MMF objavio prognoze za Srbiju

Prognoza rasta Srbije za tekuću godinu niža je za 1,0 procentni poen u odnosu na MMF-ovu projekciju iz oktobra prošle godine, kada je predviđan rast od 4,5 procenata, dok je prognoza za 2023. godinu ostala nepromenjena.

U novom, aprilskom Izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima, čije je predstavljanje upravo u toku, MMF procenjuje da će inflacija u našoj zemlji iznositi ove godine 7,7 posto, a naredne godine 4,7 odsto.

Takođe predviđa povećanje deficita tekućeg računa Srbije na 6,1 procenat u 2022. godini, i na 6,7 posto dogodine.

Prema očekivanjima MMF-a, stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosiće u tekućoj godini 9,9 odsto, a u narednoj godini će opasti na 9,7 procenata.

Prognozu globalnog rasta smanjena na 3,6 odsto za 2022. i 2023.

Međunarodni monetarni fond je smanjio prognozu globalnog rasta na 3,6 posto za 2022. i 2023. godinu, što je za 0,8 procentnih poena, odnosno za 0,2 procentna poena manje, respektivno, nego što je predviđao u januaru.

Gllavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinša, rekao je na današnjem predstavljanju novog, aprilskoj Izveštaja o globalim ekonomskim izgledima, da je glavni uzrok smanjenja projekcije rasta globalne ekonomije ruska invazija na Ukrajinu.

Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini je dodatno pogoršao probleme u globalnim lancima snabdevanja koji su poremećeni još od izbijanja pandemije koronavirusa, doprineo je skoku cena robe na svetskim tržištima, pre svega cena hrane i energije, uzrokujući oštar rasr inflacije, koja će u dogledno vreme nastaviti uspon.

Gurinša je takođe upozorio da bi sankcije prema ruskom energetskom sektoru i širenje rata, usporavanje kineske privrede i ponovno širenje pandemije mogli dodatno da uspore globalni rast i doprinesu još većem razbuktavanju inflacije, što bi moglo da izazove socijalne nemire.

MMF procenjuje da će globalni rast u srednjem roku usporiti na oko 3,3 posto u odnosu na prosek od 4,1 odsto u periodu od 2004. do 2013. i naspram prošlogodišnjeg rasta od 6,1 procenat.

Fond predviđa da će ruska ekonomija u ovoj godini zabeležiti pad od 8,5 posto, a smanjio je i prognoze rasta Evropske unije za 1,1 procentni poen na 2,8 posto, i SAD-a na 3,7 odsto.

Što se inflacije tiče, očekuje da će rast potrošačkih cena u razvijenim ekonomijama iznositi ove godine u proseku 5,7 procenata, a u zemljama u razvoju i privredama u usponu 8,7 posto, što je za 1,8 i za 2,8 procentnih poena više, respektivno, u odnosu na januarsku prognozu.