Srebrna ekonomija u Srbiji: Kako demografski izazov pretvoriti u privredni potencijal?

Taj odliv radne snage će, nesumnjivo, imati posledice po privredu, rečeno je danas na Kopaonik biznis forumu.

Na panelu "Srebrna ekonomija u Srbiji: od demografskog izazova do razvojne šanse" govorilo se o načinima prilagođavanja ekonomije starenju stanovništva, a istaknuto je da Srbija trenutno nema strateški okvir koji bi regulisao aktivno starenje i da bi lokalne zajednice i poslodavci trebalo više da se uključe u rešavanje tog izazova.

Jedan od primera dobrih praksi u politikama prilagođavanja ekonomije demografskim izazovima je Austrija, rečeno je na panelu, a ambasador te zemlje u Srbiji Kristijan Ebner kaže da prognoze o strukturi stanovništva nisu baš sjajne.

"Udeo ljudi starijih od 65 godina u narednih pet godina porašće sa 20 na 26 odsto, što znači da će 2040. godine svaka četvrta osoba u Austriji biti starija od 65 godina. To je ukupno 2,5 miliona građana u poređenju sa sadašnjih 1,8 miliona. Istovremeno će se smanjiti broj ljudi mlađih od 20 godina, kao i broj ljudi koji su u radno sposobnom dobu", rekao je Ebner.

Sve to, kako kaže, doprinosi mogućem nedostatku radne snage, sporijem ekonomskom rastu i ogromnom pritisku na zdravstveni i socijalni sistem.

"U Austriji imamo sve veće razumevanje, gledajući ove brojke i ekonomske uslove, da moramo bolje omogućiti starijim ljudima da ostanu u radnoj snazi, ali i generalno, da aktivno učestvuju u sve više tehnološkom društvu. Dakle, moramo da pomerimo fokus sa čistog pitanja zdravstvene zaštite ili pitanja socijalnog osiguranja na pitanje prilagođavanja na radnom mestu, onoga što je potrebno za kontinuirano aktivno učešće u društvenom životu", smatra on.

U Austriji 30 odsto od 24.500 malih i srednjih preduzeća ne zapošljava nijednu osobu stariju od 60 godina, a više od 50 odsto ne zapošljava ženu stariju od 60 godina, kaže ambasador te zemlje i dodaje da nešto mora da se menja.

"Dobar pristup su državne subvencije, ali i korporativna prilagođavanja za strane Vlade. Postoje mere koje se sve više koriste, finansijski podsticaji, fleksibilni modeli radnog vremena, ali i same kompanije moraju da prilagode svoje poslovanje", smatra austrijski diplomata.