Ruska nafta šiklja na Zapadu uz pomoć dve zemlje

Iako bi ruska nafta zvanično trebalo da bude prošlost u zapadnim motorima, čini se da to nije slučaj.

"Imao sam prijatelja koji je živeo u Njujorku 1990-ih i žalio se da mu bubašvabe ulaze u stan kroz svaku moguću rupu. Isto se dešava i sa Rusijom i njenim proizvođačima energije", tvrdi Oleg Ustenko, ekonomski savetnik predsednika Vladimira Zelenskog, koji je u razgovoru za portal Politiko kritikovao prodor zapadnih sankcija koje hrane rusku vojnu mašinu, a zatim pucaju na Ukrajinu.

"Moramo da saniramo te pukotine kako bi krvavi novac prestao da teče u Rusiju", istakao je Ustenko.

Ruska sirova nafta o kojoj Ustenko govori je veći izvor prihoda ruske kase od, na primer, gasa. Međutim, za razliku od gasa, koji se uglavnom transportuje cevovodima, sirovu naftu je teže pratiti na njenom putu kroz globalno tržište. I tu, kažu kritičari, nastaju problemi. Naftu, objašnjava Politiko u članku pod naslovom "Ruska nafta ulazi u Evropu na mala vrata", lako je pomešati sa pošiljkama dok ste u tranzitnoj zemlji i prikriti njeno poreklo.

Proces obrade uklanja tragove porekla i dodatno olakšava zaobilaženje sankcija. Ista stvar se dešava i zbog komplikovane mreže tankera pod zastavama primorskih teritorija koji prevoze do odredišta. Jedan od onih koji tvrde da ruska nafta i dalje u velikim količinama curi na zapadno tržište je Mihail Hodorkovski, bivši ruski oligarh, bivši šef energetskog giganta Jukosa, a danas veliki kritičar Kremlja.

"Na globalnom tržištu nafte uobičajena je praksa zamene i mešanja tipova", smatra on.

"Rezultat embarga je značajno povećanje cena transporta za Rusiju. Postoji značajna preraspodela prihoda u korist posrednika i određeni stepen smanjenja cena zbog sužavanja tržišta", tvrdi Hodorkovski.

Saad Rahim, glavni ekonomista kompanije Trafigura, smatra da ruska nafta i dalje stiže u Evropu zaobilaznim putem.

"Od početka sankcija ruski izvoz je manje-više isti. Moguće je da se ruska nafta i dalje kupuje na evropskom tržištu", smatra on.

Kada je reč o tačkama koje Moskva koristi da bi nastavila da nesmetano plasira naftu, pominju se dve zemlje. Jedna je Azerbejdžan, koji je nedavno pomenuo francuski predstavnik Fransoa Belami u svom pitanju za Evropsku komisiju. Azerbejdžan je polazna tačka naftovoda Baku – Tbilisi – Džejhan, kojim upravlja BP.

Predstavnik Belami smatra neobičnim to što je ta zemlja značajno - za 242.000 barela dnevno - povećala izvoz između aprila i jula prošle godine. Azerbejdžan negira izvoz ruske nafte kroz pomenuti naftovod.

Evropska komisija je odgovorila da istražuje mogućnost zaobilaženja sankcija, ali i da se brojke koje navodi predstavnik odnose na period pre stupanja sankcija na snagu, pa se u tom slučaju ne može govoriti o njihovom kršenju. Prema podacima u koje je ušao Politico, BP je tim putem nedavno transportovao znatno manju količinu sirove nafte u EU.

Turska se navodi kao druga klimava tačka. Turska politička elita je odbila da učestvuje u sankcijama uvedenim Rusiji, a Ankara profitira i čak se nameće kao posrednik u pregovorima sa Kremljom. Finski centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) saopštio je krajem prošle godine, piše Politiko, da je Turska postala čvorište ruske nafte i da se u toj zemlji ona prerađuje u "proizvode koji ne podležu sankcijama i još uvek se prodaju".

Oleg Ustenko, savetnik ukrajinskog predsednika Zelenskog, tvrdi da postoji dovoljno dokaza da neke međunarodne kompanije kupuju naftne proizvode napravljene od ruske nafte i prodaju ih u Evropi.

"Oni se ponašaju potpuno legalno, ali i potpuno nemoralno", rekao je Ustenko i zatražio od nadležnih da reaguju.

Politiko podseća da je britanska nevladina organizacija Global Vitness, koja istražuje, između ostalog, korupciju u eksploataciji resursa i trgovini, objavila u ponedeljak izveštaj u kome se navodi da se ruska nafta kupuje po cenama iznad 60 dolara, što je granica koja je prošla prošle godine u decembru koju su dogovorile zemlje grupe G7 u okviru sankcija sa ciljem smanjenja inostranih prihoda Rusije.

"Ruska nafta koja šiklja širom sveta nije anomalija, već lajtmotiv zapadnih sankcija. Vlade su ostavile širom otvorena vrata industriji fosilnih goriva, a trgovci i velike naftne kompanije koriste ove rupe u sistemu da nastave da rade posao kao i pre", prokomentarisala je Mai Rosner, aktivistkinja uključena u pripremu izveštaja.