Padaju cene kvadrata: Ovo su sve jeftinije lokacije

Istina, ne po svim opštinama i mestima, ali je činjenica da imamo stanje kakvo u Srbiji nismo videli nekoliko godina unazad. Dobra vest je da već nekoliko meseci unazad vidimo pojeftinjenje kvadrata, ali loša što sada imamo poskupljenje u opštinama gde je prethodnih meseci kvadrat bio pojeftinio.

I sve to pokazuju zvanični podaci portala za nekretnine koje prenosi Blic, oni najnoviji za maj. U najkraćem, u nekolicini opština po Srbiji cena kvadrata je pala, a ovakav trend nije izuzetak bio ni u Beogradu.

Beograd

Najveći pad od 7,7 odsto zabeležen je u opštini Palilila pa tako prosečna cena za maj iznosi 2.300 evra po kvadratu što je za ovu lokaciju i najniža cena od početka godine. Poređenja radi, u ovoj opštini prosečna cena u februaru iznosila je 2.963 evra po kvadratu.

Pad cene od 2,27 odsto zabeležio je i Novi Beograd što za rezultat ima prosečnu cenu od 2.707 evra po kvadratu koja je za oko 70 evra manja u odnosu na april mesec.

U Mirijevu je cena kvadratnog metra iznosila 1.881 evro po kvadratu, što je rast za 1,62% odsto u odnosu na prethodni mesec. U aprilu je pak Mirijevo zabeležilo pad i to za blagih 0,3 odsto. Ova beogradska opština inače, jedna je od traženijih poslednjih godina i dugo vremena ovde je beležen rast cene, ali je i gradnja sve intenzivnija.

Na Voždovcu je prosečna cena u maju iznosila 2.469 evra, što je blagi rast cene od 0,28 odsto u odnosu na april.

Najatraktivnije gradske lokacije u prestonici Centar i Vračar u maju beleže porast cene i tako prosečna cena kvadratnog metra u centru sa rastom od 1,19 odsto iznosi 3.388 evra po kvadratu, dok Vračar sa blagim rastom od 0,31% beleži prosečnu cenu od 3.260 evra.

Treba napomenuti i da su ove centralne opštine u aprilu zabeležile pad od oko 2 odsto.

Novi Sad

U Novom Sadu dve lokacije takođe beleže pad cene kvadratnog metra.

Centar Novog Sada u maju beleži blagi pad od 0,04 odsto, što za rezultat ima prosečnu cenu od 2.681 evro po kvadratu.

Zatim, Podbara sa zabeleženim padom cene za 1,5 odsto sa prosečnom cenom od 2.567 evra.

Na ostalim lokacijama zabeležen je rast cene. Novo naselje beleži blagi rast cene za 0,56 odsto sa cenom od 2.143, dok Grbavica sa cenom od 2.674 evra po kvadratu beleži rast od 1,91 odsto.

Niš

U Nišu, gradska lokacija Pantelej zadržala je isti nivo prosečne cene od 1.547 evra kao i u aprilu.

Palilula nakon dva meseca pada cene u maju beleži rast od 5,26 odsto i dostiže za ovu lokaciju najvišu cenu kvadratnog metra od početka godine koja iznosi 1.523 evra.

Rast cene beleži i lokacija Durlan i to od 1,51 odsto sa cenom od 1.345 evra.

Prema oglašenoj ponudi najskuplja lokacija u Nišu je Bulevar Nemanjića koja bez obzira na pad od 2,5 odsto beleži cenu od 1.753 evra.

Kragujevac i Pančevo

Kragujevac je na gradskoj lokaciji imao porast cene od 1,38 odsto sa prosečnom cenom od 1.400 evra za kvadrat.

I za ovu lokaciju možemo da konstatujemo da cena kvadratnog metra raste iz meseca u mesc i da je cena od 1.400 evra najviša cena od početka godine.

Ponuda na gradskoj lokaciji Pančevo beleži pad za 0,43 odsto sa prosečnom cenom od 1.404 evra.

Smirivanje tržišta izvesno

Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora udruženja Klaster nekretnine, nedavno je rekao za Blic da je u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine, na tržištu nekretnina zabeležen rast prometa izražen u novcu od 2,6 odsto, uz smanjenje broja kupoprodajnih transakcija od 9,5 odsto, zbog rasta cena.

Dodao je da će rast cena biti zanemarljiv, ali da do pada cena nekretnina neće doći.

„Do pada cena nekretnina neće doći zbog visoke tražnje koja postoji od sredine 2020. godine, a koja ne dozvoljava tržištu nekretnina ’povratak na staro’, odnosno na stanje iz 2017-2018. godine. Tražnja na tržištu nekretnina je visoka, bez obzira na manje kreditnih sredstava u prvom kvartalu 2023, kojima je finansirana kupovina nekretnina“, kaže sagovornik lista.

On objašnjava da se u razvijenim evropskim ekonomijama i u SAD preko 80 odsto transakcija na tržištu nekretnina finansira iz kredita, zbog čega pad ekonomske aktivnosti, povećanje nezaposlenosti i neizvesnost izazvana ratom po pravilu dovodi i do pada prometa na tržištu nekretnina. Napominje da kod nas nije takva situacija.