Nova kontroverzna odluka vlasti: U Damasku ograničena prodaja alkohola

U saopštenju izdatom u ponedeljak, grad Damask je naveo da je "prodaja alkoholnih pića zabranjena u restoranima i noćnim klubovima širom grada". Kao razlog, vlasti su navele "brojne pritužbe i zahteve lokalnog stanovništva" i dodale da je nova zabrana uvedena kako bi se "eliminisale prakse suprotne javnoj moralu".

• Kejt Midlton: "Nisam puno pila otkako mi je dijagnostikovan rak"
• Pre hapšenja, Britni Spirs otpustila tim koji joj je pomagao da ostane trezna
• Poznati glumac pravio haos u alkoholisanom stanju: "On teroriše grad"
   

Prodaja alkohola dozvoljena je samo u hrišćanskim četvrtima Bab Tuma, Kasa i Bab Šarki i to isključivo u objektima koji su posebno označeni komercijalnim dozvolama, a alkohol se može prodavati samo za poneti.

George Rudy/Shutterstock

Dodatno, preduzeća koja i dalje prodaju alkohol moraju biti udaljena najmanje 75 metara od džamija, crkava, škola i groblja, i najmanje 20 metara od policijskih stanica i administrativnih zgrada. Vlasnici imaju tri meseca da se usklade sa novim pravilima.

• Šta se dešava sa telom kada prestanemo da pijemo alkohol?
• Srbija u vrhu po korišćenju sedativa, stručnjaci upozoravaju: "Stvara se mehanizam zavisnosti" VIDEO
• SZO otkriva: Trećina slučajeva raka može biti sprečena, a evo i kako
   

Sirija posle Asada

Od svrgavanja Bašara al-Asada u decembru 2024. godine, vlada predsednika Ahmeda al-Šaraa čija je bivša grupa Hay'at Tahrir al-Sham, nekadašnjeg ogranka al-Kaidina, poznata po uzdržavanju od uvođenja socijalnih ograničenja za stanovništvo.

Međutim, u poslednje vreme došlo je do nekoliko kontroverznih odluka, uključujući zabranu šminke za žene u javnom sektoru u januaru i obavezne potpuno pokrivene kupaće kostime na javnim plažama prošle godine, što izaziva zabrinutost da se politika menja.

Većina Sirijaca su konzervativni sunitski muslimani koji zbog religijskih razloga uglavnom ne konzumiraju alkohol, ali mnogi sekularni Suniti i druge verske i etničke manjine vide ovu zabranu kao pretnju građanskim slobodama.

"Odluka praktično pravi razliku između muslimana i hrišćana. Implicira da hrišćani treba da ostanu u svojim oblastima, a muslimani u svojim“, napisao je sirijski analitičar Jihad Yazigi na društvenoj mreži X.

"Čak i tokom kasnog Osmanskog perioda, ovakva segregacija je počela da nestaje."

Politička i sigurnosna situacija

Prelazna vlada u Siriji suočava se sa unutrašnjim nemirima i nasiljem, napadima Izraela, kao i upravljanjem odnosima sa bivšim saveznicima i neprijateljima. U oktobru su održani parlamentarni izbori, na kojima je Šaraa lično izabrao trećinu mesta, dok su preostale dve trećine dodeljene lokalnim odborima sastavljenim od vladinih imenovanih zvaničnika.

Izborni proces je zaobišao provinciju Sweida, sa većinskim Druzijima, i kurdski kontrolisani severoistok zemlje, čijih 32 mesta su ostala prazna. Prema privremenom ustavu iz marta, parlament će vršiti zakonodavne funkcije dok se ne usvoji stalni ustav i ne održe novi izbori na kraju petogodišnjeg prelaznog perioda.

Vlada tvrdi da su popularni izbori neizvodljivi posle 13 godina rata, koji je odneo stotine hiljada života i doveo do miliona raseljenih lica. Ipak, proces izbora razočarao je mnoge sirijske pro-demokratske aktiviste koji su se nadali promenama nakon svrgavanja Asada.