Energetska strategija za region

Tim dokumentom obuhvaćeno je 35 projekata čija je vrednost procenjena na oko 30 milijardi evra.

Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović kazala je nakon 11. sastanka ministarskog saveta energetske zajednice da je bilo predloženo 100 projekata iz sektora električne energije, gasa i nafte koji su od velikog interesa i imaju prekogranični uticaj.

Ona je precizirala da od 14 projekata u elektroenergetici snage 5.000 megavata, sedam su srpski projekti snage 2.400 megavata.

Mihajlovićeva je istakla i da je usvajanje liste projekata značajno, jer se region Jugoistočne Evrope od 2001. godine suočava sa deficitom energije.

Ona je ocenila da je usvajanje liste projekata od interesa za Energetsku zajednicu važna za Srbiju koja se nalazi u centru regiona, koja svoj položaj mora da dodatno istakne i iskoristi.

Mihajlovićeva je kazala da će članstvo u Energetskoj zajednici pomoći Srbiji da otvori pregovore sa EU koji se tiču energetike.

Dodala je da je danas na ministarskom sastanku usvojena i direktiva o postepenom smanjenju kapaciteta termokapaciteta i pojasnila da je usvojena preporuka kojom se ne uklanjaju termokapaciteti, već da proces njihovog prilagođavanja standardima zaštite životne sredine bude završen do 2027.

"To ne znači da Srbija neće izgraditi termoelektranu Štavalj, koja će raditi na visokokvalitetan mrki ugalj. To ne znači da ćemo zatvoriti Termoelektranu 'Nikola Tesla', već da će se raditi na odsumopravanju i učiniti sve da se koriste čiste tehnologije prilikom upotrebe uglja", precizirala je ona.

Ministarka je rekla i da je jutros održan sastanak sa komesarom EU za energetiku kojem je prisustvovao i premijer Ivica Dačić a na kome se razgovaralo se o strateškim pravcima kuda Srbija ide u oblasti energetike i o povećanju energetske efikasnosti, investicijama i uslovima pod kojima socijalno ugroženi plaćaju energiju.

Komesar Evropske unije za energetiku Ginter Etinger istakao je da će određivanje konkretnih projekata stimulisati ulaganja i podići bezbednost snabdevanja energijom.

On je dodao da će svaki od odabranih projekata, koji ne budu zaživeli i koji se ne budu primenili kao što je očekivano biće uklonjeni sa liste.

Etinger je podsetio da je Energetska zajednica povezana sa EU i da ima zajednički cilj da promovišu investicije, podstiču ekonomski razvoj i garantuju bezbednost snabdevanja energijom, vodeći računa o zaštiti životne sredine.

Na ministarskom savetu Energetske zajednice doneta je i odluka o produženju primene ugovora o energetskoj zajednici za deset godina, do 2026. godine. Ugovor o Energetskoj zajednici je stupio na snagu 1. jula 2006. sa početnim periodom primene od 10 godina.

Na sastanku su bili predstavnici ministarstava iz oblasti energetike osam potpisnica ugovora o energetskoj zajednici - Albanije, BIH, Makedonije, Kosova, Moldavije, Crne Gore, Ukrajine i Srbije.

Lista 35 odabranih projekata iz oblasti energetike biće objavljena u toku dana.