Čvarci se ove godine prodaju po nestvarnim cenama, problemi se beleže i u Hrvatskoj

Ne pravi ih previše proizvođača, a nema ni uvoza pa drže cenu, dok se na nekim slavonskim OPG-ima bez računa mogu naći za 50 kuna (manje od 800 dinara).

Izvor: vecernji.hr
Podeli
Foto: Depositphotos, eldarnurkovic
Foto: Depositphotos, eldarnurkovic

Zbog tržišnih poremećaja izazvanih koronavirusom, te pojave afričke svinjske kuge na nekim najvećim evropskim farmama-izvoznicama kojima je Kina zatvorila vrata, svinjetinau EU nikad nije bila jeftinija.

A gde će jeftini evropski viškovi nego u Hrvatsku, koja je i sada najveća EU uvoznica, pa se i sveži but s kožom za sušenje ovih dana prodaje na akciji za samo 14 kuna (nešto više od 200 dinara) u nekim trgovačkim lancima, piše Večernji list.

Gubici hrvatskih farmera primiču se vrtoglavom broju od oko 100 miliona kuna (oko 1,5 milijardi dinara), upozoravaju iz Hrvatskog udruženja proizvođača svinja. Jedino što odoleva pandemiji su čvarci, kojima ni pored sve te drame cena nije pala ni za kunu.

Marže dižu cenu u nebo

Naprotiv, zavisno od trgovca, ovosezonski čvarci, koji poslednjih nedelja stižu u maloprodaju, koštaju u proseku između 120 i 170 kuna (1.900 - 2.700 dianra), a 90-gramsko pakovanje za grickanje poput čipsa s predznakom “premium” proizvođača Silme iz Petkovca čak 26,99 kuna (420 dinara), što znači da se ceni na vrtoglavih oko 299,89 kuna (4.700 dinara) po kilogramu. Poskupljenje je primetno i u Srbiji, o čemu je već pisano.

Igor Miljak, predsednik uprave karlovačkog PPK u sastavu Grupe Pivac, kaže da je činjenica da je proizvodni postupak vrlo zahtevan i troši energiju, a od oko 100 kg kvalitetne masnoće dobije se samo 12-13% kvalitetnih čvaraka, 50-60% svinjske masti, a ostalo ispari.

"Zna li se da je cena masti od 6 do 8 kn/kg (100 - 125 dinara po kilogramu), jasno je da cenom čvaraka morate kompenzovati sve ostalo. A dok se dobro prodaju na tržištu i imaju imidž proizvoda koji je visokokvalitetan, s visokim udelom proteina, što se s novim trendovima prehrane jako traži, ko god ih pravi uspeva ih dobro i prodati", kaže Miljak.

Pitanje je samo koliku maržu "beru" trgovci. Na primer, isti čvarci PPK negde se u maloprodaji prodaju za 120 kuna (oko 1.900 dinara), a negde i za 170 (skoro 2.700 dinara).

"Ne pravi ih mnogo proizvođača, a što je najbolje, nema ni uvoza. Godišnja proizvodnja, ono što se regularno proda, u Hrvatskoj je najviše 400-450 tona, od čega mi pravimo 200 t", objašnjava Miljak te dodaje kako ni sa svinjskom mašćú nema problema s plasmanom.

Pršuta

No, kad su u pitanju suhomesnati proizvodi poput pršute, mnogi se ovih dana pitaju isplati li im se, makar je sirovina i više od 30 posto jeftinija nego lani, ove godine puniti sušare. Pršutari, koji su vezani upravo za ugostiteljstvo, neke poznate kuće i na turizam, te proizvedu po nekoliko hiljada komada - imaju i više od 50 posto neprodatih zaliha, a kako počinje novi ciklus proizvodnje, neki su na akciji i za manje od 100 kn/kg (oko 1.500 dinara po kilogramu) u trgovačkim lancima.

Da priča bude apsurdnija, godišnja proizvodnja u RH je tek 350.000-400.000 komada za tržište, a do pojave pandemije kovida19 trošilo ih se i milion.

"Poslednjih godina pojačano pravimo pršute i za izvoz, a kod nas je manje od 10 posto neprodatog", kaže Miljak.

Kako dodaje, lani je sirovina bila preskupa, a sad je prejeftina.

"No ko ima primarnu proizvodnju svinja, a mi tovimo oko 150.000 komada godišnje s kooperacijom, jasno je da je u tom stočarskom delu s potonućem cene tovne prasadi i još većim uvozom izvukao deblji kraj. Svinjogojci tako s pravom očekuju pomoć države, neke skrivene subvencije i slično, kako to rade druge članice EU", napominje sagovornik Večernjeg lista.

Foto: Depositphotos, kubais
Foto: Depositphotos, kubais

Krompir i vino

Loša turistička i ugostiteljska sezona, manje proslava, krštenja, svadbi i slično probleme su stvorili i vinarima te proizvođačima krompira, koji imaju izvrsne prinose, ali ih nema ko trošiti.

Potpredsednik HGK za poljoprivredu i turizam Dragan Kovačević kazao je kako gotovo sve hrvatske vinarije više od 70% svoje prodaje realizuju tokom turističke sezone. Prezavisni su od turizma.

"Kolika je zavisnost potrošnje vina od turizma najbolje govori podatak da smo u prvih 11 meseci sa 7,7 miliona dolazaka i 54 miliona noćenja zabeležili pad u odnosu na isto razdoblje 2019. za 62, odnosno 50% – što je ujedno i podatak za prosečni pad prodaje vina", istakao je.

Krompirašima je pak uz lošu turističku sezonu trn u oku i zabrana sredstva koje se pre koristilo za dugotrajno čuvanje krompira, a kako će skladišta koja će ih čuvati po novim uslovima operativno zaživeti tek iduće godine, krompir ovih dana prodaju u bescenje.

"Ljudi prodaju i po niskim cenama kako bi se spasili, no građanima ne treba, potrošnja domaćinstava ne raste", kaže Marijo Puškarić.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je sektor svinjogojstva pod dodatnom prismotrom te su u stalnom kontaktu s predstavnicima udruženja proizvođača kako bi se koordinisanom akcijom problemi sanirali u što kraćem roku. Kad je reč o vinu, u ovom je trenutku rano govoriti o količinama koje su višak jer je u podrumima u toku i proizvodnja vina iz ovogodišnje berbe. Zbog ozbiljnih poremećaja u sektorima svinjogojstva, vinarstva i voćarstva zbog kovida 19 računa se i na pomoć EK.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 54 idi na stranu