Srpski javni dug: Previsoka cena

Kako je ocenjeno u Izveštaju Fiskalnog saveta, taj osetno bolji rezultat zabeležen je, slično kao prethodnih meseci, zahvaljujući budžetskim uštedama od smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, ali i rekordno visokih neporeskih prihoda od otplate starih dugova EPS-a u iznosu od sedam milijardi dinara.

S druge strane, ohrabruje ubrzanje realizacije projekata u oblasti putne infrastrukture, i u aprilu po prvi put beležimo (iako nedovoljan) međugodišnji rast kapitalnih rashoda.

"Opštu ocenu fiskalnih kretanja u 2015. godini zadržavamo i posle aprila: budžetski rezultati jesu zadovoljavajući, ali ne i drastično bolji, iako je prethodne godine u prva četiri meseca zabeležen četiri puta veći deficit", navedeno je u Izveštaju Fiskalnog saveta za april.

Trajno strukturno smanjenje deficita ostvareno je doslednom primenom osnovne mere fiskalne konsolidacije, odnosno, umanjenjem plata i penzija, i pozitivnim efektima mera za suzbijanje sive ekonomije.

Dodatno smanjenje deficita u prva četiri meseca je posledica dejstva privremenih činilaca - lošeg izvršavanja kapitalnih investicija, izostanka isplate otpremnina zbog kašnjenja u rešavanju sudbine preduzeća u restrukturiranju, jednokratnih uplata javnih preduzeća i prodaje frekvencija za 4G licencu mobilne telefonije.

"Do kraja godine verovatno je povećavanje deficita, jer očekujemo da će se nadoknaditi trenutno kašnjenje u izvršenju kapitalnih rashoda od oko 10 milijardi dinara, dok je planirani iznos prihoda od dividendi i dobiti javnih preduzeća i agencija na godišnjem nivou već prikupljen, a time i njihov doprinos daljem smanjenju deficita najverovatnije iscrpljen", smatra Fiskalni savet.

Javni dug blago pao, ali opet raste

Što se tiče iznosa javnog duga, Fiskalni savet navodi da je javni dug u aprilu smanjen za oko 170 miliona evra i na kraju meseca iznosio je 24,4 milijardi evra ili 74,1 odsto BDP-a i izrazio očekivanje da će u maju ponovo porasti javni dug za 100 miliona evra, a do kraja godine će iznositi 78 odsto BDP-a.

Do blagog smanjenja javnog duga u aprilu došlo je usled kombinovanog dejstva dva činioca: slabljenja američkog dolara i manjeg budžetskog deficita od planiranog u prvom tromesečju 2015. godine, što je stvorilo rezervu likvidnosti i omogućilo blago neto razduživanje u aprilu, navedeno je u izveštaju Fiskanog saveta za april.

Izvor: Fiskalni savet

. "Dejstvo ovih činilaca je, međutim, samo privremeno i već u maju očekujemo ponovni rast javnog duga za preko 100 miliona evra", upozorio je Fiskalni savet i pojasnio da će u maju, po svemu sudeći, biti zabeležen deficit u republičkom budžetu od 10 - 15 milijardi dinara.

Dejstvo nekih jednokratnih faktora koji bi vanredno umanjili deficit je izostalo (osim ako se odloži redovni povraćaj PDV-a na kraju meseca), tako da se celokupno smanjenje deficita može objasniti prethodno opisanim trendovima.

Rashodi će biti manji usled umanjenih plata i penzija i niskog izvršenja kapitalnih rashoda, a prihodi verovatno nešto veći usled poboljšane naplate poreskih prihoda.

Rezultati nedvosmisleno ukazuju na to da je javni dug Srbije previsok, a budžetska izdvajanja za kamate na javni dug prevelika u odnosu na uporedive zemlje. Stoga, bilo kakvo popuštanje u trogodišnjem programu fiskalne konsolidacije (uz moguću promenu trenutno veoma povoljnog spoljnog okruženja), može biti put u krizu javnog duga.

"Do kraja godine javni dug će najverovatnije dostići nivo od oko 78 odsto BDP-a, što je znatno iznad proseka u zemljama Srednje i Jugoistočne Evrope koji iznosi oko 5 odsto BDP-a, ali i dugoročno održivog nivoa koji je za zemlje sličnog nivoa razvijenosti procenjen na oko 50 odsto BDP-a. Štaviše, javni dug od oko 78 odsto BDP-a svrstava Srbiju u red najzaduženijih medju uporedivim zemljama u ovom regionu, odmah iza Hrvatske sa dugom od oko 90 odsto BDP-a", upozorio je Fiskalni savet.

Ogromni rashodi za kamate već su ozbiljno narušili strukturu državne potrošnje. Za kamate u 2015. godini, koje su najneproduktivniji budžetski rashod, plaćamo više od ukupno planiranih javnih investicija, a tek nešto manje od celokupnih rashoda za obrazovanje i nauku što je uz sve ostale prateće troškove dovoljno za isplatu zarada oko 150.000 zaposlenih u ovom sektoru.

Izvor: Evropska komisija, procena Fiskalnog saveta za Srbiju

"Uprkos planiranom smanjenju deficita, do 2017. godine očekuje se godišnji rast izdvajanja za kamate u proseku za 20 milijardi dinara. To znači da će svake sledeće godine biti neophodno ostvariti uštede na rashodima, ili povećati javne prihode za oko 20 milijardi dinara samo da bi se deficit održao na nepomenjenom nivou", navedeno je u Izveštaju.

Ovaj iznos je, na primer, ekvivalentan ukupnom povećanju prihoda po osnovu suzbijanja sive ekonomije u 2015. godini (što se ne može očekivati svake naredne godine), odnosno nešto manji od ukupnih ušteda ostvarenih po osnovu smanjenja penzija (procenjene na oko 25 milijardi dinara), navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.