Kolaps privrede zbog računovodstva

To je u saopštenju navela Mreža za poslovnu politiku i apelovala na državne organe da suspenduju primenu Zakona o računovodstvu.

Mreža za poslovnu podršku apeluje na premijera Aleksandra Vučića i ministra finansija Dušana Vujovića da suspenduju primenu Zakona o računovodstvu i svim privrednim subjektima i drugim pravnim licima dopuste da završni račun za 2014. godinu predaju po istim propisima kao u 2013, čime bi se, kako navede, izbegao kolaps privrede. U toj organizaciji navode da je, iako je Agencija za privredne registre odložila za mesec dana predaju završnih finansijskih izveštaja, "već sada izvesno da izveštaji neće moći da budu predati ni posle tog roka, jer je Zakon o računovodstvu, donet 2013, i sedam njegovih podzakonskih akata nemoguće primeniti u praksi".

Mreža za poslovnu podršku podseća da je u saradnji sa Savezom računovođa i revizora Srbije i najvećim nemačkim investitorima u Srbiji u oktobru prošle godine upozorila da zbog Zakona o računovodstvu, koji je donet na osnovu ukinutih direktiva EU i suprotno Međunarodnim računovodstvenim standardima, preti kolaps u privrednom sistemu zemlje, ali predstavnici Ministarstva finansija koji su taj zakon doneli tada nisu reagovali.

Iz te organizacije navode da im se u poslednjih nekoliko nedelja više stotina preduzeća i preduzetnika, njihove računovođe i računovodstvene agencije, javljalo sa žalbama da su troškovi primene novog Zakona o računovodstvu ogromni, a zakon sa njegovim podzakonskim aktima neprimenjiv i da ne znaju kako će zatvoriti svoje i poslovne knjige svojih klijenata za 2014. godinu.

"Za ovaj svojevrsni privredni kolaps odgovorni su činovnici u Ministarstvu finansija koji su u toku pisanja novog Zakona o računovodstvu 2013. godine uporno odbijali da uvaže apele privrede i profesionalnih organizacija računovođa da se takav zakon ne donosi, jer je preskup za posrnulu srpsku privredu, prebirokratizovan i neprimenljiv", piše u saopštenju.

Upozoravaju da su posledice uvođenja tog zakona troškovi privrede od 250 miliona evra, kao to što poslovanje firmi u Srbiji nije uporedivo sa poslovanjem firmi u zemljama EU i okruženju.

Dodaje se da su finansijski izveštaji preobimni, tri puta veći nego pre, da unose dodatnu nesigurnost u poslovanje, a očekuje se da će poskupeti i bankarske kredite privredi.