Stranke zbog fondova osnivaju NVO

Beograd -- Demokratska stranka osniva nevladine organizacije koje bi aplicirale s projektima kod organa vlasti pod kontrolom DS, ali i međunarodnih donatora, piše Danas.

Izvor: Danas
Podeli

Taj list navodi da je iz centrale DS upućena preporuka aktivistima, pre svega članovima Demokratske omladine, u opštinskim odborima stranke širom Srbije, da osnivaju nevladine organizacije i apliciraju za novac iz lokalnih, državnih i međunarodnih fondova, iz čega bi se dobrim delom finansirale i partijske aktivnosti.

Prema rečima sagovornika tog lista, aktivistima stranke preporučuje se da osnivaju NVO i prave predloge projekata da bi se prijavljivali na konkurse koje su lokalne samouprave, kao i pokrajinske i republičke vlasti, ali i inostrani donatori, namenili civilnom sektoru.

DS: Šta sa G17?
Kako nezvanično kažu u DS, stranka G17 plus je patentirala osnivanja „stranačkih“ udruženja građana, i to 2007, kada su njeni kadrovi bili na čelu nevladinih organizacija koje su dobijale državni novac za projekte Ministarstva omladine i sporta. Ipak, u DS ističu da su te NVO uradile posao koji im je dodeljen. Spekuliše se i da organizacije civilnog društva bliske LDP imaju olakšan „prolaz“ za fondove Agencije za evropske integracije i saradnju s uduženjima Grada Beograda, na čijem je čelu član te partije Danko Runić.

Istovremeno treba pokriti što širi spektar aktivnosti, od razvoja poljoprivrede do zaštite životne sredine. To će, kako ističu, postati posebno važno nakon što Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, kada će Brisel za rad srpskih NVO „otvoriti“ dodatne fondove.

Danasovi izvori iz nekih opštinskih odbora DS, među kojima niko nije hteo da govori pod imenom i prezimenom, kažu da je ova preporuka iz stranačke centrale data prošle godine. S obzirom na to da lokalni aktivisti u nekim sredinama do sada tim povodom ništa nisu uradili, očekuje se da u toku ove godine u opštinske odbore pristigne, kako kažu, „direktiva“, naredba kojom bi pre svega članovi stranačkog podmlatka, Demokratske omladine, imali obavezu da registruju NVO-e i konkurišu za projekte.

Sagovornici iz DS navode da se podrazumeva da bi predlozi projekata koje će podnositi „stranačke NVO“ imati osiguranu prolaznost kod lokalnih, pokrajinskih i republičkih vlasti, odnosno svuda gde raspodelu budžeta kontrolišu stranački kadrovi. Podsetimo, svaka lokalna samouprava i svako ministarstvo imaju fondove specijalno namenjene za aktivnosti organizacija civilnog društva, takozvanu „budžetsku liniju 481“, a tu su i mnogi projekti koji podrazumevaju partnerstvo vlasti s nevladinim sektorom. Reč je o milionima evra, od kojih bi se dobar deo, preko „DS-ovih NVO“, preusmerio u stranačku kasu.

Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS, tvrdi za Danas da „prvi put čuje za ovakvu inicijativu“ i da takve informacije „apsolutno nisu tačne“.

Miloš Đajić, predsednik UO Centra modernih veština (CMV), kaže da ne zna ni za jednu NVO koja je osnovana na inicijativu političkih stranaka, ali navodi da naslućuje da takva opcija postoji kao mogućnost. Na pitanje koji bi mogli biti ciljevi takvog formiranja organizacija civilnog društva, Đajić kaže da je moguće da je ideja da se pomogne nekim ljudima, da se brže završi neki posao ili možda i da se neki novac prebaci na račune mimo uobičajenih procedura.

"Ali, ne treba misliti da se na taj način obrću silne pare, takve mahinacije svakako nisu masovne. Najvažnija od svega je izgradnja sistema s jasnim procedurama i osposobljenim ljudima koji se time bave unutar sistema, bilo da je reč o Republici, gradu ili opštini. Ako neko zna da radi taj posao, onda će biti i bolja kontrola", smatra Đajić.

Đajić, koji je i član Glavnog odbora DS, na pitanje da li mu članstvo u stranci olakšava aktivnosti u nevladinom sektoru, odgovara odrečno. Kako ističe, nosioci projekata CMV nisu dobili novac ni od jednog ministarstva, a nekoliko puta je bio odbijan od ministarstava na čijem su čelu ljudi iz DS. To što sam član demokrata ni u kakvom pogledu ne olakšava posao CMV, niti ja hoću da idem kod nekog iz stranke da bih mu tražio novac“, zaključuje Đajić.

Delovanje NVO izmiče kontroli Agencije za borbu protiv korupcije

Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka, objašnjavajući za Danas fenomen povezanosti stranaka i NVO, kaže da, iako su formalno, političke partije i udruženja građana različite organizacije, čiji su nastanak, delokrug i aktivnosti različito definisani, deo programskih aktivnosti može da im se prepliće, kao što je mobilisanje birača da izađu na izbore, promocija određenih vrednosti, monitoring demokratskih procedura i slično.

Na pitanje koji je osnovni cilj sprege, on navodi da stranke nastoje da iskoriste kanale i resurse da sprovedu deo aktivnosti koji je moguć preko NVO, a nije dozvoljen partijama, među kojima je promocija.

Upitan da li je tačno da se to radi najviše zbog novca, on odgovara da deo motiva može da se traži u dodatnim načinima finansiranja nekih aktivnosti, ali i u svojevrsnim „satelitskim organizacijama“, koje bi pomagale, sprovodile ili podržavale određene kampanje i projekte.

"S obzirom na to da NVO i partije deluju po različitim zakonima, kontrola finansija je različito regulisana. Delovanje NVO izmiče kontroli Agencije za borbu protiv korupcije i u tome partije verovatno traže šansu da izvrdaju procedure. Ipak, Agencija može tražiti uvid u finansijske tokove kod drugih državnih organa i banaka, što znači da je sinhronizacijom različitih organa moguće suzbijati eventualne zloupotrebe", zaključuje Slaviša Orlović.

Vesti

strana 1 od 9310 idi na stranu