Prvi korak ka gradnji pruge koju smo "sanjali 70 godina"

U pitanju je potez na pruzi Beograd-Niš, u opštini Ćićevac.

Obim radova uključuje izgradnju jednokanalnog dvokolosečnog tunela br. 4 dužine 3.275 metara, sa tri evakuaciona tunela i dva pristupna puta, kao i prethodnu izradu projektne dokumentacije, a ne podrazumeva nadgradnju koloseka, elektrifikaciju, signalizaciju i telekomunikacije, piše eKapija.

Procenjena vrednost posla koji će finansirati Evropska investiciona banka je 40 miliona evra, bez PDV-a, a trajanje ugovora ograničeno je na 4,5 godina.

Gradi se brza pruga od Berlina do Beča, stići će i do Niša

Rok za prijave je 28. septembar.

Podsetimo, početkom juna izdato je prethodno obaveštenje o raspisivanju tendera za gradnju pruge Stalać-Đunis.

Tada je rečeno da će tender biti objavljen 5. jula, te da će posao biti podeljen u dve partije, od kojih prva podrazumeva gradnju tunela broj 4, a druga a rekonstrukciju i modernizaciju postojeće železničke pruge i izgradnju drugog koloseka na deonici Stalać-Dunis, uz izgradnju još 4 tunela kroz stalaćku klisuru.

Najava da je Evropska unija je spremna da podrži izgradnju železničke pruge između Beograda i Severne Makedonije, čiji je deo pruga Beograd-Niš, stigla je u aprilu ove godine, prilikom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Briselu.

Kako je Vučić tada precizirao, razgovaralo se o pet varijanti, a Srbija je prihvatila varijantu 4, sa cenom gradnje od 1,766 milijardi evra do Niša, ali uz, kako je rekao, bar 600 miliona manje, jer će toliko dati EU.

On je kasnije najavio da gradnja pruge mogla počne već na proleće sledeće godine i naveo da će radovi biti završeni 2026. godine.

"O ovome smo sanjali 70 godina; Naša zemlja više neće biti ista"

Početkom maja premijerka Ana Brnabić najavila je da će oko 56 odsto pruge Beograd-Niš biti za brzinu od 200 kilometara na sat.

Prema ranijim najavama, neke deonice ove pruge zbog isplativosti će biti predviđene za brzinu od 160 kilometara na sat.