"Iz Srbije otišlo 1.000 građevinaca i ne samo u Nemačku"

Reč je, kako ističe, uglavnom o visokokvalifikovanim radnicima.

“Ne samo u Nemačku, sve više odlaze i u Austriju, Sloveniju i druge zemlje. Ali odlaze i iz Hrvatske, Bosne, Makedonije. Globalizacija čini svoje. Radna snaga se ne može silom zadržati. Privrede su nam slabe”, kazao je za B92 Božić.

Prema njegovim rečima, ekonomska kriza, nerazvijen bankarski sektor kao i doskorašnji deficit u budžetu Srbije onemogućili su samostalno investiranje u izgradnju kapitalnih objekata što je za posledicu imalo uzimanje stranih kredita kao jedinog preostalog mehanizma investiranja.

“Takve okolnosti, nažalost, s pravom ili po sili, domaćoj građevinskoj operative nametnule su neravnopravan tretman u odnosu na strane firme i dodeljena im je, najčešće, uloga podizvođača. Bez adekvatnog nadzora i često lošeg kvaliteta proizvoda gde se uglavnom vodi računa o rokovima i da gradnja bude što jeftinija, a domaćim firmama zarada što niža, vremenom se izaziva otpor i nezadovoljstvo domaćih radnika koji se sve više orijentišu ka zapadnim tržištima, odlascima u arapski svet, trbuhom za kruhom”, kaže Božić.

Na konstataciju da je Srbija u prvom kvartalu ostvarila rast od 4,5 odsto BDP-a, a premijerka Ana Brnabić izjavila je da je tom rastu dosta doprinela građevina, koja je jedan od sektora koji je od krize 2008. godine pretpreo najveće gubitke, Božić odgovara:

“Nema sumnje da je Srbija danas jedno veliko gradilište sa, prema izjavama dostupnim javnosti, više od 20.000 gradilišta, širom zemlje. To podrazumeva više desetina hiljada angažovanih radnika i ako se uzme u obzir da građevinasrtvo za sebe veže na desetine drugih industrijskih i proizvodnih delatnosti, onda je sasvim prirodno da je građevinasrtvo s pravom prepoznato kao najuticajniji i najpropulzivniji faktor privrednog razvoja jedne zemlje koji u značajnoj meri doprinosi rastu BDP."

Foto: Thinkstock

On ističe niz, kako navodi, zaista dobrih rešenja koja su inicirala brži razvoj građevinskih aktivnosti, pre svih skraćenje vremena za dobijanje građevinskih dozvola, intenzivnija izrada regulacionih planova što je dovelo do brže izrade projektne dokumentacije kao i veoma aktivnu ulogu državnih organa u izgradnji kapitalnih infrastrukturnih objekata, pre svih saobraćajnih.

Međutim, dodaje da ako želimo da vratimo ugled koji je nekada imala domaća građevinska operativa u svetu, neophodno je obezbediti fondove kojima će se obezbediti garancije za dobro izvršenje posla i avansnu podršku, jer bez tih mehanizama nema ravnopravne utakmice i kompetativnog tržišta i utakmice sa stranim izvođačima iza kojih stoji krupan kapital i značajna pomoć države iz kojih dolaze. Upitan da li kao pomoć države vidi inicijativu ministrake građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da se zalaže za formiranje jedne jake građevinske kompanije koja bi bila osposobljena da obavlja više poslova nego što je to slučaj sada uz ocenu da je našoj građevinskoj operativi dosta opao kvalitet, Božić odgovara:

“Pozdravljamo svaku inicijativu ove vrste. Ona je sasvim sigurno znak da postoji svest o potrebi jačanja vlastitih kapaciteta i njihovom značaju za privredni rast Zemlje i podizanje BDP. Celokupna stručna javnost je pozdravila tu ideju. Međutim, problem je u institucionalnoj sferi koja podrazumeva stvaranje poslovnog ambijenta, propisa, razvojnog bankarskog sistema, subvencija države domaćim firmama, barem jednako kao stranim”, navodi on.

Ističe da je pitanje kvaliteta usluga i proizvoda posebno pitanje.

“Ako je najvažniji kriterijum na tenderu najniža cena, tu o kvalitetu proizvoda teško da se može govoriti, pogotovu na poslovima koje se finansiraju iz stranih kredita koje otplaćuje čitavo društvo, svi zaposleni. Stručnjaka ima ili bilo ih je. Ako to uspemo i ako se više ne budemo delili već sabirali, biće i radnika i kvaliteta. Manje reality zabava, a više otvorenih razgovora, više otvorenih susreta sa reprezentativnim predstavnicima struke, sa školama i fakultetima put su za rešavanje ovog problema”, zaključuje Božić.