Evropa ima problem s gorivom: Ne zna koliko ga ima

Strah od nesta&scaron;ice raste brže od sposobnosti EU da izmeri stvarne zalihe, a rat u Iranu već podiže evropske račune za fosilna goriva i preti prekidom zaliha kroz Ormuski moreuz. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajn izjavila je da sukob ko&scaron;ta EU gotovo 500 miliona evra dnevno zbog vi&scaron;ih cena energije, dok je američki predsednik Donald Tramp naredio pripreme za dugotrajnu blokadu Irana, &scaron;to bi moglo dodatno poremetiti globalna energetska trži&scaron;ta, pi&scaron;e Politico.Stvarne zalihe su nepoznate&quot;Za maj i jun u Evropi imamo jasan pregled i obaveze, ali &scaron;to će biti nakon toga, te&scaron;ko je predvideti&quot;, rekao je Tobias Majer, glavni izvr&scaron;ni direktor DHL Grupe, ranije ovog meseca na novinarskom doručku.&quot;Strate&scaron;ke rezerve postoje, ali nemamo pravi uvid u to koliko se iz njih povuklo&quot;, dodao je.Vlasti EU nisu u potpunom mraku. Informacije o državnim zalihama nafte i gasa uglavnom su transparentne, ali kada se radi o komercijalnim zalihama, zvaničnici nailaze na zid. Ta slepa tačka preti da ih ostavi nesposobnima da na vreme uoče nesta&scaron;ice ili ih prisili da donose hitne odluke na temelju nepotpunih informacija.Na sastanku na visokom nivou pro&scaron;log meseca, ministri iz Belgije, Holandije i &Scaron;panije upozorili su na ove nedostatke, pozivajući EU da uspostavi bolje praćenje u realnom vremenu, posebno za rafinisane proizvode. Grčki delegat je čak predložio uspostavljanje WhatsApp ili Signal kanala za brzu komunikaciju.&quot;Na&scaron;e poznavanje trži&scaron;ta i podaci o gasu i nafti vrlo su ograničeni&quot;, rekao je jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike pod uslovom anonimnosti.&quot;Nedostaje nam praćenje onoga &scaron;to se pu&scaron;ta u promet, &scaron;to se povlači i &scaron;alje različitim rutama&quot;, rekao je on.Slika je posebno mutna kada je reč o rafinisanim gorivima poput dizela i kerozina. Veći deo zaliha nalazi se van doma&scaron;aja vlasti, u ra&scaron;trkanim komercijalnim skladi&scaron;tima, a kompanije nerado otkrivaju osetljive poslovne podatke koje nisu zakonski obavezne prijaviti. Zbog toga su čak i podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) nužno ograničeni, potvrdio je službenik Komisije.&quot;U idealnom svetu imali bismo pristup savr&scaron;enim informacijama&quot;, dodao je službenik Komisije. &quot;Ali, na kraju dana, sve zavisi o kvalitetu podataka koje dobijemo. Čujem da i kolege izražavaju istu zabrinutost - svi se nadamo da raspolažemo tačnim podacima&quot;.Poku&scaron;aji EU da uvede redMinistri energetike pozvali su Evropsku komisiju da ojača sposobnost bloka da proceni zalihe koje se drže &scaron;irom kontinenta - od podzemnih skladi&scaron;ta i tankera do aerodroma i cevovoda. Sama Komisija je priznala informativni jaz i ranije ovog meseca otkrila planove za &quot;Opservatoriju za gorivo&quot; koja bi pratila proizvodnju, uvoz, izvoz i nivoe zaliha, po uzoru na sveobuhvatniju Američku administraciju za energetske informacije.&quot;Naravno da želimo imati bolji pregled situacije sa gorivom delom EU&quot;, rekla je portparolka Komisije Ana-Kaisa Itkonen. &quot;Radimo na tome, ali prerano je objaviti kako će to funkcionirati&quot;.&quot;Gas je, iako nesavr&scaron;eno, najlak&scaron;e pratiti. Pravila uvedena nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. nalažu članicama da skladi&scaron;ta gasa do zime napune do 90 odsto kapaciteta. Sa naftom je situacija teža. Eurostat prati naftne derivate, ali podaci stižu retko i sporo. Poslednji sveobuhvatni podaci su iz januara&quot;, kaže Ana Marija Jaler-Makarevič, analitičarka iz Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.&quot;Znamo koliko bi trebali imati, ali ne znamo koliko imamo&quot;Tada je većina zemalja EU ispunjavala obavezu držanja 90-dnevnih zaliha. &Scaron;to se dogodilo od tada, te&scaron;ko je reći.&quot;Znamo koliko bi trebali imati na zalihama. Ali čime uistinu raspolažu u bilo kojem trenutku, to zapravo ne možemo znati&quot;, rekao je drugi visoki službenik.Najveći je problem praćenje dizela, benzina i kerozina.&quot;Privatne kompanije nisu htele deliti informacije&quot;, direktno je rekao treći službenik. Alain Mathuren, direktor lobističke grupe FuelsEurope potvrdio je da neće ni tražiti od svojih članova da to urade jer bi to moglo da prekr&scaron;i pravila EU o konkurenciji. Međutim, zvaničnik Komisije rekao je da je &quot;prerano reći&quot; da li će biti uvedena pravila koja će primorati kompanije da dele podatke.Ratna magla&quot;Ono &scaron;to se zna nije naročito ute&scaron;no. Evropske zalihe gasa bile su niske čak i pre napada na Iran, u proseku ispod 30 procenata kapaciteta nakon o&scaron;tre zime. Njihovo obnavljanje zavisi od trgovaca koji kupuju jeftiniji gas leti i prodaju ga po vi&scaron;im cenama zimi. Rat u Iranu preti da poremeti tu dinamiku. Tankeri vi&scaron;e ne preusmeravaju ka Aziji iz Evrope, već plove direktno iz Zapadne Afrike i Sjedinjenih Država&quot;, kaže Čarls Kosterus, analitičar kompanije &quot;Kpleru&quot;.Zalihe sirove nafte mogu se pratiti u gotovo stvarnom vremenu. Kpler, koji podatke dostavlja i IEA-i, procenjuje nivo popunjenosti plutajućih rezervoara merenjem visine njihovih krovova pomoću satelitskih snimaka&quot;, obja&scaron;njava Homajun Falak&scaron;ahi, analitičar u toj kompaniji.Ta metoda pokriva oko 90 odsto od 6 milijardi barela globalnog kapaciteta. Najnoviji izve&scaron;taj IEA-e pokazao je da su evropske zalihe već u februaru bile niske, a iako su ministarstva pro&scaron;le nedelje dostavila nove podatke, detalji nisu objavljeni.Praćenje zaliha mlaznog goriva, koje se čuva u rezervoarima sa fiksnim krovom, &quot;mnogo je teže&quot;, kaže Falak&scaron;ahi. Podaci se uglavnom zasnivaju na dobrovoljnim otkrivanjima podataka od strane kompanija. S druge strane, proizvode poput nafte, sirovine za plastiku, lak&scaron;e je pratiti.Podaci kompanije Insights Global ukazuju na to da, iako se neke evropske zalihe preusmeravaju ka Aziji, evropska petrohemijska industrija zapravo ima koristi od zatvaranja Ormuskog moreuza.&quot;Gubitak petrohemikalija sa Bliskog istoka i iz Azije znači da evropske fabrike trenutno uživaju u povećanju marže&quot;, rekao je Kiran Tajler, analitičar u kompaniji Kpler.Iako se dele na dobrovoljnoj osnovi, podaci su korisni, dodao je.&quot;Treba ih uzeti sa rezervom&quot;, objasnio je. &quot;Da li bih se kladio u celu svoju životnu u&scaron;teđevinu na njihove izve&scaron;taje? Ne bih. Ali da li ukazuju u pravom smeru? Da&quot;, dodao je Tajler.

Evropa ima problem s gorivom: Ne zna koliko ga ima

0 Komentari