Paušalci u problemu - nevidljivi za banke

Odgovor je često i negativan, jer su paušalci za banke uglavnom nevidljivi, tvrde ekonomisti.

Imate redovna mesečna primanja, ali ne kao stalno zaposleni u nekoj državnoj ili privatnoj firmi, već ste preduzetnik ili paulašac. Mesečna primanja su vam i viša od prosečnih, ali nemate dugoročne ugovore sa svojim klijentom. Računajte da ćete do stambenog kredita teško doći.

“Ja kao fizičko lice, pokušala sam dobijem stambeni kredit, podnela sam zahtev, međutim on je odbijen”, kaže Kristina Glavardanov.

Kristina je advokat. Posluje kao paušalac. Godinama ne uspeva da podigne ni kredit za stan, ali ni za kupovinu poslovnog prostora.

“Mi, paušalci, stavljeni smo u neravnopravan položaj u odnosu na zaposlene u javnom sektoru, u državnoj upravi, tako da banke nama nerado odobravaju kredite i čak i ako se nađemo u situaciji da dobijemo kredit, najčešće su to neki kratkoročni za neke manje iznose, dok o nekim dugoročnim kreditima za kupovinu poslovnog prostora ili opreme za rad možemo samo da sanjamo i čak i u tim situacijama kamate su jako visoke”, objašnjava ona.

U Evrospkoj uniji, prema podacima banaka, čak 33 odsto stanovništva je u kategoriji paušalaca. Dok je u svetu ova grupa stanovnika za banke vrlo poželjan klijent, u Srbiji je situacija nešto drugačija.

“Banke paušalci predstavljaju jednu nevidljivu grupu klijenata gde je nemoguće utvrditi stvarni obim prihoda, stvarni obim poslovanja, i trendove koje taj paušalac ostvaruje iz godine u godinu i banke koje su sada opterećene spornim nenaplativim potraživanjima, niti imaju volju, niti imaju nameru da ulaze u kreditiranje jednog nevidiljivog dela tržišta”, kaže ekonomista Aleksandar Vasiljević.

Za pojedine banke paušalci su, ipak, vidljivi, pa imaju i specijalizovane pakete samo za njih. Mesečna primanja paušalca, po osnovu ugovora o poslovno tehničkoj saradnji na neodređeno vreme, tim bankama su garant otplate kredita. U ovoj grupi paušalaca najčešće su zaposleni u IT sektoru, advokati, dizajnerske agencije.

“Prilikom odobrenja kredita, mi im ne uzimamo kao platu poresku osnovicu poreza na dohodak građana, što je donedavno bio slučaj svuda, nego im kao platu tretiramo sve ono što po ugovoru o poslovno tehničkoj saradnji sa tom firmom njima jednom mesečno leže na račun paušalne agencije i to im uzimamo kao platu pri obračunu kreditne sposobnosti”, rekoa je Fedor Šrak iz “Societe generale Srbija”.

Paušalci tvrde da im je važno da banke, kada im odobrovaju kredit, u obzir uzmu promet na računu, a ne poresku osnovicu, što je praksa u većini banaka.