Građanima od akcija jos 30-40 evra

Prema jednostavnoj računici, jedinstvena akcija Akcionarkog fonda koja bi trebalo da za nekoliko meseci pripadne građanima vredeće između 30 i 40 evra.

Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju objašnjava da će u Akcionarski fond ući i po 15 odsto akcija preduzeća koja će se prodavati na tenderu.

"Još nismo odlučili da li će se deliti po jedna ili po pet akcija, da bi građani lakše njima raspolagali. Ovo je procenjena vrednost, a pravu će formirati tržište. Ona će zavisiti od toga kako će se prodavati udeli u preduzećima i kako će se formirati vrednost na berzi. Pored objedinjene akcije, građani će tokom ove godine dobiti i akcije “Telekoma”, EPS-a i Aerodroma", kaže Cvetković.

Prema njegovim rečima Akcionarski fond će upravljati svim manjinskim paketima akcija i organizovati njihovu prodaju.

"Sredstva od te prodaje namenjena su građanima. Oni će moći da na berzi prodaju svoje akcije čim ih dobiju ili da čekaju da ih otkupi Akcionarski fond. Kao što ide sa obveznicama stare devizne štednje. Država jednom godišnje isplati sredstva za njih, a njima se trguje i na berzi. Ono što još ne znamo je kada ćemo uspeti da prodamo pakete akcija i koliko će na kraju biti sredstava", navodi Cvetković.

Novi vlasnici isisavaju kapital iz firmi

Prvi čovek Agencije za privatizaciju kaže da je u 2010. godini prodat 81 paket akcija i prihodovano je 3,8 miliona evra, kao i da je od 2002. do sada prodato ukupno 1.650 paketa za 660 miliona evra.

"Taj novac je išao u budžet, a sada, posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o besplatnim akcijama, sve što se proda iz Akcijskog fonda ide građanima Srbije. To je ključna razlika. Novac se skuplja na račun i namenjen je izmirivanju obaveza prema građanima", kaže Cvetković.

On dodaje i da bi od ove jeseni većina građana Srbije trebalo da postanu pravi akcionari, kao i da bi akcijama Naftne industrije Srbije trebalo da počnu da trguju krajem juna.

Cvetković kaže da osim nepoštovanja ugovorenih obaveza, novi vlasnici privatizovanih preduzeća često isisavaju kapital iz preduzeća i nesavesno posluju.

"Kontrola koju smo mi do sada obavljali je bila veoma striktna. To pokazuje i brojka od 550 raskinutih ugovora od 2002. godine do danas. U poslednjem periodu problem nije samo nepoštovanje ugovorenih obaveza već i situacija kada se isisava kapital iz preduzeća i nesavesno posluje. Dešava se i u preduzećima gde je istekla nadležnost Agencije. Ono što je novo su nadležnosti drugih institucija, poput MUP-a i tužilaštv", navodi Cvetković.

On kaže i da je u slučaju loših privatizacija njihov zadatak da obaveste sve druge koji su nadležni ukoliko primete da ima slučajeva isiavanja kapitala rasprodajom imovine.

"Dnevno prosleđujemo informacije. Povećan je nivo zahteva s njihove strane. Mnoge od tih privatizacija su raskinute, ali još nemate epilog. Te osobe još nisu procesuirane, iako po našem uverenju institucije imaju više nego dovoljno dokumenata i argumenata da se ta stvar reši. Uvereni smo da će se to sigurno desiti", pojašnjava Cvetković.

On tvrdi i da se odnos nadležnih i Agencije za privatizaciju poboljšao i da više rade na prosledjenim informacijama.