Blokada nas košta 13 miliona dolara

To su procene analitičara Privredne komore Srbije. lpko mavpde da bo gubici bi mogli da premaše 200 miliona dolara, ako blokada bude potrajala do kraja godine.

Procenjuje se, takođe, da će ukupni gubitak, posmatrano na godišnjem nivou, dostići 400 miliona dolara (ne računajući sive kanale protoka robe koji, inače, nisu zanemarljivi).

U Privrednoj komori, kao ilustrativan, pominju primer Simpove fabrike nameštaja u Zubinom Potoku koja je isporučivala nameštaj novootvorenim salonima u Prištini i Gnjilanu. Sada je proizvodnja u toj fabrici zaustavljena, a šteta se procenjuje na više od milion evra.

Zabrana izvoza srpske robe na Kosovo i Metohiju nanela je veliku štetu i kompaniji Bambi-Banat koja, po svemu sudeći, neće moći da povrati pozicije na tom tržištu koje je imala pre embarga. Procenjuje se da će posle regulisanja prometa između Srbije i Kosova plasman proizvoda te kompanija, koja posluje u sastavu Denjub fuds grupe, biti za 20 do 30 odsto niži.

"Mere prištinske administracije sigurno neće doprineti povećanju prometa, investicija, a ni zaposlenosti na teritoriji UNMIK Kosova, kao i u članicama CEFTA koje su, takođe, pogođene tom merom. Naprotiv, drastično će biti povećan obim razmene čiji se promet odvija u sivoj zoni, što će dovesti do poskupljenja proizvoda i naneti štetu, pre svega, potrošačima. Koliko je situacija na KiM alarmantna govori i podatak da je KFOR, u nastojanju da spreči humanitarnu katastrofu, dozvolio privremen (od 4. avgusta do početka septembra), prolaz kamiona s prehrambenim proizvodima nosivosti do 3,5 tona ", komentariše Dejan Jovović, savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije.

On smatra da bi trebalo razmotriti mogućnosti plasmana srpske robe, posebno građevinskog materijala, prehrambenih i tekstilnih proizvoda alternativnim pravcima - preko Crne Gore, Makedonije ili Albanije, ali dodaje da bi u tom slučaju količina isporučene robe bila manja nego kad je reč o transportu redovnim putem.

Situaciju dodatno komplikuje procena da će porasti izvoz ovih proizvoda iz zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, koje se nisu našle na udaru odluke o embargu. Reč je, pre svega, o proizvodima iz Hrvatske i drugih zemalja bivše SFRJ, ali i Grčke, Turske i Italije, koji će, po svemu sudeći, biti skuplji od onih iz Srbije.

Sudeći prema podacima PKS o obimu razmene, neuravnoteženi robni promet jedini je oblik ekonomske saradnje između Srbije i Kosova.

Činjenica je, međutim, da se ne registruje promet robe (cigarete, benzin, lekovi, hrana, cement i drugi artikli koji u malim količinama imaju veliku vrednost) koja sivim kanalima stiže na tržište Kosova.

vanična statistika govori da je obim robne razmene ostvaren za sedam meseci 2011. premašio 232 miliona dolara pri čemu je vrednost srpske isporuke iznosila oko 231 milion dolara, odnosno 11 odsto više u odnosu na isti period lane. Nasuprot tome, nabavke beleže pad za čak 45 odsto i iznosile su samo 905.000 dolara, tako da je suficit u razmeni sa srpskom južnom pokrajinom premašio 230 miliona dolara.

Promet ostvaren 2010. iznosio je 395 miliona dolara - isporučena je roba vredna 391 milion dolara (rast za 16 odsto u odnosu na 2009), dok je vrednost nabavki sa KiM porasla za 82 odsto i iznosila je četiri miliona dolara (zabeležen suficit od 387 miliona dolara). Na listi robe koja je dominirala u isporukama na KiM našli su se: električna energija, crep, hartija i karton, keramički blokovi, proizvodi za ishranu, lekovi, cement, biskviti, nafta, dizel goriva, bezalkoholna pića, pšenica, začini, brašno... a u nabavkama sa KiM: vrganji jestivi, električna energija, cevi, olovo, cink-oksid, vina, alkohol, radijatori, cink, pečurke jestive, rakija u sudovima..