Zadrugari spasli klekovaču

Propala je zadruga, ali odoleva njena najpoznatija rakija. Tako Bajinobaštani objašnjavaju sudbinu svog čuvenog brenda iz prošlih vremena, "BB klekovače”, kojom su se nekad ponosili i pićem za reprezentaciju je nazivali. A njeno vreme nije iscurilo, ta rakija doživljava novi preporod.

Zadrugari su "kleku” spasli, kažu nam ovde. Kad je Zemljoradnička zadruga "Bajina Bašta” potonula i dopala stečaja, u likvidaciju je otišla i proizvodnja tog žestokog pića. Ali petorica upornih radnika propale zadruge, pola godine radeći bez plate, nisu hteli ovdašnji brend da prepuste istoriji. Korak po korak, pronašavši ulagača, stigli su do novog početka i izvoza "BB klekovače”.

Ta rakija, s dodatkom plodova kleke s planine Tare, prvi put je u ovoj zadruzi napravljena 1955. godine. Brzo se pročula, stizala svuda po svetu. Izvozili su "BB klekovaču” u zemlje razvijene Evrope, Australiju, Argentinu. Pričao im je nekad general Nikola Ljubičić da je i u Vijetnamu na meniju njihovog generalštaba zatekao bajinobaštansku "klekovaču”. Kamioni puni flaša putovali su tada redovno u Savezno izvršno veće i Skupštinu grada Beograda, jer se "kleka” služila za reprezentaciju. Proizvodnja je dostizala 250.000 litara godišnje, geografsko poreklo je bilo zaštićeno. I sada, zbog sećanja na ta "zlatna vremena”, u prostoru gde su izložene stare rakije (najstarija iz 1968. godine, a tu je i stakleni balon sa 50 litara "kleke” iz 1972) stoji velika Titova slika. Kraj nje se rado fotografišu stranci koji ovde opet svraćaju.

Kad su prohujala ova "zlatna vremena” i došlo doba privatizacije, bajinobaštanska zadruga, iza koje je bio ceo vek tradicije, počela je da tone. Upala je u blokadu 2006. godine i videlo se da joj nema spasa, pa su u poseban deo "BB kleka d. o. o.” odvojili proizvodnju rakije. U zadruzi je 2010. pokrenut stečaj, a s njom je u likvidaciju otišao i taj rakijski odeljak. No petorica dugogodišnjih radnika u zadruzi – Milomir Jovanović, Filip Živanović, Aleksa Zloporubović, Dragan Kamberović i Milan Jeremić – nisu se mirili s propašću.

"Znali smo vrednost "klekovače” i rešili da rizikujemo. Od stečajnog upravnika zadruge zakupili smo zadružni proizvodni prostor i opremu za proizvodnju rakije, osnovali novu firmu "BB klekovača”, pa uspeli da je očuvamo. Proizvodnja se tada, istina, spustila na oko 10.000 litara godišnje i izgubljen je veći deo tržišta, ali, korak po korak, radeći i bez zarade jer je kod rakije spor obrt kapitala (mora da odleži nekoliko godina), sprečili smo propadanje. Brzo smo našli i strateškog partnera, to je nekadašnji veliki kupac ove rakije Dragan Gavrić iz Beograda, koji je postao vlasnik i uložio potrebna sredstva, pa je sve krenulo napred. Ovaj brend je već nekoliko godina zaštićen žigom Zavoda za intelektualnu svojinu", priča Milomir Jovanović, zvani Tica, sada direktor firme, zaposlen u zadruzi još od 1979. godine.

Usledilo je preseljenje proizvodnje iz nekadašnjeg zadružnog prostora u halu ugašenog preduzeća "Sloboda”, koja je potpuno renovirana. Tu su, posle ulaganja, sada novi automatizovani kazani za pečenje rakije, 16 prohromskih cisterni, osam drvenih buradi od četiri tone i 25 od 500 litara za odležavanje rakije, 150 tona u poliesteru za njeno čuvanje. U hali upravo prave etno-degustacionu salu. Po rečima Jovanovića, oko dva miliona evra vlasnik je uložio u osavremenjavanje proizvodnje. Staru recepturu su, naravno, zadržali i već će u ovoj godini ukupno proizvesti 80.000 litara, a namera je da narednih godina tu količinu udvostruče.

""Klekovaču” sada opet izvozimo, i to u Australiju i Sloveniju. Prodajemo je i većim trgovinskim lancima po Srbiji, najviše u Beogradu. Svraćaju nam grupe iz Slovenije da obiđu novi pogon i probaju klekovaču i druge naše rakije. Nas petorica bivših zadrugara i dalje radimo, s tim što nameravamo da podmladimo kadar, pet-šest novih radnika da uposlimo. A mnogi voćari iz ovog kraja naslonjeni su na našu proizvodnju i proširuju svoje zasade voća", dodaje direktor Jovanović, dok tehnolog Ivan Urošević ističe da nipošto ne dozvoljavaju da se rakija razlikuje od serije do serije, jer to kupci ne praštaju.

Na velikim drvenim buradima u novom pogonu stoji napisano: "Sa znanjem u kafanu”. Treba znati i šta se pije u kafani, objašnjavaju zadrugari, zadovoljni što im se rizik isplatio, pa sada ponovo rade i pristojno zarađuju. Foto: Flickr/ Quinn Dombrowski