Evro dobija "štit"

Evropska centralna banka namerava da unapredi svoje mehanizme razmene valuta sa centralnim bankama drugih zemalja kako bi im u kriznim periodima olakšala pristup evrima. Taj potez deo je šire strategije kojom ECB želi da ojača međunarodnu ulogu evra.

Predsednica ECB Kristin Lagard najavila je u ponedeljak poslanicima u Evropskom parlamentu da će banka raditi na takozvanim swap linijama.

Reč je o aranžmanima između centralnih banaka kojima one međusobno stavljaju valute na raspolaganje. Takav sistem posebno je važan u periodima finansijskih poremećaja, kada bankama i drugim finansijskim institucijama naglo može da poraste potreba za dolarima, evrima ili drugim stranim valutama.

Kako funkcionišu swap linije?

Pojednostavljeno, dve centralne banke dogovore razmenu valuta pod unapred određenim uslovima, uz obavezu da se transakcija kasnije obrne. Tako, na primer, strana centralna banka može da dobije evre od ECB-a i zatim ih stavi na raspolaganje bankama u svojoj zemlji.

Time se smanjuje opasnost da privremena nestašica određene valute preraste u ozbiljniji problem na finansijskom tržištu.

ECB već ima swap aranžmane sa nizom velikih centralnih banaka, uključujući američki FED, Banku Engleske, Banku Japana, Banku Kanade, Švajcarsku narodnu banku i kinesku centralnu banku.

"Radićemo na swap linijama kako bismo se pobrinuli da bolje odgovaraju zahtevima suverene evrozone i snažnog evra“, rekla je Lagard poslanicima u Evropskom parlamentu.

Zašto je to važno za evro?

Swap linije imaju dvostruku ulogu. Omogućavaju bankama izvan evrozone da u kriznim periodima lakše dođu do evra, ali istovremeno bankama u evrozoni preko sličnih aranžmana obezbeđuju pristup drugim važnim svetskim valutama.

Što je evro dostupniji i pouzdaniji u međunarodnim finansijskim transakcijama, veća je verovatnoća da će ga banke, kompanije i države češće koristiti i izvan same evrozone.

Zato ECB najavljene promene vidi i kao deo strategije jačanja globalnog položaja zajedničke evropske valute.

Postoji i drugi mehanizam

Pored swap linija, Eurosistem ima i zaseban mehanizam poznat kao EUREP. Njime strane centralne banke mogu da pozajme evre tako što kao obezbeđenje daju visokokvalitetne hartije od vrednosti denominovane u evrima.

Za razliku od klasične valutne zamene, ovde se, dakle, evri dobijaju uz zalog hartija od vrednosti.

Sistem sprovode nemačka, španska, francuska, italijanska i holandska centralna banka, dok ECB određuje zajednička pravila i koordinira sprovođenje.

Maksimalan iznos koji pojedina centralna banka može da dobije kroz ovaj mehanizam iznosi 50 milijardi evra. Prema Rojtersu, ECB je već primio gotovo 30 zahteva za pristup proširenom sistemu.