Američka razvojna banka usred razgovora o zatvaranju srpske kancelarije: Posvećeni smo Balkanu

Američka razvojna banka (The U.S. development bank) izjavila je za Radio Slobodna Evropa da ostaje posvećena podržavanju privatnih investicija na Balkanu tokom trajanja razgovora zvaničnika o zatvaranju njene srpske kancelarije.

Podeli
Foto: In Green/Shutterstock
Foto: In Green/Shutterstock

David Marchick, glavni operativni direktor Američke međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), rekao je RFE/RL u izjavi 19. februara da je banka posvećena ulaganju u region - uključujući ključnu infrastrukturu i obnovljive izvore energije - u svetlu napora Kine i Rusije da steknu uticaj u regionu.

„Nestrpljivi smo da nadogradimo nedavno obnovljene DFC-ove sporazume o podsticaju ulaganja (Investment Incentive Agreements) sa Kosovom i Srbijom, za koje se i dalje zalažemo, i nastavljamo sa pojačanim fokusom započetim prošle godine uspostavljanjem regionalnog prisustva DFC-a sa sedištem izvan ambasade SAD u Beogradu “, rekao je u izjavi.

Sugestije da je novo rukovodstvo DFC-a razmišljalo o zatvaranju beogradske kancelarije u sklopu nove strategije da se više resursa usmeri na države sa nižim prihodima izazvale su zabrinutost među balkanskim zagovornicima u Sjedinjenim Državama.

Endi Zemenides, izvršni direktor Helenskoameričkog liderskog saveta (Hellenic American LeadershipCouncil), namenjen unapređenju američko-grčkih odnosa, poslao je 18. februara pismo DFC-u i administraciji Džoa Bajdena da se protivi pomenutom zatvaranju, rekavši da bi to služilo samo interesima suparnika Vašingtona.

"Nije vreme za stvaranje zabune u pogledu posvećenosti SAD-a regionu [Balkana]. Rusija i Kina će biti jedine na dobitku ukoilko dođe do smanjenog prisustva DFC-a", rekao je on, prema kopiji njegovog pisma.

"Nestrpljivi smo da čujemo da se novo rukovodstvo DFC-a javno obaveže na kontinuiranu podršku Egejskog i Zapadnog Balkana, kao i da obeća da će zadržati kancelariju u Beogradu", navodi se u pismu Zemenidesa.

„Napetost“ unutar banke

Marchick, koji je radio na obnovi na Balkanu nakon bosanskih ratova 1990-ih, rekao je da će zvaničnici DFC-a u Vašingtonu nastaviti da rade sa osobljem ambasade i drugima kako bi identifikovali mogućnosti za investiranje u regionu.

Pod uslovom anonimnosti, bivši zvaničnici DFC-a rekli su RFE/RL da je u razvojnoj banci postojala napetost između onih koji žele da usmere ulaganja na zemlje sa nižim prihodima, poput onih u jugoistočnoj Aziji i Africi, i onih koji veruju da bi trebalo da se ulaže i u projekte u zemljama sa srednjim i višim prihodima koji promovišu američke spoljnopolitičke ciljeve.

Tramp je 2018. godine odobrio stvaranje DFC-a zasnovanog na Prekomorskoj korporaciji za privatna ulaganja (OPIC) i drugim američkim agencijama u cilju boljeg nadmetanja sa Kinom za uticaj u zemljama u razvoju.

Kina je kroz svoju Inicijativu pojas i put (Belt and Road Initiative ) potrošila desetine milijardi dolara na infrastrukturne i energetske projekte u zemljama u razvoju, uključujući Balkan, u želji da proširi svoj geopolitički uticaj i parira globalnoj dominaciji SAD-a.

Tramp je proširio likvidnost i finansijske instrumente banke u poređenju sa OPIC-om, ovlastivši je da američkim kompanijama spremnim da posluju u državama sa većim rizikom poslovanja obezbedi do 60 milijardi dolara kredita, garancija za zajmove, kapitala i osiguranja.

Predlog zakona iz 2019. godine dao je dozvolu DFC-u da ulaže u strateški važne projekte povezane sa energijom u zemljama sa višim prihodima, poput Grčke, koja se smatra kapijom ka strateški važnom zapadnom Balkanu.

Sjedinjene Države takođe nastoje da smanje energetsku zavisnost Balkana od Rusije.

Tramp se u septembru složio da otvori kancelariju DFC-a u Beogradu u okviru većeg dogovora koji je posredovala njegova administracija radi normalizacije ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova.

Trampova administracija je verovala da jačanje ekonomskih veza između Kosova i Srbije može da pomogne u rešavanju njihovog višedecenijskog sukoba. Mandat beogradske kancelarije, međutim, prevazišao je dve zemlje i uključio čitav region Balkana.

Rastući ruski, kineski uticaj

Neki analitičari su sporazum koji je posredovao Vašington posmatrali kao Trampov predizborni manevar. Razgovor o zatvaranju kancelarije dolazi nedeljama nakon što je Bajden stupio na dužnost i svrgnuo Trampovog imenovanog koji vodi DFC.

Kancelarija je prva DFC-ova u Evropi i dizajnirana je da se suprotstavi rastućem ruskom i kineskom uticaju na Balkanu pomaganjem u dovođenju američkih investicija u region.

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i šef Investicionog foruma komore za zapadni Balkan 6, koji okuplja svih šest privrednih komora u regionu, nazvao je kancelariju DFC u Beogradu „znakom dugoročne posvećenosti Amerike“ regionu.

„To govori zemljama regiona da su Sjedinjene Države, doslovno, investirane u njihov uspeh“, rekao je Čadež u izjavi za RFE/RL.

Grčki ministar za razvoj i investicije Adonis Georgiadis rekao je 17. februara da je DFC već odigrao "ključnu ulogu" u pomaganju privlačenja zainteresovanosti američkih kompanija za nacionalnu stratešku infrastrukturu.

Grčka privatizuje mnoga državna dobra, uključujući svoje luke i brodogradilišta, koja su postala geopolitičko igralište dok se kineski, ruski i američki investitori nadmeću za vlasništvo.

Grčka takođe proširuje svoju energetsku infrastrukturu kako bi postala tranzitno čvorište za Balkan.

Američkih investicija u balkanski region i dalje nedostaje, kažu političari poput bivše hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović.

Nedavno je pozvala SAD da pojačaju svoje prisustvo.

„Moram da kažem da sam razočarana ovom vrstom nezainteresovanosti koju sam videla proteklih godina“ iz Sjedinjenih Država, rekla je Grabar-Kitarović 17. februara instituciji Hoover na univerzitetu Stanford.

"Ako želite da zaista sprečite druge da se politički mešaju u određeno područje, onda morate i sami biti umešani", rekla je ona.

Takođe je kritikovala Sjedinjene Države i Evropu zbog odugovlačenja integracije Balkana u EU i NATO, rekavši da je upravo njihova spora reakcija na tom polju omogućila Rusiji i Kini da prošire svoj uticaj u regionu.

strana 1 od 5 idi na stranu