Svet 6

28.05.2024.

10:11

Zašto će ekonomija EU zavisiti od Finske

Kada se ekonomski analizira sam sever evropskog kontinenta nailazi se na države visokog stepena privredne razvijenosti, radne snage visokih kvalifikacija i najviših ekoloških standarda na svetu.

Izvor: Dimitrije Milić, doktorand političkih nauka

Zašto će ekonomija EU zavisiti od Finske
Shutterstock/Adwo

Podeli:

Na drugoj strani, trenutno se radi i o regionu koji beleži novu ekspanziju rudarstva i pratećih industrija. Iako je mnogima teško da povežu da ova grana privrede bude popularna u regionima koji su davno dostigli visok dohodak po glavi stanovnika, trenutni evropski ekonomski trendovi pokazuju suprotno. Finska kao jedna od najbogatijih država sveta gledano kroz BDP po glavi stanovnika dosta odlučno deluje u nameri da bude i važan, ako ne i neizbežan, igrač na rudarskom tržištu Evropske unije. To nije nov trend, već proizvod dugoročnog usmerenja vlade i privatnog sektora u Helsinkiju da ovaj sektor bude inovativniji i održiviji od ostalih država u konkurenciji.

Finska je decenijama sistematski razvijala svoj rudarski klaster, te je njegov izvoz ima dvocifren procentualni udeo u ukupnom izvozu ove države. Danas je taj klaster jak i sastoji se od više od deset univerziteta i istraživačkih organizacija povezanih sa rudarstvom, više od 200 rudarskih kompanija i pružalaca usluga sa preko 40 rudnika i 10 topionica i čeličana. Trenutni evropski industrijski manjak kritičnih minerala poput bakra, litijuma, fosfata, nikla, kobalta i drugih materijala bio bi značajno veći da nema upravo ove nordijske države. U ovom trenutku Finska proizvodi i snabdeva EU ili će to uskoro raditi sa skoro svim navedenim kritičnim sirovinama od kojih zavise tehnološki najnaprednije industrije.

U pitanju je trenutno jedina zemlja članica Evropske unije koja proizvodi fosfat i kobalt, a oba su veoma deficitarna unutar Evropske unije. Kada se govori o fosfatu govori se o potpunoj apokalipsi evropskog snabdevanja koje ugrožava poljoprivredne proizvođače, kojima je ovaj resurs važan zbog đubriva. Osim ova dva minerala, u spomenutoj nordijskoj državi rudare se i nikl i bakar. Takođe, Finska je najveći proizvođač zlata u Evropi i ima veliku industriju minerala, a uskoro će postati i značajan evropski snabdevač rudom litijuma.

Južnoafrička kompanija Sibanje Stilvoter dobila je sa svojim finskim partnerom prava na ekspoataciju litijumske rude kroz takozvani "Keliber projekat". Ova kompanija je u februaru 2023. dobila i državne dozvole za rudarenje i obradu litijuma. U proceduralnom smislu Keliber projekat je dosta dalje stigao od tehnološki identičnog projekta u Srbiji ili projekta Imerisa u Francuskoj, te se rudaranje i obrada rude litijuma očekuje u Finskoj već oko 2026. Prvenstveni razlog ove veće brzine je veliko rudarsko iskustvo finske privrede i javnosti, kao i uvećane potrebe evropske industrije zbog ekspanzije proizvodnje električnih vozila i baterija.

Takođe, između 2011. i 2016. godine, Finska je sprovela izvanredan razvojni program poznat kao Green Mining. Projekat je imao budžet od preko 120 miliona evra, a učestvovalo je više od 150 učesnika iz ove privredne grane. Trenutno, vlada finansira program Mining Finland, koji ima za cilj da podstakne izvoz finske rudarske tehnologije i podstakne rast malih i srednjih preduzeća u ovom sektoru. U tom smislu Finska bi trebalo da u efektivnom smislu postane jedna od najvažnijih rudarskih država Evrope, čiji se primeri odgovornog i ekološki pažljivog rudarstva replikuju i u drugim evropskim državama.

Finski koncept rudarenja kritičnih sirovina promoviše efikasnost upotrebe materijala, vode i energije kako bi se smanjio uticaj životnog ciklusa proizvoda na bazi minerala na životnu sredinu. Navedeni koncept omogućava oporavak svih korisnih minerala i minimizuje otpad iz rudarstva da bi ispunio visoke finske ekološke standarde, koji su u pojedinim tačkama viši od evropskih. Kada se ova nordijska država spremala svoje članstvo u Evropskoj uniji početkom 1990-ih, ona je imala više ekološke standarde od same Unije, a ujedno i jak industrijski i rudarski sektor.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, inicirala je pripremu Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA) u svom govoru o stanju Unije u septembru 2022. godine, rekavši da će kobalt, litijum, nikl i retki elementi zemlje uskoro postati važniji od nafte i gasa. Ovaj zakon je usvojen u martu 2023, a Finska je do samog stupanja ovog dokumenta na snagu već bila ispred ostalih država članica Evropske unije, sa razrađenim rudnicima nikla, kobalta i bakra koji su dobili najveće priznanje Ujedinjenih nacija oko održivosti rudarenja, kao i sa rudarskim projektom litijuma koji je dobio ekološke dozvole.

U tom smislu, kada se radi o rudarstvu, Finska je država na koju bi trebalo da se ugledaju i razvijene države i one koje su u procesu razvoja. Vlade u Helsinkiju su videle trendove koji dolaze u ovoj oblasti u periodu kada oni nisu bili ni medijska ni politička tema. Te teme su važnost kritičnih minerala i njihova obrada, kao i rudarenje koje je u potpunosti odgovorno u odnosu na životnu sredinu i standarde u ovoj oblasti koji su sve strožiji. Države poput Australije ili Kanade su takođe važne kada se radi o rudarstvu navedenih minerala, ali kada se radi o održivosti Finska se svakako nalazi nekoliko koraka ispred.

Podeli:

6 Komentari

Možda vas zanima

Svet

U njihove ruke odlaze i vojni avioni

Zbog velike potražnje za stručnjacima za održavanje vojnih aviona nemačka avio kompanija Lufthanza nedavno je osnovala odeljenje LHT-Difens, osnosno pristala je na prekvalifikaciju i usavršavanje radnika iz drugih oblasti.

14:18

18.6.2024.

1 d

Podeli: