno snežnog pokrivača, što će dovesti do odumiranja korena i smanjenog rasta izdanaka. Promene su već primećene, a procenjuje se i da će se pogodno stanište za drvo javora znatno smanjiti tokom sledećih 80 godina.

4. Kafa

Gušt ispijanja kafe nakon što se probudite ili tokom pauze na poslu, druženja i razgovora sa prijateljem jedno je od posebnih ugođaja. No, proces klimatskih promena može učiniti da to postane prilično retko. Vodeće svetske kompanije za kafu poput Starbaksa i Lavace prepoznaju ozbiljne rizike izazvane globalnim zagrevanjem. Otprilike 50 odsto globalne površine pogodne za proizvodnju kafe nalazi se u opasnosti da se smanji do 2050. godine, što i nije tako daleko... Ljudi će morati da se suoče sa problemima poput porasta cena, lošeg uticaja na ukus i aromu, ali i nestašice zaliha.

Foto: Nitrub/Depositphotos

3. Pšenica

Izgleda da su klimatske promene već negativno uticale na useve pšenice. To znači da hleb, slatke lepinje i razna peciva mogu postati delikates za buduće generacije ili čak za nas. Prema studiji "Klimatske promene mogu dramatično smanjiti proizvodnju pšenice" koju je sproveo Državni univerzitet u Kanzasu, čovečanstvo je u riziku da izgubi najmanje četvrtinu ili 25 odsto svetske proizvodnje pšenice, jer svaki stepen porasta temperature je smanjuje za oko šest odsto.

2. Kikiriki

Prosečan Amerikanac pojede oko tri kilograma putera od kikirikija godišnje. To znači da bi ukupan broj konzumiranog kikirikija bio dovoljan za premazivanje podnožja čuvenog Velikog kanjona (Grand Canyon) u Arizoni. Kikiriki kao "zdrava grickalica" je prilično popularan u skoro svim delovima sveta. Problem je što biljkama kikirikija treba pružiti posebnu pažnju, a smatraju se i vrlo uzurpiranima. Potrebno im je ne manje od pet meseci postojanog toplog vremena i oko 20 do 40 centimetara kiše. Zbog toga su biljke kikirikija na listi proizvoda kojima moramo biti spremni da kažemo: "Zbogom!".

1. Pivo

Pivo je najpoželjniji alkohol u Sedinjenim Američkim Državama, nezaobilazan u pabovima u Velikoj Britaniji, ali i širom Evrope. U međuvremenu, toplota i suša mogu dovesti do gubitka od 3 do 17 odsto u prinosu ječma i hmelja, u zavisnosti od težine uslova. Smanjenje ponude i proizvodnje može dovesti do značajnog povećanja cena (na primer porast cena u Irskoj od 193 odsto). Svi ljubitelji piva, ali i oni koji samo ponekad popiju po jednu čašu ovog hladnog osvežavajućeg pića treba da se nadaju da će se razviti neke mere za podršku i ovom sektoru.