Novi porez stiže na naplatu: Obuhvata i Srbiju

Kompanije koje uvoze na tržište Evropske unije biće u obavezi da od 1. januara plaćaju karbonsku taksu (CBAM) u iznosu do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri proizvodnji robe, a Srbija istovremeno kreće sa naplatom nacionalnog poreza u iznosu od četiri evra po toni čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija.

• Poznat iznos novog poreza koji se uvodi u Srbiji 1. januara: Evo ko će ga plaćati
• Mali: Srbija se sprema za uvođenje ovog poreza

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov rekla je za Tanjug da je ovo prilika za unapređenje dekarbonizacije na teritoriji naše zemlje i navela  da će se prihod od ovih taksi reinvestirati u zelene projekte.

"Naravno i u povećanje budžeta", istakla je Pavkov.

Emisije ugljen-dioksida sve više utiču na globalno zagrevanje i klimatske promene, a najveći deo tih emisija dolazi nam iz energetski intezivnih industrija, poput proizvodnje cementa, aluminijuma, đubriva i električne energije. 

Iz tih razloga, Evropska unija od 1. januara počinje sa punom primenom CBAM mehanizma odnosno prekograničnog oporezivanja ugljenika, a Srbija sa naplatom nacionalnog poreza domaćim proizvođačima.

"Suštinski, ideja je da se iznivelišu cene ugljenika onih proizvoda koji su proizvedeni na teritoriji EU i onih proizvoda koji se uvoze na teritoriju EU iz zemalja koje nisu članice EU . Ova nova regulativa  je vazan korak  ka  usaglašavanju sa sistemom trgovine emisijama, koji funkcioniše samo za članice EU i u tom smislu, CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) predstavlja prelazno rešenje kako bi se privreda faktički prilagodila za sve one zemlje koje su ili kandidati za članstvo ili koji su već vrlo blizu da postanu članice EU ili oni koji nisu na tom putu, a svoje proizvode stavljaju na tržište EU", objašnjava ministarka.

Cilj ovog mehanizma ima uporište u klimatskoj regulativi, koja nalaže postizanje klimatske neutralnosti evropskog kontinenta do 2050. godine.

Shutterstock/DesignRage

"Cilj je da se u ekonomskom smislu valorizuju emisije gasova sa efektom staklene bašte kao instrument klimatske politike u čemu definitivno prednjači Evropska unija, ali ni Srbija ne zaostaje", naglašava Pavkov.

Nacionalni porez na emsije ugljen-dioksida, Srbija će regulisati kroz dva zakona - Zakon o porezu na emsiju gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

Pavkov ističe da je Srbija menjala svoj zakonodavni okvir kako bi, po ovom pitanju, išla u korak sa EU.

"Pripremili smo da deo sredstava koja bi u okviru ovog mehanizma plaćali na teritoriji EU, uplate u budžet Srbije. To će njima umanjiti namet u samim CBAM sertifikatima na teritoriji Evropske unije, a mi ćemo ta sredstva da investiramo u zelene projekte", rekla je Pavkov.

Na pitanje kako će država sprečiti dvostruko oporezivanje srpskih kompanija, odnosno plaćanje taksi i u Srbiji i kroz CBAM mehanizma u EU, Pavkov kaže da će resorno ministarstvo u saradnji sa ostalim ministarstvima pratiti situaciju na tržištu.

depositphotos, kodda

Ministarka je naglasila da je Srbija prva zemlja na Zapadnom Balkanu i prva zemlja u okviru Energetske zajednice koja je ispunila jedan od najvažnijih preduslova za primenu ovog poreza.

"U pitanju je takozvani MRVA sistem, odnosno sistem za monitoring, verifikaciju i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Istovremeno, mi smo od 2023. godine, uz podršku Švajcarske i Privredne komore Srbije, pripremali privredu upravo za ovaj novi momenat, odnosno za izveštavanje u skladu sa zahtevima CBAM uredbe, kako naši proizvođači ne bi izgubili konkurentnost na tržištu Evropske unije", navela je Pavkov.

Za sada se, prema njenim rečima, ne zna tačan broj domaćih privrednika koji će biti pogođeni novom regulativom, ali su analize u toku.

"Mi jasno i precizno znamo ko su ti pravni subjekti. Oni su vrlo pripremljeni i znaju šta ih čeka od 1. januara već skoro dve godine. Jasna i precizna analiza, verujem da će biti u nekom narednom period kada sam mehanizam uhvati određeni zamajac", rekla je Pavkov.

Govoreći o planovima i projektima ministarstva za 2026. godinu, Pavkov kaže da se nastavlja sa investivicijama u zamenu kotlova kada su javne ustanove u pitanju, kao i sa podsticajem građana da menjaju individualna ložišta na ekološki prihvatljiviji energent. 

"Da razumeju zašto je važno da pređu na gas, biomasu ili neki drugi prihvatljiviji energent u odnosu na korišćenje uglja i mazuta“, rekla je Pavkov.

Ona je ovom prilikom najavila i seriju javnih poziva za lokalne samouprave koji će biti raspirani tokom januara.

"Mi ćemo 5. i 8. januara, ali i posle 15. januara da raspisujemo seriju javnih poziva za lokalne samouprave. Potrudićemo se da proširimo obuhvat onih javnih poziva koje se odnose na sisteme upravljanja otpadom i da tu, pored već tradicionalnog uklanjanja divljih deponija, doprinesemo lokalnim samoupravama kroz dodatno obezbeđivanje opreme za upravljanje otpadom i kroz manje infrastrukturne poduhvate. Radićemo na  rekonstrukciji postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a nastavljamo da gradimo više od 300 kilometara kanalizacione mreže“, rekla je Pavkov Tanjugu.

Pavkov dodaje da će se raditi i na proširenju zaštićenih područja, ali i na jačanju postojeće regulative.

"Sledeće godine završićemo još četiri zakonska rešenja, vrlo značajna i zbog usaglašavanja sa Evropskom unijom“, rekla je ministarka.

Budžet resornog ministarstva za 2026. godinu biće rekordan i on iznosi 25,6 milijardi dinara.

"Imamo pet puta veći budžet u odnosu na 2020. godinu", zaključuje Pavkov.

Evropska unija već gotovo 20 godina koristi Sistem za trgovinu emisijama (Emission Trading System-ETS) što znači da proizvođači sa teritorije EU moraju da prate svoje emisije ugljen-dioksida i kupuju posebne emisione dozvole. 

Kako bi se obezbedila fer konkurentnost i zelena tranzicija učinila efikasnijom, EU uvodi mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM).

Reč je o instrumentu politike zaštite životne sredine koji predviđa primenu istih troškova ugljenika na uvezene proizvode kao i kod postrojenja sa teritorije EU.

Ko plaća CBAM taksu

CBAM taksu (Carbon Border Adjustment Mechanism) u Evropskoj uniji plaćaju uvoznici robe, odnosno kompanije ili osobe koje uvoze određene proizvode sa visokim emisijama ugljen‑dioksida sa teritorije van EU na tržište EU. 

Uvoznici u EU će plaćati cenu emisija ugljenika po ceni ekvivalentnoj u Sistemu za trgovinu emisijama (EU ETS).

Na ovaj način, primenom CBAM instrumenta težnja je da se smanji rizik da klimatski ciljevi EU budu ugroženi premeštanjem proizvodnje u zemlje sa manje ambicioznom politikom dekarbonizacije.

Obaveze uvoznika tokom prelaznog perioda, koji je trajao od 2023. do kraja 2025. godine, odnosile su se na izveštavanje o emsijama ugljen-dioksida bez plaćanja bilo kakvog finansijskog usklađivanja i bez neophodnosti verifikacije izveštaja od akreditovanog verifikatora. Plaćanje taksi počinje zvanično 1. januara.

Obavezu smanjenja intenziteta globalnog zagrevanja, kroz sprovođenje ciljeva definisanih Pariskim sporazumom iz 2015. godine, kojim se predviđa ograničenje porasta globalne temperature na dva, odnosno 1,5 stepeni Celzijusa, potpisalo je 196 država, među kojima i Srbija.

Cilj je postizanje klimatske neutralnosti Evrope do 2050. godine.