INTERVJU Siniša Mali za B92.net: "Danas je veliki i važan dan za sve građane Srbije"

Ministar finansija Siniša Mali govorio je za naš portal o svim važnim i aktuelnim ekonomskim temama u zemlji.

Izvor: B92

Ponedeljak, 22.11.2021.

08:00

INTERVJU Siniša Mali za B92.net:
Foto: TANJUG/ZORAN ZESTIC/bg

U intervjuu za B92.net Mali je komentarisao početak izgradnje metroa u Beogradu, govorio o tome koji drugi veliki infrastrukturni projekti nas čekaju, ali i predočio trenutno najveće projekte ministarstva koje vodi. O svemu tome pročitajte u nastavku.

Novembar nam donosi početak radova na koje se čeka decenijama – Beograd konačno dobija metro. Rođeni ste u ovom gradu, bili ste na njegovom čelu, sada se tim projektom bavite i sa jednog višeg, republičkog nivoa. Šta metro donosi na sva tri nivoa – "običnom" čoveku, slici grada, ali i države?

Danas je za sve nas, za sve građane Srbije, veliki i važan dan jer danas počinje izgradnja metroa u Beogradu. Nakon toliko decenija raznih najava i planova, ova vlast, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, sprovešće taj toliko važan i veliki projekat. Na ogromnom prostoru od čak 72 hektara počinju pripremni radovi na izgradnji depoa. Sledeće godine nas očekuje potpisivanje ugovora za izgradnju depoa, zatim za izgradnju pristupnih saobraćajnica, pa za izgradnju stanica i tunela. Nakon toga, počinje izgradnja depoa, zatim pristupnih saobraćajnica, stanica, a onda i kopanje tunela. Tunele će kopati TBM mašina, tzv. krtica, koja će biti dugačka 100 metara, a koja se pravi čak 13 meseci. Dodatna tri meseca je potrebno za njeno sklapanje. To vam najbolje govori o tome koliko je kompleksan ovaj projekat. Metro koji gradimo biće najsavremeniji mogući, potpuno automatizovan, bez mašinovođe. Podsećam da će prva linija povezivati Železnik i Mirijevo, a druga Bežaniju i Mirijevo. Njih dve će se ukrštati na Savskom trgu. Planirano je da prva linija bude završena 2028. godine, a druga 2030. godine.

Izgradnjom metroa otvaramo novu eru naše prestonice, koja će konačno opravdati status metropole. Obični građani imaće neuporedivo kvalitetniji, brži prevoz u Beogradu, a to je i simbol boljeg života za njih. Bolja saobraćajna povezanost je i šansa za razvijanje pojedinih delova grada, u kojima će svoj interes pronaći i investitori, i domaći i strani. Država ovim projektom pokazuje koliko je snažna, kao i da je politika koja se vodi pre svega usmerena ka poboljšanju kvalitetu života građana.

Ovog meseca jedna od glavnih ekonomskih tema svakako je i budžet države za 2022. godinu, za koji se čeka da bude usvojen u Narodnoj skupštini. Najavljen je rekordan iznos za kapitalne investicije. Kojim građevinskim projektima bi mogla da nam počne sledeća godina?

Predlog budžeta za 2022. godinu će se sutra naći pred poslanicima Narodne Skupštine Republike Srbije i mi tim budžetom nastavljamo dalju snažnu borbu za jačanje srpske privrede i očuvanje životnog standarda građana Srbije.

Naravno, tu su i kapitalne investicije, koje su planirane na nivou od 485,8 milijardi dinara, odnosno 7,3% BDP. Dakle, imamo rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, i nastavljamo, kako sa već započetim projektima, tako i sa nekim novim u oblasti izgradnje infrastrukture, zdravstva, ekologije, zaštite životne sredine, kulture… Među kapitalnim projektima koji se nalaze u budžetu za 2022. godinu su, između ostalih, izgradnja Fruškogorskog koridora, Dunavski koridor, deonica Preljina-Požega, Pojate-Preljina, izgradnja auto-puta Beograd-Sarajevo, izgradnja saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg-Kikinda, deonica Niš-Pločnik, projekat mađarsko-srpske železnice… Naravno, ovo je samo deo puteva i pruga koje gradimo, a ono što posebno moram da istaknem to je projekat izgradnje metroa u Beogradu. Očekuje nas i početak radova na izgradnji Nacionalnog stadiona.

Kada je reč o poboljšanju životnog standarda građana, budžetom je predviđeno povećanje penzija u skladu sa švajcarskom formulom za 5,5%, počev od 1. januara naredne godine. Takođe, svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti po 20.000 dinara pomoći od države. Predviđeno je i povećanje minimalne cene rada za 9,4% u 2022. godini, čime će minimalna zarada po prvi put preći 35.000 dinara. Očekuje nas i povećanje zarada u javnom sektoru, u proseku za 7,3%. Povećanje plata od 8% dobiće zaposleni u zdravstvenim ustanovama, vojsci, u socijalnoj zaštiti, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti povećanje plata od 7%.

Budžetom su planirana rekordna izdvajanja za zdravstvo i zdravstveni sistem, kako kroz izgradnju i rekonstrukciju bolnica i domova zdravlja, tako i kroz nabavku medicinske opreme, materijala, lekova i vakcina.

Veća su ulaganja i u ekologiju i zaštitu životne sredine, prosvetu, poljoprivredu, kulturu… Dakle, kao što vidite, radimo i gradimo na svim poljima, a tako će biti i u narednom periodu.

Sa druge strane, kako ćemo završiti ovu godinu? Prognozirate veći rast od onog koji su predvideli Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Šta Vam uliva sigurnost da ćemo postići rezultate koji nadilaze projekcije ovih svetskih institucija?

Sve međunarodne finansijske institucije povećale su projekciju našeg privrednog rasta za ovu godinu, a među poslednjima je to uradila i Evropska komisija, koja je nakon prolećne prognoze u kojoj su nam predvideli 5,3%, povećali projekciju na 6,7%. To su odlične vesti i potvrda naših dobrih rezultata. Projekcija Ministarstva finansija iznosi 7%, ali mi mislimo da ćemo sigurno rasti i više od toga.

Naime, makroekonska kretanja u ovoj godini su neuporedivo bolja od projektovanih. Recimo, u prvoj polovini godine ostvarili smo rast BDP-a od 7,6 odsto, u trećem kvartalu rast je 7,4%, a očekujemo da u poslednjem kvartalu iznosi 5,7%. Podsetiću da smo prošle godine imali pad BDP-a od 0,9 odsto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi. Ove godine smo ušli u zonu visokog rasta, jer se naša ekonomija zasniva na realnim izvorima, na investicijama i izvozu. Rast BDP-a ove i prošle godine sasvim izvesno biće jedan od najboljih u Evropi i to je ogroman uspeh svih nas, a posebno građana, koji mogu da se raduju konkretnim efektima vođenja ispravne ekonomske politike.

Veoma sam ponosan jer smo uprkos pandemiji koronavirusa uspeli da sačuvamo radna mesta i nivo privredne aktivnosti, uz dalje privlačenje investitora, i što imamo dovoljno novca da ponovo, od januara sledeće godine povećavamo plate u javnom sektoru i penzije, kao i minimalnu zaradu. To je pokazatelj da smo zahvaljujući izdvajanju od oko osam milijardi evra, u okviru tri paketa pomoći privredi i građanima, uspeli da se izborimo za odlične rezultate koje postižemo. Najnoviji podatak je da smo od januara do oktobra privukli više od tri milijarde i 140 miliona evra stranih direktnih investicija, ubedljivo najviše u regionu. To je 60% ukupnih investicija na Zapadnom Balkanu i pravi dokaz da smo lideri u regionu.
Foto: TANJUG/ZORAN ZESTIC/bg
Zagazili smo u proces efiskalizacije, koji ste nadavno ocenili kao najvažniji projekat Ministarstva finansija. Kako Vam se čini dinamika kojom se stvari zasad odvijaju – kako teče prijava poreskih obveznika, ali i razvoj potrebnih softverskih rešenja.

Projekat e-fiskalizacije najvažniji je projekat za Ministarstvo finansija, ali i privredu i građane, i vrlo brzo će svi videti velike koristi od uvođenja novog modela. Postojeći sistem fiskalnih kasa je zastareo i on se pokazao kao neefikasan. Novi sistem podrazumeva da je uređaj sve vreme u onlajn komunikaciji sa Poreskom upravom. Svaka komunikacija i svaka transakcija koja se dešava, u realnom vremenu se vidi i na serveru Poreske uprave. Značajno je i to što fiskalni uređaj može da bude i tablet i mobilni telefon, a i građani će moći da učestvuju u kontroli, skeniranjem QR koda na računu. To znači da ćemo biti značajno efikasniji u suzbijanju sive ekonomije i da ćemo konačno imati "čist račun, dugu ljubav”.

Tranzicioni period za prelazak na novi model je počeo 1. novembra i traje do 30. aprila 2022. godine. Podsećam da je neophodno da obveznici najpre preko portala ePorezi prijave lokacije poslovnih objekata, zatim mogu da se prijave za subvencije, kao i da zatraže bezbednosni element u vidu kartice ili fajla. Već imamo prve sertifikovane elemente elektronskog uređaja, tako da je sve spremno. Podsetiću da privreda neće imati trošak, pošto je država pripremila šest milijardi dinara subvencija. Dinamika isplate subvencija je na nedeljnom nivou i taj posao se obavlja bez odlaganja.

Veliku promenu finansijskom sistemu donose i e-fakture, zahvaljujući kojim će privrednici moći da računaju na mnogo brži povrat PDV-a. Od 1. januara svi subjekti javnog sektora će imati obavezu da primaju, čuvaju i izdaju e-fakture – u kojoj meri su, prema Vašem mišljenju, oni spremni za to?

To je bio jedan od glavnih zahteva privrede, jer se na taj način znatno ubrzava povraćaj PDV-a. U prvom momentu e-fakture će morati da koriste svi subjekti javnog sektora, a potom i ostali. Dakle, ukoliko se fakture upare, istog dana će moći da se realizuje povraćaj PDV-a. Nema razloga da se čeka, a i svi bi trebalo da idu u korak sa vremenom, sa digitalizacijom, jer ako se ubrzava poslovanje, to je dobitak za sve učesnike u poslu.

Za sve njih je to od velikog značaja jer će imati veću pravnu sigurnost, efikasnost poslovanja, manje utrošenog vremena na čuvanje ili pretraga starih faktura, da ne pominjem ekologiju. Ceo sistem znači da Srbija ide napred i da proces digitalizacije na pravi način sprovodimo.

Dakle, od 1. januara 2022. godine subjekti u javnom sektoru imaju obavezu da se osposobe da prime i izdaju e-fakture između sebe, kao i subjekti u privatnom sektoru koji žele da primaju fakture od javnog sektora. Od 1. jula 2022. godine očekuje se da subjekti u privatnom sektoru budu osposobljeni da primaju i čuvaju e-fakture od drugih subjekata u privatnom i javnom sektoru, a od 1. januara 2023. godine svi u privatnom sektoru bi trebalo da budu spremni da primaju i šalju e-fakture.
Foto: TANJUG/ZORAN ZESTIC/bg
U septembru ste uveli novu rubriku na Instagram profilu "Pitajte ministra", prošli ste kroz više tema sa građanima, koje su njihove najčešće dileme, šta Vas sve pitaju na toj društvenoj mreži.

Mislim da su društvene mreže veoma koristan alat koji nam pomaže da vidimo šta to najviše interesuje građane, gde "škripi", šta možemo bolje... Od kada sam otvorio svoje naloge, bilo mi je veoma važno da se redovno komunicira za građanima, tako da imam mali tim ljudi koji odgovara na poruke i beleži teme koje se najviše ponavljaju, kako bismo mogli da reagujemo. U vreme pandemije su nam ovi nalozi bili posebno korisni, jer smo brzo donosili odluke koje su imale uticaj na veliki broj građana, tako da su oni imali mnogo pitanja, na koje smo mi odgovarali bukvalno 24 sata dnevno. Rubriku "Pitajte ministra" smo uveli kako bismo detaljno obrađivali teme koje posebno interesuju građane i privredu. Do sada smo obradili temu e-faktura, e-fiskalizacije i novčane pomoći građanima. Sve te teme, sa pitanjima i odgovorima, se i dalje nalaze na profilu na instragramu u rubrici "Highligts" tako da svi mogu sa njima da se upoznaju. Nastavićemo sa istom praksom i u narednom periodu, s obzirom na to da smo naišli na odličnu reakciju građana.

Nema sumnje da društvene mreže sve češće postaju izvori informisanja, te je jasno zbog čega ste prepoznali značaj i takvog vida komunikacije sa građanima, ali iz pozicije B92 rubrike koja ovog meseca navršava 15 godina postojanja, ne možemo da propustimo priliku da Vas pitamo kako ocenjujete ulogu medija kao izvora informacija u svim važnim ekonomskim procesima naše zemlje i koliko Vi sami posvećujete pažnju medijskom radu?

Najpre želim da vam čestitam 15 godina postojanja i da vam poželim da i dalje budete lideri u svom poslu, da uvek imate pravovremene i istinite informacije, kao što je i bio slučaj do sada. B92 je ozbiljan medij i brend, čitaoci vam veruju i to je uvek najvažnije. Moram da priznam da pre nego što sam počeo da se bavim javnim poslom nisam znao mnogo o medijima, niti me je to iskreno interesovalo. Nakon što sam postao, najpre gradonačelnik Beograda, a zatim i ministar finansija, počeo sam da uviđam njihov značaj, pre svega kako bi građani bili informisani o svim temama koje su od značaja za njihov život. Kada je reč o ekonomskim vestima, što je, da kažem, moja oblast, dobre vesti koje do nas stižu ne ostavljaju nikoga ravnodušnim, a i nama daju vetar u leđa da se još više trudimo i da još više radimo na boljem sutra za sve građane.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 5

Pogledaj komentare

5 Komentari

Možda vas zanima

16.700 vojnika raspoređeno: Počelo je... 4
Svet

16.700 vojnika raspoređeno: Počelo je...

Filipinske i američke trupe počele su danas vojne vežbe "Balikatan" u Filipinima, koje će trajati do 10. maja, a uključivaće i pomorske vežbe u Južnom kineskom moru, na čije teritorije polažu pravo i Kina i Filipini.

12:24

22.4.2024.

1 d

Podeli: