Na današnji dan, 18. mart

1745 - Umro je engleski državnik Robert Volpol, prvi britanski premijer. Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742, najduže u istoriji Velike Britanije.1780 - Rođen je knjaz Milo&scaron; Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knjaz Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860. Borio se u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Mara&scaron;li Ali-pa&scaron;om dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, ve&scaron;to koristeći nesporazume Rusije i Turske, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, &scaron;to je krunisano hati&scaron;erifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutra&scaron;nja samouprava, a Milo&scaron;u naslednost knjaževskog dostojanstva. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je slobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Turska i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče sa vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skup&scaron;tina 1858.1837 - Rođen je američki državnik Stiven Grover Klivlend, predsednik SAD od 1885. do 1889. i od 1893. do 1897. Lična čestitost i nezavisnost učinile su ga neprijateljem moćne njujor&scaron;ke organizacije &quot;Tamani hol&quot; ogrezle u korupciji i podmićivanju, u okviru njegove Demokratske stranke. Tokom prvog predsedničkog mandata nastojao je da iskoreni korupciju i smanji previsoku carinsku za&scaron;titu, a drugi mandat je obeležila finansijska kriza i radnički nemiri.1839 - Između Kine i Velike Britanije izbio je Opijumski rat po&scaron;to su se kineske vlasti odvažile da onemoguće dopremanje opijuma u Kinu. Rat je 1842. zavr&scaron;en porazom Kine, koja je primorana da Britancima ustupi Hongkong, otvori pet luka za britansku trgovinu, plati ratnu od&scaron;tetu i zaključi neravnopravan ugovor kojim su britanskim građanima u Kini date posebne privilegije.1842 - Rođen je francuski pisac Stefan Malarme, preteča simbolista. Znatno je uticao na francusku poeziju. Dela: &quot;Popodne jednog fauna&quot;, &quot;Pesme i proza&quot;.1844 - Rođen je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe &quot;Velika petorica&quot;, čije delo odlikuju rasko&scaron;ne orkestarske boje, briljantna instrumentacija i virtuozna orkestracija. Oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Veoma je značajan i kao pedagog: među njegovim učenicima bili su i Igor Stravinski i Sergej Prokofjev. Napisao je &quot;Principe orkestracije&quot;, standardni priručnik na svim muzičkim akademijama u svetu. Dela: opere &quot;Sadko&quot;, &quot;Zlatni petao&quot;, &quot;Snjeguročka&quot;, &quot;Carska nevesta&quot;, simfonijske kompozicije &quot;Fantazija na srpske teme&quot;, &quot;&Scaron;eherezada&quot;, &quot;&Scaron;panski kapričo&quot;.1848 - U Milanu je izbila pobuna protiv Austrije i austrijski feldmar&scaron;al Johan Jozef Radecki morao je da povuče trupe iz grada.1850 - Po odobrenju knjaza Aleksandra Karađorđevića, a po projektu Ilije Gara&scaron;anina, osnovana je Artiljerijska &scaron;kola, kasnija Vojna akademija Kraljevine Srbije. Prvi kurs trajao je od 1850. do 1855. i zavr&scaron;ilo ga je deset lica. Četvorica su kasnije postali generali, a četvorica pukovnici. Datum osnivanja obeležava se kao Dan Vojne akademije.1858 - Rođen je nemački inženjer Rudolf Dizel, koji je 1893. konstruisao prvi motor sa unutra&scaron;njim sagorevanjem na principu samopaljenja. Motor je po njemu dobio ime.1869 - Rođen je britanski državnik Artur Nevil Čemberlen, premijer Velike Britanije od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne rat s Nemačkom, potpisao je 1938. Minhenski pakt s Adolfom Hitlerom, &scaron;to je omogućilo nacistima da 1939. raskomadaju Čehoslovačku.1871 - Građani Pariza podigli su revoluciju poznatu kao Pariska komuna. Naoružani radnici, &quot;komunari&quot;, stvorili su Nacionalnu gardu, Centralni komitet kao vrhovno telo, raspisali izbore i proglasili komunu, koja je u krvi ugu&scaron;ena krajem maja 1871.1874 - Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, mislilac hri&scaron;ćanske inspiracije, jedna od najinteresantnijih intelektualnih pojava 20. veka. Postao je najpopularniji ruski filozof na Zapadu. U mladosti marksista, po dolasku bolj&scaron;evika nije se protivio novom sistemu, ali je svejedno s grupom intelektualaca sličnih nazora proteran, nevoljno 1922. Potom se vratio hri&scaron;ćanstvu, mada su pojedini njegovi stavovi ostali neprihvatljivi za crkvene zvaničnike. Veoma plodan autor, pro&scaron;ao je kroz različite faze, da bi u poslednjem periodu sebe smatrao &quot;Hri&scaron;ćanskim socijalistom&quot;. Dela: &quot;Hri&scaron;ćanstvo i klasna borba&quot;, &quot;Smisao istorije&quot;, &quot;Filozofija slobode&quot;, &quot;Čovek i ma&scaron;ina&quot;, &quot;Izvori i smisao ruskog komunizma&quot;, &quot;O čovekovom ropstvu i slobodi&quot;, &quot;Novo srednjovekovlje&quot;.1893 - Rođen je Aleksandar Kostić, srpski naučnik, lekar, profesor histologije i embriologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Autor je medicinskog rečnika, prevedenog na vi&scaron;e jezika. Preveo je &quot;Polno pitanje&quot; &scaron;vajcarskog psihijatra i entomologa Ogista Anrija Forela. Stručno je proučavao i problematiku seksualnosti. Osim Medicinskog, bio je među osnivačima i Veterinarskog i Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Godine 1952. oteran je sa univerziteta, nesumnjivo iz političkih razloga. Ostala dela: &quot;Polni život čoveka&quot;, &quot;Žena pol, žena čovek&quot;, &quot;Seksualno u srpskoj narodnoj poeziji&quot;, &quot;Higijena braka&quot;, trilogija &quot;Polno saznanje&quot; i udžbenici &quot;Osnovi normalne histologije&quot;, &quot;Embriologija&quot;, &quot;Osnovi histolo&scaron;ke tehnike&quot;.1913 - U Solunu je ubijen grčki kralj Đorđe I, koji je vladao Grčkom od 1863. Ubica je sebe deklarisao kao socijalistu. Đorđe I rođen je u Kopenhagenu kao princ danske kraljevske kuće Gliksburg.1921 - Bolj&scaron;evici su vojskom u krvi ugu&scaron;ili pobunu u Kron&scaron;tatu, glavnoj bazi ruske Baltičke flote. Mornari flote i radnici u pomorskoj bazi u Kron&scaron;tatu na ostrvu Kotlin u Finskom zalivu, zapadno od Petrograda, započeli su krajem februara 1921. pobunu protiv bolj&scaron;evičke vlasti, zahtevajući promene i okončanje bolj&scaron;evičke političke dominacije. Kron&scaron;tatski mornari i radnici snažno su 1917. podržavali bolj&scaron;evike i bili jedan od najvećih oslonaca Oktobarske revolucije.1922 - Vođu indijskog pokreta za nezavisnost Mahatmu Gandija britanski kolonijalni sud je, zato &scaron;to je predvodio kampanju građanske neposlu&scaron;nosti, osudio na &scaron;est godina robije.1924 - Rođen je Vojislav Bubi&scaron;a Simić, srpski džez muzičar, kompozitor i dirigent. Vodio je Big bend RTV Beograd, bio predsednik Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja džez muzičara Srbije. U rodnom Beogradu zavr&scaron;io je Drugu mu&scaron;ku gimnaziju, a zatim i Fakultet muzičke umetnosti. Osnivač je prvog big benda u poratnom Beogradu &ndash; &quot;Dinamo&quot;. Za dirigenta Džez orkestra Radio-televizije Beograd postavljen je 1953. godine, na čijem čelu je bio do 1985. Godine 1960. na festivalu u Žuan le Penu, u Francuskoj osvojio je prvu nagradu u kategoriji big bendova. Komponovao je muziku različitih žanrova: dečju, horsku, zabavnu, džez i simfonijsku. Dobitnik je niza priznanja, između ostalih i Nagrade za životno delo Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije 2018. Objavio je knjige &quot;Susreti i sećanja&quot;, &quot;Veselo putovanje&quot;, &quot;Sentimentalno putovanje&quot;, &quot;Neispričane priče&quot;.1932 - Rođen je Džon Apdajk, američki pisac i književni kritičar. Ironičan i sumoran posmatrač, pisac snažnog introspektivnog dara. Prividno banalnim temama svedočio je o moralnim dilemama modernog čoveka. Diplomirao je engleski na Harvardu. Najpoznatiji je po ciklusu o Hariju Zeki Angstromu. Za dela &quot;Zeka je bogat&quot; i &quot;Zeka je umro&quot; dobio je Pulicerove nagrade. Bio je jedan od najplodnijih američkih autora, tokom vi&scaron;edecenijske karijere napisao je oko pedesetak knjiga. Za ugledni magazin &quot;Njujorker&quot; redovno je pisao kratke priče. Ostala dela: romani &quot;Beži, Zeko, beži&quot;, &quot;Kentaur&quot;, &quot;Sajam u ubožnici&quot;, &quot;Na farmi&quot;, &quot;Parovi&quot;, &quot;Zeka se vraća&quot;, &quot;Oženi me&quot;, &quot;Državni udar&quot;, &quot;Ve&scaron;tice iz Istvika&quot;, zbirke priča &quot;Ista vrata&quot;, &quot;Golubije perje&quot;, &quot;Muzička &scaron;kola&quot;, &quot;Problemi&quot;, &quot;Muzeji i žene&quot;.1936 - Rođen je južnoafrički državnik Frederik Vilhelm de Klerk, koji je doprineo okončanju rasne diskriminacije. Kao predsednik Južne Afrike početkom devedesetih 20. veka odlučujuće je uticao da režim aparthejda bude demontiran.1936 - Umro je grčki državnik Elefterios Venizelos, osnivač Liberalne stranke i pet puta predsednik vlade od 1910. do 1933. Predvodio je borbu za oslobođenje Krita od Turaka i ujedinjenje tog grčkog ostrva s maticom. Sklopio je Balkanski savez i u&scaron;ao u Prvi balkanski rat protiv Turske 1912. Bio je veliki prijatelj Srbije. Kada su tokom Prvog svetskog rata Centralne sile ponudile Grčkoj teritorijalne ustupke pod uslovom da prekr&scaron;i sporazum o savezni&scaron;tvu sa Srbijom i stupi u rat protiv nje, ponudu je odbio, rečima: &quot;Grčka je suvi&scaron;e mala zemlja da bi učinila tako veliku podlost&quot;. Umro je u Francuskoj, u emigraciji.1938 - Meksički predsednik Lasaro Kardenas nacionalizovao je sve privatne naftne kompanije, većinom u vlasni&scaron;tvu stranaca, i formirao državni naftni monopol &quot;Pemeks&quot;. 1940 - Prilikom susreta vođa Nemačke i Italije Adolfa Hitlera i Benita Musolinija na prelazu Brener u Alpima dogovoreno je da Italija za nekoliko meseci uđe u Drugi svetski rat na strani Nemačke.1946 - Francuska Gijana, Martinik i Gvadelup dobile su status prekomorskih departmana i postale integralni deo Francuske.1948 - Sovjetski Savez je iz tada&scaron;nje Jugoslavije opozvao vojne stručnjake pod izgovorom da su &quot;okruženi neprijateljstvom&quot; a sutradan i civilne, u poku&scaron;aju da jugoslovensko rukovodstvo pritiskom natera da prihvati kurs koji je nametao Informbiro.1956 - Umro je srpski episkop Nikolaj Velimirović (Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žički, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uop&scaron;te. Po zavr&scaron;etku studija u &Scaron;vajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamona&scaron;io se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Zavr&scaron;io je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamo&scaron;njoj javnosti predstavi srpska stvar. Između dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hri&scaron;ćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili vi&scaron;em nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski život. Bila je to vrlo netipična pojava za srpske prilike. Obnovio je brojne srpske hramove, najvi&scaron;e u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podr&scaron;ke državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Dožić). Nije se nikada vi&scaron;e vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, dočekalo ga je vi&scaron;e desetina episkopa raznih hri&scaron;ćanskih crkava, &scaron;to je pokazatelj njegovog neverovatnog ugleda. Umro je u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD) a sahranjen je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mo&scaron;ti su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je neobično plodan, ali često neujednačen i čak kontradiktoran. Dela: &quot;Religija Njego&scaron;eva&quot;, &quot;Besede pod Gorom&quot;, &quot;Iznad greha i smrti&quot;, &quot;Du&scaron;a Srbije&quot;, &quot;Srbija u svetlosti i mraku&quot;, &quot;Duhovni preporod Evrope&quot;, &quot;Agonija crkve&quot;, &quot;Reči o Svečoveku&quot;, &quot;Molitve na jezeru&quot;, &quot;Omilije&quot;, &quot;Ohridski prolog&quot;, &quot;Teodul&quot;, &quot;Srpski narod kao Teodul&quot;, &quot;Srednji sistem&quot;, &quot;Indijska pisma&quot;, &quot;Kasijana&quot;, &quot;Žetve Gospodnje&quot;, &quot;Divan&quot;, &quot;Jedini Čovekoljubac&quot; i dr.1962 - Potpisan je sporazum o prekidu vatre u Alžiru, čime je okončan osmogodi&scaron;nji rat za nezavisnost te francuske kolonije. 1965 - Sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov iza&scaron;ao je iz vasionskog broda &quot;Vashod 2&quot; i postao prvi čovek koji je &quot;&scaron;etao&quot; kosmosom.1965 - Umro je biv&scaron;i egipatski kralj Faruk I, poslednji monarh Egipta. Na presto je stupio 1936, ali je njegov vladarski autoritet okrnjila nemogućnost da spreči britansko uplitanje u unutra&scaron;nja pitanja Egipta i vojni poraz u prvom Arapsko-izraelskom ratu 1948. S vlasti su ga 1952. zbacili pobunjeni oficiri, posle čega je prinuđen da ode u izbegli&scaron;tvo i umro je u Rimu.1969 - Predsednik SAD Ričard Nikson izdao je tajnu naredbu o bombardovanju Kambodže.1970 - Proamerički general Lon Nol izveo je državni udar u Kambodži dok je &scaron;ef države princ Norodom Sihanuk bio u poseti Moskvi.1975 - Skup&scaron;tina Tunisa proglasila je Habiba Burgibu doživotnim &scaron;efom države.1978 - Biv&scaron;i pakistanski &scaron;ef vlade Zulfikar Ali Buto progla&scaron;en je krivim na montiranom suđenju i osuđen na smrt jer je navodno naredio ubistvo političkog protivnika.1980 - Umro je nemački filozof Erih From. Kritički je tumačio Sigmunda Frojda, sa marksističkih pozicija. Emigrirao je iz Nemačke pred nacizmom. Dela: &quot;Bekstvo od slobode&quot;, &quot;Čovek za sebe&quot;, &quot;Zdravo dru&scaron;tvo&quot;, &quot;Ve&scaron;tina voleti&quot;, &quot;Zen-budizam i psihoanaliza&quot;, &quot;Anatomija ljudske destruktivnosti&quot;, &quot;Misija Sigmunda Frojda&quot;, &quot;Marksova koncepcija čoveka&quot;, &quot;Čovekovo srce&quot;, &quot;Bićete kao bogovi&quot;.1983 - Umro je biv&scaron;i italijanski kralj Umberto II, poslednji monarh Italije, koji je na prestolu proveo samo mesec dana. Postao je kralj u maju 1946, posle abdikacije oca Vitorija Emanuela III, ali je i sam abdicirao u junu 1946, jer su Italijani referendumom odabrali republiku, posle čega je morao da emigrira i umro je u &Scaron;vajcarskoj.1994 - U Va&scaron;ingtonu je u prisustvu predsednika SAD Bila Klintona potpisan sporazum o muslimansko-hrvatskoj federaciji u BiH, koja je kasnije, Dejtonskim sporazumom, postala jedan od dva entiteta u biv&scaron;oj jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini.1997 - Izraelci su počeli izgradnju jevrejskog naselja Har Homa u istočnom Jerusalimu, &scaron;to je izazvalo ogorčene proteste Palestinaca.1999 - Predstavnici kosovskih Albanaca posle fingiranih pregovora potpisali su u Parizu papir koji su SAD i njeni NATO saveznici nazvali &quot;međunarodnim mirovnim sporazumom&quot;. &quot;Sporazum&quot; je nesumnjivo bio uperen protiv suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i SRJ. Delegacija Srbije odbila je da ga potpi&scaron;e, &scaron;to je učinio i predstavnik Rusije u svojstvu svedoka. &Scaron;est dana potom otpočela je agresija NATO na Srbiju (SRJ).2000 - Pobedom kandidata Demokratske partije progresa Čen &Scaron;ui Bijana, pristalice nezavisnosti Tajvana od Kine, na tom kineskom ostrvu je posle vi&scaron;e od pola veka okončana vladavina Nacionalističke partije.2003 - Predsednik Iraka Sadam Husein, u jednom od retkih pojavljivanja u javnosti, saop&scaron;tio je Iračanima posredstvom televizije, obučen u vojnu uniformu, da je odbacio američki ultimatum da ode u izbegli&scaron;tvo ili da se suoči s ratom.2008 - Tibetanska vlada u egzilu saop&scaron;tila je da je u Lasi na Tibetu poginulo 99 ljudi, u sukobima tibetanskih demonstranata i kineskih snaga bezbednosti, tokom vi&scaron;ednevnih nemira započetih 8 dana ranije, povodom obeležavanja 49. godi&scaron;njice tibetanske pobune, koju je tada ugu&scaron;ila vojska.2008 - Umro je Entoni Mingela, režiser, pisac, glumac, dobitnik Oskara. Filmovi: &quot;Talentovani gospodin Ripli&quot;, &quot;Hladna planina&quot;, &quot;Provalnik&quot;. Za film &quot;Engleski pacijent&quot;, nastao na osnovu knjige kanadskog pisca Majkla Ondatjea, Mingela je dobio Oskara 1996.2008 - Preminuo je srpski glumac Živojin Žika Milenković. Pozori&scaron;nu karijeru započeo je u rodnom Ni&scaron;u, a nastavio je u Beogradskom dramskom pozori&scaron;tu, u kojem je radio do penzionisanja. Igrao je u preko 150 pozori&scaron;nih predstava, oko 30 filmova i vi&scaron;e od 300 televizijskih emisija.2015 - U napadu koji su izvr&scaron;ili islamski teroristi, u muzeju Bardo u glavnom gradu Tunisa, poginule su 23 osobe, među kojima strani turisti, dva napadača, jedna pripadnica osoblja i jedan pripadnik tuniske službe bezbednosti. Stradali turisti bili su Južnoafrikanci, Francuzi, Poljaci i Italijani.2015 - Ukrajinski predsednik Petro Poro&scaron;enko potpisao je Zakon o posebnom statusu Donbasa, koji predviđa ograničenu autonomiju po&scaron;to budu sprovedeni lokalni izbori po ukrajinskim zakonima. Prethodnog dana, ukrajinska Rada (skup&scaron;tina) odobrila je, u skladu sa mirovnim sporazumom iz Minska iz septembra 2014. privremeni specijalni status Donbasu, oblasti na istoku Ukrajine koja je pod kontrolom proruskih snaga.2017 - Umro je Čak Beri, američki muzičar, pionir rok end rola. Čarls Edvard Anderson &quot;Čak&quot; Beri, upamćen je po hitovima poput Džoni Bi Gud (Johnny B. Goode,), Rol Over Betoven ili Svit Litl Sikstin (Sweet Little Sixteen). Nagradu Gremi, za životno delo, dobio je 1984. i bio je među prvima koji su u&scaron;li u Rok end rol kuću slavnih 1986. godine.2018 - Vladimir Putin ubedljivo je pobedio na predsedničkim izborima u Rusiji, osvojiv&scaron;i 76,67 odsto glasova, čime je obezbeđen novi mandat.2019 - U Utrehtu, Holandija, prilikom napada vatrenim oružjem koje je izveo Turčin Gokman Tanis, na putnike gradskog tramvaja, četiri osobe su poginule a &scaron;est je povređeno.2020 - Evropska radiodifuzna unija (EBU) donela je odluku da nadmetanje &quot;Evrovizija 2020&quot; bude otkazano, usled pandemije. U saop&scaron;tenju je pritom nagla&scaron;eno da i EBU i planirani grad domaćin, nameravaju da manifestacija u Roterdamu bude održana 2021.2022 - Pu&scaron;ten je u rad &quot;Čanakale 1915&quot; nad moreuzom Dardaneli, najduži viseći most na svetu, ukupne dužine 4.608 metara, sme&scaron;ten desetak kilometara juzno od Mramornog mora. Glavni raspon je 2.023 metra, &scaron;irina 45,06, visina 334 metra. Nazvan je po turskoj pomorskoj pobedi 1915. nad Britancima i Francuzima, tokom Prvog svetskog rata. Čanakale je turski naziv za Dardanele, u antici nazivan Helespont. &quot;Čanakale 1915&quot; je prvi stalni prelaz, most, preko Dardanela, dok nad Bosforom postoje tri mosta, kao i tunel ispod mora.

Na današnji dan, 18. mart

0 Komentari