Dobitak ili gubitak NIS-a?

Član Upravnog odbora NIS-a Nikola Martinović ne može da objasni kako je ruska verzija završnog računa prema kojoj je NIS prošlu godinu završio s 3,8 milijardi dinara gubitka mogla stići na Skupštinu akcionara, a da pre toga nije prošla sednicu Upravnog odbora. I sam priznaje da je pre dva dana na sajtu NBS video ovaj negativni završni račun.

On je međutim upoznat da je jedan od ruskih predstavnika Uprave NIS-a početkom marta podneo sudu tužbu protiv Skupštine akcionara kompanije zahtevajući poništenje odluke o prebijanju dugova između ove naftne kompanije i državnih preduzeća – Srbijagasa, Jata, Puteva Srbije, Železnice...

Martinović pojašnjava da zahtev u kome se navode razlozi za tužbu nije video, ali da mu je poznato da postoji namera da se ospori odluka Skupštine akcionara NIS-a o uzajamnom proračunu dividendi i dugova državnih kompanija prema NIS-u. Istovremeno, ne može da kaže ni da li je ijedan od dva završna računa uopšte potpisan od strane menadžmenta NIS-a.

On, s druge strane, tvrdi da država Srbija kao doskorašnji stopostotni vlasnik NIS-a ima pravo na 50 odsto dobiti koju ostvari NIS te je po tom osnovu i mogla i da donese odluku da se dugovi prebijaju. Tim pre što je reč o neraspoređenoj dobiti ove kompanije iz ranijih godina, 2006. i 2007, te tu nema ničeg spornog. Država je zapravo odlučila da taj svoj novac vrati NIS-u tako što će tim parama svoja potraživanja izmiriti Železnica, Putevi Srbije, Srbijagas, Jat… Dugovi su bili oko osam milijardi dinara i samo je pitanje da li je to ruski partner knjižio ili ne, zbog čega je manjak i mogao da nastane.
On dodaje i da je praksa do sada uvek bila da se svi članovi UO upoznaju s problemima i zajednički zaključak proslede Skupštini akcionara, koja treba da raspravlja o završnom računu. Upitan da li je bilo takve sednice UO NIS-a, Martinović kaže, da, osim konstitutivne sednice, druge nije bilo, te da pretpostavlja da je ruska strana direktno poslala završni izveštaj Skupštini akcionara.

On i pored svega veruje da su se dva završna računa pojavila kao rezultat nesporazuma i da od ove tužbe, ukoliko stvarno postoji, najverovatnije neće biti ništa, ali ne zato što će neko predmet staviti u fioku, već zato što bi vlada i Gaspromnjeft o svemu trebalo da se dogovore bez suda kako bi se ubuduće izbegavali bilo kakvi slični problemi.

Ministar energetike Petar Škundrić, koji je sa srpske strane predstavnik u Skupštini akcionara, tokom vikenda međutim nije odgovarao na telefonske pozive i ne zna se da li je upoznat s ovim negativnim završnim računom koji je stigao i u Ministarstvo finansija.

Kupoprodajnim ugovorom je inače predviđeno da ruska strana mora da ima saglasnost srpskog partnera kako bi se usvojio finansijski izveštaj.

Izvor iz NIS-a koji se ceo radni vek bavi završnim računima kaže da u pravu mogu biti i Rusi i srpska strana, sve zavisi na koji se ugovor pozivaju.

Po Međudržavnom sporazumu Vlada Srbije ima prava na raspodelu dividendi. Po kupoprodajnom ugovoru, međutim, stvari nisu baš najjasnije pa ispada da država nema prava na raspodelu dividendi. Ugovorom nije precizirano ni da li je to trajno ili samo privremeno, to je sada stvar tumačenja i zato bi revizorska kuća KPMG, koju je Gaspromnjeft angažovao, trebalo taj deo da razjasni.

Upitan šta ukoliko revizor kaže da je ipak Gaspromnjeft u pravu i da je iskazani gubitak realan, ovaj izvor kaže da u tom slučaju država mora da se dogovori s ruskim partnerom kako će nadoknaditi dug – kroz reprogram ili suvlasništvo u firmama od kojih ne može da naplati potraživanja. Kao što je bio slučaj s Petrohemijom gde se išlo na konverziju duga, pa NIS danas ovde ima vlasništvo.

On takođe pojašnjava da je do ove računovodstvene gimnastike od dobiti do gubitka moglo da dođe kako, najpre, zbog drastičnog skoka cene sirove nafte, a potom njenog sunovrata sa – 160 na 40 dolara za barel.

Ukoliko je NIS u tom času imao na zalihama naftu koju je plaćao po 130 dolara, a cena goriva na pumpama bila adekvatna ceni crnog zlata od 60 dolara, jasno je kako se preko noći istopio profit NIS-a koji je prema zvaničnim podacima, samo za prvih šest meseci 2008. godine iznosio oko 100 miliona evra.

Po ovom osnovu NIS je u drugoj polovini godine, kada je nafta nastavila da pada, zabeležio minus od čak 130 miliona evra. Izvor iz NIS-a podseća i da je Međudržavnim sporazumom precizirano da posle 31. decembra 2007. godine, NIS ne može dodatno da se zadužuje bez saglasnosti ruske strane, što očigledno nije ispoštovano, jer se kompanija tokom 2008. godine dodatno zadužila za još oko milijardu dolara.

U istom dokumentu piše i da se kupuje imovina sa zatečenim stanjem na dan 31.12. 2007. godine što znači da je kvalitet imovine NIS-a na dan transfera odnosno preuzimanja kompanije –10.2 2009. analogan onom od 31.12.2007? A jasno je da se imovina morala ili povećavati ili umanjivati, kaže ovaj izvor.

Istovremeno, ukoliko se iskazani gubitak pokaže tačnim, u budžet Srbije se neće sliti nijedan dinar iako se to realno očekivalo, kaže ovaj izvor i dodaje da je najgore to što banke neće biti voljne da daju kredite kompanijama koje negativno posluju, što se, ako revizor to potvrdi, može dogoditi i s NIS-om.