Biz - B92.net

Otvorena deonica auto-puta

Čačak -- Deonica auto-puta "Miloš Veliki" od Preljine kod Čačka do Pakovraće u dužini oko 11,5 kilometara, otvorena je za saobraćaj u prisustvu premijerke Ane Brnabić.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC
Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC

Do Požege do kraja godine ili u prvom kvartalu 2023.

Danas je otvoreno 11,3 kilometara auto-puta i ostalo je da se završi još nešto manje od 20 kilometara do Požege, a premijerka kaže da se nada da će to biti završeno do kraja ove godine ili u prvom kvartalu 2023.

"Približavamo se Požegi na manje od 20 kilometara i nadam se da ćemo to uspeti da uradimo do kraja ove ili u prvom kvartalu 2023. godine", rekla je Brnabićeva i dodala da to zavisi od vremenskih uslova, pandemije i drugih stvari, ali da je to svakako pre ugovorenog roka.

Premijerka, koja je prisustvovala otvaranju umesto predsednika Srbije Aleksandra Vučića, provozala se autobusom novim auto-putem.

Ona je pre ulaska u autobus prenela kineskim izvođačima pozdrave predsednika Vučića i dodala da će on ovih dana i lično doći da im zahvali i da podršku za preostale radove do Požege.

Brnabićeva je dodala da je Vučić čak 12 puta obišao trasu deonice Preljina - Požega i izrazila očekivanje da će deo auto-puta do Požege biti gotov do kraja godine.

"Važno nam je da završimo što pre", poručila je premijerka.

Otvaranjem deonice auto-puta od Preljine do Pakovraće saobraćajne gužve koje su se stvarale kroz Čačak, naročito tokom sezone letnjih odmora i vikendom postaće prošlost, jer je sav tranzitni saobraćaj preusmeren na novu obilaznicu.

Ona je u sastavu deonice auto-puta Preljina - Požege od 30,9 kilometara, na kojoj je glavni izvođač kineska kompanija CRBC.

Otvaranju deonice do Pakovraće prisustvovao je ministar građevinarstva Tomislav Momirović, direktori Puteva Srbje i Koridora Srbije, Zoran Drobnjak i Aleksandar Antić, kao i predstavnici izvođača radova.

Rok za završtetak radova koji su počeli u maju 2019. godine na celoj deonici do Požege je 36 meseci, a njihova vrednost je 450 miliona evra.

Deonica Preljina - Požega je nastavak projekta izgradnje auto-puta Beograd - Južni Jadran ukupne dužine 258 kilometara.

Auto-put Preljina - Požega je podeljen na tri manje deonice.

Od Preljine do Prijevora, duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u dužini je od 8,27 kilometara.

Zatim od Prijevora do Lučana trasa duga 15,51 kilometar na kojoj će biti 20 mostova u ukupnoj dužini većoj od tri kilometra, kao i tunel "Laz" od 1.750 metara.

Treća poddeonica, od Lučana do Požege, duga je sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice.

Auto-put od Preljine do Požege je regionalna saobraćajnica, jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg auto-puta Beograd-Sarajevo, jer od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Kineska građevinske kompanija "Power Construction Corporation of China" počela je krajem prošle godine radove na obilaznici oko Gornjeg Milanovca, koja će ovaj grad da spoji sa auto-putem “Miloš Veliki” i da izmesti teretni saobraćaj iz centra grada.

Prema ugovoru, ista kompanija će u maju ove godine početi izgradnju obilaznice oko Užica i tunela Kadinjača, a kasnije i obilaznica oko Požege.

Planirano je da se na budućem auto-putu ka Crnoj Gori izgradi krak ka Višegradu u Republici Srpskoj i Dugoj Poljani, na pravcu ka Novom Pazaru.

Gradi se 12 auto-puteva i brzih saobraćajnica

FOTO TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC
FOTO TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC

Premijerka Brnabić podsetila je danas da se u Srbiji trenutno gradi ukupno 12 auto-puteva i brzih saobraćajnica, čija je ukupna vrednost 3,8 milijardi evra.

"To pokazuje koliko se Srbija promenila na bolje", istakla je Brnabićeva.

Naglasila je da ima dovoljno novca u budžetu za sve započete projekte i dodala da uz sve to Srbiji ne raste javni dug.

"Srbija je pre samo 10 godina bila potpuno drugačija zemlja", navela je ona i dodala da u zemlji više ne može da se pronađe slobodna građevinska operativa i radna snaga koliko je projekata pokrenuto i šta se sve gardi, kao i da su to sve stvari koje se nisu radile decenijama, a sada se realizuju.

Brnabićeva je dodala da je deonica Preljina - Požega građevinski vrlo zahtevna za izvođače, s obzirom da je trećina trase u tunelima i mostovima.

Naglasila je da Srbija ima sve jaču ekonomiju zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koju je sproveo Aleksandar Vučić i da se sada posle 30 godina grade i novi energetski objekti i ulaže u ekologiju.

Kako je rekla, postoje dve vrste ljudi, koji grade i ruše, blokiraju i povezuju.

"Vučić je od tih koji grade, a neki drugi su rušili, od onih ljudi koji povezuju. Mislim da se nećemo vraćati na ta vremena kada se rušilo i blokiralo", rekla je premijerka.

Izrazila je očekivanje da će ove godine krenuti i izgradnja Kliničkog centra Kragujevac.

"Srbija je od 2017. godine kada smo krenuli u tranziciju u ekonomsiju zasnovanu na znanju postala druga zemlja, samo smo mi verovali u naš narod i Srbiju, da to mogu i zato smo uspeli tako brzo da menjamo zemlju", navela je premijerka, uz konstataciju da se vlasti spočitava nebriga za ekologiju iako se nikad više nije ulagalo u ekološke projekte.

Ko se setio pre nas da izmesti saobraćaj iz Ovčarsko- kablarske klisure izgradnjom auto-puta, zapitala je ona.

Takođe, dodala je da bi u martu trebalo da bude postavljen kamen temeljac za najlepši vidikovac na Kablaru, kao i da je već tu urađen put.

Kazala je da će na Međuvršju biti i prvi ekološki katamaran koji je proizveden u Srbiji.

Brnabićeva je navela da se izdvaja 74 miliona evra samo za izgradnju kanalizacije i prečišćavanje otpadnih voda u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, kao i da se ti projekti realizuju i zahvaljujući IPA sredstvima EU i u partnerstvu sa kineskim kompanijama u okviru projekta Čista Srbija, u mnogim gradovima i opštinama.

To su sve projekti zaštite životne sredine, ali i za podizanje kvaliteta života naših građana.

"Sve je to počelo 2014. godine, tada ama baš niko nije pričao o životnoj sredini i unapređenju kvaliteta vazduha, jer su tada ljudi razmišljali da nađu posao", podsetila je premijerka i rekla da je sve to postignuto zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Takođe, podsetila je da he u postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama uloženo 600 miliona evra, da je završeno u Kostolcu i da se završava u TENT-u A i B u Obrenovcu.

"Hvala Vučiću i njegovoj porodici za sve što je uradio za Srbiju i njen razvoj i što je verovao da je to moguće", poručila je premijerka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.