Srbi čuvaju penzionere po Italiji

U opštini Bačka Palanka sa gotovo 57.000 stanovnika godinama se broj nezaposlenih ustalio na oko 8.000, a najviše je žena. Teško je svima, kaže jedna majka koja je načela četvrtu deceniju života, ali misli da je onima s malom decom najteže.

"Imam dete od tri godine, a bez posla sam ostala kada su poslodavci primetili da sam u drugom stanju", kaže Palančanka koja nije želela da joj se spomene ime.

"Živeli smo od suprugove plate od 250 evra, a kada je plata počela da kasni i da se smanjuje, morali smo nešto da učinimo. Nekako sam saznala da se u Italiji može za naše prilike dobro zaraditi negovanjem starih za koje njihova deca nemaju vremena, a roditelji ne žele u starački dom", dodaje ona.

Ova Palančanka je pre nekoliko godina sa suprugom odlazila u Italiju gde su po nekoliko meseci godišnje, gde su brali jagode ili zarađivali od drugih poslova u poljoprivredi. Ovladala je jezikom pa je dobila novu šansu.

U Veroni je tri meseca čuvala jednu baku i zarađivala mesečno 850 evra, uz besplatan stan, hranu i plaćen put. Veli da bi ostala i duže, ali nije više mogla da izdrži bez svog deteta koje je ostavila mužu na čuvanje, a kada je on bio na poslu plaćali su ženu 100 evra mesečno.

Kaže da će sa zaradom moći da preguraju zimu, a s prolećem – ponovo put Italije. Poslodavke su, kaže, zadovoljne, i obećale su joj čak i polovni auto da bi mogla češće da skokne od kuće do posla.

Inače, čuvanje italijanskih baka, za razliku od naših, dobro je plaćen posao i mesečno se može zaraditi od 800 do čak 1.200 evra. Zavisi od poslodavca, ali i ćudi starice na koju pazite jer deca, ipak, više veruju svojim ostarelim roditeljima nego srpskim bakasiterkama.

I dok u Italiji – a priča se da su u većoj krizi od nas – deca plaćaju negu roditelja, u Srbiji ostarele babe i dede još uvek izdržavaju decu u šestoj deceniji i unučad u tridesetim, inače najjačim godinama za normalnog čoveka u normalnom društvu.