Država na tržište stavlja 600.000 praznih stanova: Vlasnici će dobiti desetine hiljada evra

Prvi dokument koji strogo uređuje pitanje priuštivog najma Hrvatska je dala na ocenu građanima.

Nakon potrebne procedure očekuje se da bi on mogao da stupi na snagu krajem godine, što znači da bi već sledeće godine građani bez vlastitog doma mogli da se usele u deo od 600.000 praznih stanova, a vlasnici dobitiju desetine hiljada evra.

Ipak, i jedni i drugi imaju velik broj prava i obaveza koje treba da poštuju.

Do subote je u javnom savetovanju predlog odluke o donošenju Programa priuštivog najma. Reč je o jednom od ključnih dokumenata u novostvorenoj stambenoj politici RH, kojim se nastoji s jedne strane zadovoljiti potražnja za priuštivim stambenim prostorom velikog broja građana, a s druge strane na tržište staviti procenjenih 600.000 praznih nekretnina.

Priuštivi najam biće namenjen osobama koje nemaju rešeno stambeno pitanje niti poseduju stambenu nekretninu, onima s minimalnim do prosečnim prihodima, mladim osobama i porodicama, osobama s invaliditetom te osobama koje se bave deficitarnim zanimanjima.

Oni će moći da žive u nekretninama u državnom vlasništvu ili u onima koje njihovi vlasnici prepuste državi, odnosno Agenciji za pravni promet i posredovanje nekretninama (APN), na zastupanje tokom perioda ugovorenog najma, piše Tportal.

Ide li uz nekretninu i nameštaj?

Shutterstock/Tunatura

Država je već počela da uređuje nekretnine koje će dati u najam, a sličnu obvezu imaju i najmodavci koji budu učestvovali u ovom programu. U njemu, naime, stoji da se vlasnici koji s APN-om popišu ugovor o priuštivom najmu obavezuju da dovedu nekretninu u upotrebljivo stanje u roku od šest meseci.

Pod tim se podrazumeva popravka ili zamena stolarije, oblaganje zidova i podova, bojenje, sređivanje sanitarija ili grejanja. Ali to nije jedini trošak.

APN, naime, u pravilu ne daje u najam nekretnine u kojima se nalazi nameštaj, osim kuhinjskih elemenata i bele tehnike. Stoga bi vlasnici pre davanja u najam trebalo da isprazne svoje stanove ili kuće, pogotovo zato što APN ne odgovara za nastalu štetu, već obavezuje najmoprimce da vode računa i redovno održavaju nekretninu.

Iz Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine već su naglasili da stanodavci imaju pravo na naknadu za priuštivi najam, a ona bi se isplaćivala u dve rate. Tako bi 60 posto ukupne svote bilo isplaćeno odmah nakon predaje nekretnine APN-u, a preostalih 40 posto nakon isteka polovine ugovorenog perioda, odnosno nakon nekoliko godina. Sveukupno naknada može iznositi i nekoliko desetina hiljada evra.

Prava i obaveze vlasnika

Međutim, da bi vlasnici došli do tog novca, najpre treba da potpišu ugovor s APN-om. Pre toga moraju da dostave dokumentaciju kojom dokazuju ispunjavanje brojnih uslova. Prvi dokument je iskaz interesa za javljanje na javni poziv kojim će APN utvrditi listu raspoloživih nekretnina.

Shutterstock/Song_about_summer

Uz to, treba da dostave kopiju ličnih dokumenata vlasnika, odnosno odgovorne osobe u firmi ako je firma vlasnik stana, zatim izvod iz katastra ili iz knjige položenih ugovora, upotrebnu dozvolu ili rešenje o stanju nekretnine, fotografije kojima se dokazuje da je nekretnina upotrebljiva, račune za komunalije za dva meseca pre prijave na javni poziv, dokaz da nekretnina nije korišćena više od dve godine, što mogu biti i računi koje im je poslao HEP, te dokaze da nekretnina nije bila oštećena u potresu ili da je konstrukcijski obnovljena.

Obaveze stanara

Najmoprimci mogu odabrati najviše tri grada ili opštine u kojima žele da žive, s time da će APN poštovati redosled odabranih jedinica lokalne samouprave.

Pravo na priuštivi najam podrazumeva i obavezu plaćanja priuštive kirije, a koja se računa kao 30 posto ukupnog prihoda priuštive porodici umanjena za troškove režija i održavanja. Ti troškovi se računaju po iznosu od 2,50 evra po kvadratnom metru, a iznos kirije ne sme biti manji od dva evra po kvadratu.

Ushuaia studio/Shutterstock

Stoga su najmoprimci dužni u januaru da dostave APN-u potvrdu Poreske uprave o ukupno ostvarenim prihodima (vlastitima i članova uže porodice) u prethodnoj godini. Ako prihodi porastu za više od 15 posto mesečno, najmoprimci su dužni to da prijave APN-u u roku od 30 dana, kao i ako im prihodi padnu za 10 ili više posto.

APN može da otkaže ugovor s najmoprimcem ako on ili članovi njegove porodice uzrokuju štetu u stanu ili zajedničkim delovima zgrade, obavljaju delatnost mimo ili bez saglasnosti, ne održavaju nekretninu, ne plaćaju priuštivu najamninu, krše kućni red, rade izmene na ugrađenoj opremi bez saglasnosti vlasnika, daju nekretninu u podnajam, ne dopuste radnicima APN-a proveru nekretnine, ako su prestali da koriste nekretninu više od tri meseca te ako se nekretninom koriste osobe koje nisu navedene u ugovoru ili je najmoprimac dostavio lažne podatke i izjave, piše Tportal.

U slučaju smrti najmoprimca, APN može da sklopi ugovor o najmu stambene nekretnine pod istim uslovima s bračnim ili vanbračnim drugom, životnim partnerom ili neformalnim životnim partnerom, odnosno članom uže porodice, ako je u vreme smrti najmoprimca stvarno boravio u stambenoj nekretnini, imao prijavljeno prebivalište na toj adresi te je bio naveden u ugovoru o najmu stambene nekretnine. Zahtev za sklapanje ugovora podnosi se APN-u u pisanom obliku u roku od 90 dana od dana smrti najmoprimca.