Nedovoljna razmena sa Kiprom

U prva tri meseca ove godine zabeleženo je smanjenje vrednosti ukupne srpsko - kiparske robne razmene, usled posledica svetske ekonomske krize, ističu u PKS.

Privredna saradnja između Srbije i Kipra je, prema najnovijim podacima PKS, dosta skromna ne samo zbog male vrednosti robne razmene, već i "mršavih" kiparskih investicija u našu zemlju.

U periodu januar - mart 2010. ostvarena je, naime, izmedju dve zemlje trgovina u vrednosti od 2,6 miliona dolara, što je 35 odsto manje od iznosa razmene u prva tri meseca 2009.

Izvoz Srbije u Kipar tokom prvog ovogodišnjeg kvartala je bio 2,1 miliona dolara, a uvoz iz Kipra svega pola miliona dolara, što znači da je Srbija ostvarila suficit od 1,6 miliona dolara.

Dominantni izvozni proizvodi na kiparsko tržište bili su žitarice i proizvodi od njih, telekomunikacioni aparati i uredjaji i obojeni metali. Na strani uvoza najzastupljeniji su povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi i sirova djubriva i minerali.

Analiza PKS pokazuje da su vodeći izvoznici iz Srbije na Kipar u prošloj godini bili firme Zastava oružje, Jugobet, ABS Minel, ABC fud, Zlatarplast, RTB Bor, Valjaonica bakra iz Sevojna, Josipović trejd, a najveći uvoznici Farmalogist, Galenika, Farmanova, Sibeks lajn, Delta maksi, HIP Azotara, Big frut kompani.

Kada se radi o perspektivama ekonomske saradnje Srbije sa Kiprom, u oblasti klasične trgovine, najbolje izglede za širenje plasmana na tržištu obe zemlje ima roba široke potrošnje, navode u PKS.

Osim kvaliteta i cene, odlučujuću ulogu imaju troškovi transporta. Kiparsko tržište je male apsorpcione moći, ali je kupovna moć velika i usmerena na kvalitetnije i luksuznije proizvode.

Potražnja za lekovima i nameštajem

U principu, poljoprivredni, prehrambeni i farmaceutski proizvodi iz Srbije bi najpre mogli naći mesto na kiparskom tržištu, jer ponuda nije u punoj meri diversifikovana i zavisi od uvozničkog lobija i volje velikih trgovinskih lanaca koji dominiraju tržištem.

Lekovi su posebno atraktivna oblast jer su na Kipru, zbog ponašanja uvozničkog lobija i nezadovoljstva vladinom politikom cena, česte nestašice mnogih, pa i nekih od najosnovnijih lekova, što država nije u stanju da sama pokrije.

Pored toga, jednu od mogućnosti predstavlja izvoz našeg nameštaja, kako klasičnog, tako i luksuznog, za kojim postoji značajna potreba na Kipru, a cene kvalitetnog uvoznog nameštaja, uglavnom iz Italije, su veoma visoke.

Još jedan interesantan segment može biti saradnja građevinskih industrija i njena privatizacija kod nas, imajući u vidu gradjevinski "bum" na Kipru i planove za proboj na bliskoistočno tržište, gde firme iz Srbije već imaju tradicionalno dobru reputaciju.

Tokom 2005. obnovljena je saradnja u jednom od nekad najvažnijih segmenata, namenskoj industriji, jer je u oktobru te godine naše preduzeće SDPR potpisalo ugovor vredan više od pet miliona evra sa Ministarstvom odbrane Kipra.

Pored skromnih rezultata u robnoj razmeni, neophodno je intenzivirati složenije oblike privredne saradnje sa ovom zemljom, obzirom da postoje realne mogućnosti za to, ocenjuju u PKS.

Kiparska strana je zainteresovana većinom za privatizaciju u turističkom i hotelijerskom sektoru u Srbiji, i za ukupno unapredjenje saradnje u toj delatnosti, posebno u sektorima banjskog, lovnog i zdravstvenog turizma.

Kiparske kompanije nisu, međutim, spremne za značajnije investicije u firme sa velikim brojem zaposlenih i potrebom da se primeni širok socijalni program.