Balkanska pomama za "bajraktarima"

U regionu vlada pomama za turskim ubojitim dronovima "bajraktar".

Zašto su toliko traženi i da li menjaju odnose snaga u regionu?

"Nije me sramota da kažem da želimo da kupimo bespilotne letelice bajraktar, ali želi ih ceo svet pa smo stali u red", rekao je Aleksandar Vućić prilikom poslednje posete Redžepa Tajipa Erdogana Beogradu.

Srpski predsednik je tada rekao da će država, ako treba, platiti stotine miliona evra za te letelice.

Ministar odbrane BiH Zukan Helez upravo boravi u Turskoj, ali nije direktno odgovorio na pitanje DW da li će BiH od Ankare tražiti bajraktare TB-2.

"Želimo sve što može doprineti odbrani BiH, a u fokusu su nam odbrambeni sistemi", kaže Helez. On dodaje da bi svaki ministar voleo da njegova zemlja ima najmodernije naoružanje "uključujući najmodernije dronove".

Međutim, bajraktare je pre Srbije i BiH ovog maja dobilo Kosovo. "Kosovo je sada još bezbednije i ponosnije", rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti kada su Kosovske bezbednosne snage preuzele turske dronove.

Nije poznato koliko su vlasti u Prištini izdvojile novca za pet bespilotnih letelica, ali jedna košta oko tri miliona evra, dok je cena kontrolne stanice kojom se upravlja sa šest bajraktara od 25 do 35 miliona evra.

Oprezne kritike

I pre nego što su turski dronovi stigli na Kosovo, Vučić je rekao da će to uticati na odnose Beograda i Ankare iako Srbija "izrazito poštuje Erdogana".

"Ne samo da nemaju pravo prema međunarodnom pravu da naoružavaju nekoga ko nije država, ali vidite koliko ih je briga za međunarodno pravo“, kazao je Vučić. Turska, međutim, priznaje Kosovo kao nezavisnu državu.

Isporukom bajraktara na Kosovo se u Ankari potvrđuje da će "čvrsto stajati iza Prištine“, kaže u komentaru za DW beogradski vojni analitičar Aleksandar Radić. "To je politička poruka da Kosovske bezbednosne snage (KBS) imaju saveznika“, kaže Radić.

On napominje da je u sastavu Kfora i bataljon turske vojske i da će na jesen komandu nad Kforom preuzeti turski general. "Očigledno se snažno podiže politički ulog zvanične Ankare na Balkanu“, kaže sagovornik DW.

Trgovina bez američkog pristanka?

Kupovina turskih dronova mogla je biti obavljena i bez američkog odobrenja, smatra Radić. "Amerikanci nisu u prilici da zabrane nabavke naoružanja za KBS, ali preko instrumenata Kfora mogu da kontrolišu letove, jer svaka aktivnost u vazdušnom prostoru Kosova mora da se odobri", napominje on.

Prema novom kosovskom zakonu, KBS mogu nabavljati "svakovrsnu tehniku", ali Kfor, držeći se starog zakona, ne dozvoljava nabavku ofanzivnih sistema.

"Dronovi kao što je TB-2 nisu prepoznati kao ofanzivni sistemi i ne postoji zakonska prepreka za njihovu nabavku“, kaže Radić. Naime, dronovi nisu vazduhoplovna oruđa poput ofanzivnih aviona ili helikoptera, niti koriste klasičnu avio-municiju.

Pancir-S1 protiv barjaktara TB-2

Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević ocenjuje da se KBS naoružavaju "moćnim sistemima“ što je, kako kaže, kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i Kumanovskog sporazuma.

"Osim dronova, dobili su i haubice, minobacače, protivoklopne sisteme“, upozorava Vučević, uz konstataciju da se oružje KBS ipak ne može porediti sa potencijalima Vojske Srbije.

Aleksandar Radić potvrđuje da su kosovski bajraktari "ozbiljan izazov" za srpsku armiju, jer se mogu koristiti za granične izviđačke letove iz vazdušnog prostora koji je u nadležnosti Kfora.

"U potencijalnom radikalnom scenariju postoji odgovor na taj dron – pancir-S1E. Vojska Srbije ima jednu bateriju sa šest borbenih mašina tog artiljerijsko-raketnog sistema protivvazdušne odbrane prilagođenog za borbu protiv dronova", kaže Radić za DW.

Države regiona ne čekaju Zapad?

Srbija je PVO sisteme Pancir-S1 kupila od Rusije, a ruski panciri su u Ukrajini delovali protiv bajraktara. Radić kaže "efikasno", ali vojni analitičar iz Sarajeva Nedžad Ahatović tvrdi da je ruska vojska bajraktare "prizemljila" prvenstveno elektronskim ometanjem.

"Ne verujem da će Ruska Federacija u skorije vreme bilo kome otkriti tu tehnologiju“, kaže Ahatović.

Sarajevski vojni analitičar smatra da je Kosovo kupovinom turskih dronova "dobilo oružje od strateške važnosti za odvraćanje od agresije“.

"To je poruka da i 'slabe' regionalne države mogu ojačati poziciju nezavisno od volje Zapada, što nije nužno usmereno protiv zapadnih interesa“, kaže Ahatović za DW. A interes Zapada na Balkanu je, podseća Ahatović, odvraćanje ruskog uticaja.

Pomama za turskim dronom

Mnoge države spremne su da izdvoje milione kako bi se domogle trenutno najtraženijeg borbenog drona – bajraktara TB-2. Ahatović smatra da su turski dronovi potrebni i Oružanim snagama BiH.

"Kao i na Kosovu, taktičke bespilotne letelice bi i u BiH bile sredstvo za strateško odvraćanje od raznih oblika ugrožavanja bezbednosti, a za region bi najbolje bilo da turski Bajraktari istovremeno dođu u Srbiju i u BiH“, kaže sagovornik DW.

Turska bespilotna letelica stekla je slavu na svim ratištima na kojima je upotrebljena. Turci su je koristili još 2015. godine u pograničnim napadima (prema Siriji) na pripadnike Radničke partije Kurdistana koju je Ankara proglasila "terorističkom organizacijom“.

Potom su delovali protiv terorista "Islamske države", ali i regularne sirijske vojske pod kontrolom Bašara al Asada. Bajraktari su navodno pred Tripolijem porazili i samoproglašenog maršala Kalifu Haftara, koji je na glavni grad Libije krenuo uz podršku ruskih plaćenika iz grupe Vagner.

Turska računa na globalno tržište i uticaj

Bajraktari su se pokazali i u poslednjem sukobu Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno-Karabaha 2020. godine. "Kada je Azerbejdžan slomio otpor Jermenije, učinio je to uz pomoć bajraktara koji su za 40 dana postigli ono za šta se Azerbejdžan proteklih 30 godina borio na brdima planinske enklave“, kaže Ahatović.

Bajraktari su taktičke bespilotne letelice koje mogu ostati u vazduhu od 26 do 34 sata. Pokreću ih benzinski motori sa kojima mogu razviti brzinu od 220 kilometara na čas i nositi do 200 kilograma ubojitog tereta.

"Njihova prednost je preciznost, ubojitost, brzi odgovor na potencijalne pretnje i, što je najvažnije, neutralisanje neprijateljske žive sile i materijalno-tehničkih sredstava uz minimalne sopstvene gubitke“, kaže Ahatović.

On napominje da je Turska svoje dronove razvila tek nakon što su zapadni saveznici odbili da isporuče Ankari tehnologiju iz te oblasti, uključujući moderne američke bespilotne letelice rejpir.

Najmanje 15 država kupilo je turske dronove, a među njima su i neke članice NATO poput Poljske, koja ima 24 takve letelice. Prošle godine tri turska drona kupila je i Albanija.

Najavljeno je da će jedna fabrika za proizvodnju ovih letelica do 2025. godine biti izgrađena u Ukrajini.