Evropa ima problem s gorivom: Ne zna koliko ga ima

Strah od nestašice raste brže od sposobnosti EU da izmeri stvarne zalihe, a rat u Iranu već podiže evropske račune za fosilna goriva i preti prekidom zaliha kroz Ormuski moreuz. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajn izjavila je da sukob košta EU gotovo 500 miliona evra dnevno zbog viših cena energije, dok je američki predsednik Donald Tramp naredio pripreme za dugotrajnu blokadu Irana, što bi moglo dodatno poremetiti globalna energetska tržišta, piše Politico.

Stvarne zalihe su nepoznate

"Za maj i jun u Evropi imamo jasan pregled i obaveze, ali što će biti nakon toga, teško je predvideti", rekao je Tobias Majer, glavni izvršni direktor DHL Grupe, ranije ovog meseca na novinarskom doručku.

"Strateške rezerve postoje, ali nemamo pravi uvid u to koliko se iz njih povuklo", dodao je.

Vlasti EU nisu u potpunom mraku. Informacije o državnim zalihama nafte i gasa uglavnom su transparentne, ali kada se radi o komercijalnim zalihama, zvaničnici nailaze na zid. Ta slepa tačka preti da ih ostavi nesposobnima da na vreme uoče nestašice ili ih prisili da donose hitne odluke na temelju nepotpunih informacija.

Na sastanku na visokom nivou prošlog meseca, ministri iz Belgije, Holandije i Španije upozorili su na ove nedostatke, pozivajući EU da uspostavi bolje praćenje u realnom vremenu, posebno za rafinisane proizvode. Grčki delegat je čak predložio uspostavljanje WhatsApp ili Signal kanala za brzu komunikaciju.

"Naše poznavanje tržišta i podaci o gasu i nafti vrlo su ograničeni", rekao je jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike pod uslovom anonimnosti.

"Nedostaje nam praćenje onoga što se pušta u promet, što se povlači i šalje različitim rutama", rekao je on.

Slika je posebno mutna kada je reč o rafinisanim gorivima poput dizela i kerozina. Veći deo zaliha nalazi se van domašaja vlasti, u raštrkanim komercijalnim skladištima, a kompanije nerado otkrivaju osetljive poslovne podatke koje nisu zakonski obavezne prijaviti. Zbog toga su čak i podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) nužno ograničeni, potvrdio je službenik Komisije.

"U idealnom svetu imali bismo pristup savršenim informacijama", dodao je službenik Komisije. "Ali, na kraju dana, sve zavisi o kvalitetu podataka koje dobijemo. Čujem da i kolege izražavaju istu zabrinutost - svi se nadamo da raspolažemo tačnim podacima".

Pokušaji EU da uvede red

Ministri energetike pozvali su Evropsku komisiju da ojača sposobnost bloka da proceni zalihe koje se drže širom kontinenta - od podzemnih skladišta i tankera do aerodroma i cevovoda. Sama Komisija je priznala informativni jaz i ranije ovog meseca otkrila planove za "Opservatoriju za gorivo" koja bi pratila proizvodnju, uvoz, izvoz i nivoe zaliha, po uzoru na sveobuhvatniju Američku administraciju za energetske informacije.

"Naravno da želimo imati bolji pregled situacije sa gorivom delom EU", rekla je portparolka Komisije Ana-Kaisa Itkonen. "Radimo na tome, ali prerano je objaviti kako će to funkcionirati".

"Gas je, iako nesavršeno, najlakše pratiti. Pravila uvedena nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. nalažu članicama da skladišta gasa do zime napune do 90 odsto kapaciteta. Sa naftom je situacija teža. Eurostat prati naftne derivate, ali podaci stižu retko i sporo. Poslednji sveobuhvatni podaci su iz januara", kaže Ana Marija Jaler-Makarevič, analitičarka iz Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.

"Znamo koliko bi trebali imati, ali ne znamo koliko imamo"

Tada je većina zemalja EU ispunjavala obavezu držanja 90-dnevnih zaliha. Što se dogodilo od tada, teško je reći.

"Znamo koliko bi trebali imati na zalihama. Ali čime uistinu raspolažu u bilo kojem trenutku, to zapravo ne možemo znati", rekao je drugi visoki službenik.

Najveći je problem praćenje dizela, benzina i kerozina.

"Privatne kompanije nisu htele deliti informacije", direktno je rekao treći službenik. Alain Mathuren, direktor lobističke grupe FuelsEurope potvrdio je da neće ni tražiti od svojih članova da to urade jer bi to moglo da prekrši pravila EU o konkurenciji. Međutim, zvaničnik Komisije rekao je da je "prerano reći" da li će biti uvedena pravila koja će primorati kompanije da dele podatke.

Ratna magla

"Ono što se zna nije naročito utešno. Evropske zalihe gasa bile su niske čak i pre napada na Iran, u proseku ispod 30 procenata kapaciteta nakon oštre zime. Njihovo obnavljanje zavisi od trgovaca koji kupuju jeftiniji gas leti i prodaju ga po višim cenama zimi. Rat u Iranu preti da poremeti tu dinamiku. Tankeri više ne preusmeravaju ka Aziji iz Evrope, već plove direktno iz Zapadne Afrike i Sjedinjenih Država", kaže Čarls Kosterus, analitičar kompanije "Kpleru".

Zalihe sirove nafte mogu se pratiti u gotovo stvarnom vremenu. Kpler, koji podatke dostavlja i IEA-i, procenjuje nivo popunjenosti plutajućih rezervoara merenjem visine njihovih krovova pomoću satelitskih snimaka", objašnjava Homajun Falakšahi, analitičar u toj kompaniji.

Ta metoda pokriva oko 90 odsto od 6 milijardi barela globalnog kapaciteta. Najnoviji izveštaj IEA-e pokazao je da su evropske zalihe već u februaru bile niske, a iako su ministarstva prošle nedelje dostavila nove podatke, detalji nisu objavljeni.

Praćenje zaliha mlaznog goriva, koje se čuva u rezervoarima sa fiksnim krovom, "mnogo je teže", kaže Falakšahi. Podaci se uglavnom zasnivaju na dobrovoljnim otkrivanjima podataka od strane kompanija. S druge strane, proizvode poput nafte, sirovine za plastiku, lakše je pratiti.

Podaci kompanije Insights Global ukazuju na to da, iako se neke evropske zalihe preusmeravaju ka Aziji, evropska petrohemijska industrija zapravo ima koristi od zatvaranja Ormuskog moreuza.

"Gubitak petrohemikalija sa Bliskog istoka i iz Azije znači da evropske fabrike trenutno uživaju u povećanju marže", rekao je Kiran Tajler, analitičar u kompaniji Kpler.

Iako se dele na dobrovoljnoj osnovi, podaci su korisni, dodao je.

"Treba ih uzeti sa rezervom", objasnio je. "Da li bih se kladio u celu svoju životnu ušteđevinu na njihove izveštaje? Ne bih. Ali da li ukazuju u pravom smeru? Da", dodao je Tajler.