Od Egejskog do Crnog mora: Tri zemlje pokreću projekte vredne 22,8 milijardi evra

Ukupna vrednost procenjuje se na oko 22,8 milijardi evra, sa ciljem da se uspostavi neprekinuta mreža puteva i železnica koja bi povezala Egejsko more, Dunav i Crno more.

Plan je potpisan u Briselu u okviru sastanka "Prijatelji jugoistočne Evrope: Premostimo praznine zajedno" i predstavlja nastavak memoranduma o jačoj prekograničnoj saradnji koji su tri zemlje potpisale u decembru 2025. godine, objavilo je Ministarstvo saobraćaja i komunikacija Bugarske.

Od ukupno 53 projekta, 25 je izdvojeno kao najvažnije i u relativno visokom stepenu pripremljenosti.

Najveći deo portfolija čine železnički projekti, čiji je cilj povećanje brzine i kapaciteta za prevoz robe, elektrifikacija pruga, uvođenje evropskih sistema bezbednosti, izgradnja drugog koloseka na pojedinim deonicama i bolje povezivanje sa lukama.

Mreža bi trebalo da poveže Bugarsku, Grčku i Rumuniju, a zatim da se nastavi prema Moldaviji i Ukrajini.

Jedan od glavnih pravaca je Egejsko more-Bugarska-Dunav-Rumunija, odnosno severno-južna veza koja treba da poveže grčke luke sa bugarskom železničkom i putnom mrežom, Dunavom i dalje sa Rumunijom.

Bugarsko ministarstvo saobraćaja navodi da je povezivanje Egejskog mora preko Bugarske sa Dunavom, Rumunijom i evropskom transportnom mrežom strateški prioritet zemlje.

Drugi važan deo mreže proteže se duž bugarske crnomorske obale i Dunava.

Plan predviđa modernizaciju delova jednog od najopterećenijih železničkih pravaca u Bugarskoj, Burgas-Varna-Ruse, čime bi crnomorske luke bile bolje povezane sa Dunavom i dalje sa rumunskom transportnom mrežom. 

Za period do 2034. predviđeno je i projektovanje novih mostova preko Dunava kod Silistre i Nikopolja.

Grčka u okviru tog pravca posebno izdvaja železničku vezu Solun-Promahonas, kao i koridor Aleksandropolis-Ormenio, prema bugarskoj granici.

Grčki specijalizovani portal GTP navodi da su modernizacija tih pravaca i uvođenje evropskog sistema upravljanja železničkim saobraćajem ERTMS među prioritetima Atine za naredne investicije

Na rumunskoj strani ključnu ulogu ima Konstanca, koja bi preko Bugarske i njenih crnomorskih luka bila povezana sa egejskim lukama. 

Grčki GTP navodi da širi koridor treba da poveže luke Solun, Kavalu i Aleksandrupolis sa Burgasom, Varnom, Ruseom i Konstancom, čime bi se formirala severno-južna veza između Egejskog i Crnog mora.

Suština projekta je tako stvaranje transportne ose koja bi od grčkih luka na Egeju preko Bugarske vodila do Dunava i Rumunije, a preko crnomorskih luka Burgas, Varna i Konstanca otvorila dodatnu vezu između Egejskog i Crnog mora. 

Paralelno sa tim, železničke veze treba da se nastave prema Moldaviji i Ukrajini i da se uključe u šire evropske koridore Baltik-Crno more-Egejsko more i Rajna-Dunav.

Pored ekonomskog povezivanja, u plan je od početka ugrađena i komponenta vojne mobilnosti i infrastrukture sa dvostrukom namenom.

Bugarsko ministarstvo navodi da se pri planiranju novih saobraćajnica od početka uzimaju u obzir potrebe civilnog saobraćaja, otpornost infrastrukture, krizna spremnost i vojna mobilnost.