Sportski biznismen Toplica Spasojević

Spasojević, osnivač i predsednik ITM grupe, kaže da želi da prenese svoj poslovni elan i na mlađe generacije, kojima preporučuje da se zaposle u nekoj dobroj firmi, “gde se neće libiti rada na različitim poslovima”.

“Nakon nekoliko godina, ako u međuvremenu ne postanu vrhunski menadžeri u tim firmama ili im možda ne prija ta korporativna klima, mogu da krenu u svoj biznis”, kaže on i na pitanje kakav bi biznis trebalo otpočeti savetuje “da je oblast proizvodnje još uvek nedovoljno istražena kod nas i da u toj oblasti ima brojnih mogućnosti za uspeh”.

Spasojević je krajem osamdesetih shvatio da se “rad u društvenim preduzećima uglavnom završava slepom ulicom”.

“Opcija mi je bila ili da radim za neku stranu firmu ili da idem u inostranstvo i počnem nešto sam. Možda sam u tim kritičnim godinama bio dovoljno mlad i imao dovoljno znanja da bi krenuo u tako nešto, a novac u tom momentu nije bio presudan već je bila važna ideja”, kaže on.

“Kada sam video konkurenciju nisam mnogo sumnjao da ćemo moći da napravimo nešto. To vam je kao kada izađete na košarkaški teren pa pogledate suparničku ekipu i vidite da su niski, pa se odmah lakše osećate, možda imaju znanje, ali vam je lakše, jer su niži od vas”, dodaje Spasojević.

Toplica Spasojević je rođen u Svilajncu 1956. godine. U Beogradu je završio Ekonomski fakultet, a od 1981. do 1992. radio je u «Jugoslavija Komercu». Tu je stekao neophodno poslovno iskustvo prevalivši put od pripravnika do predsednika Upravnog odbora. Sa kolegom i prijateljem Sinišom Rakovićem 1992. godine osniva ITM Grupu (Group) koja je brzo postala jedna od vodećih distributivnih kompanija u ovom delu Evrope.

Spasojeviæ poseduje i dva Sport kafea u Beogradu i Herceg Novom

“Prepoznao sam neke velike poslove kao što je posao sa Sonijem (Sony). Tu saradnju sam produbljivao i učio dosta i o tehnologiji, a i o komercijali. Pravio sam paralele u radu između drugih zemalja, sličnih našoj, i naše zemlje. U to vreme sam posmatrao sisteme Grčke, Austrije, Portugalije, a i kako rade u Nemačkoj i Francuskoj. I dan danas kada sednem sa nekim od naših partnera, bilo da je to Simens (Siemens), JVC ili Pionir (Pioneer) ja ih pitam o načinu prodaje u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj. Živo me interesuje koji su im prometi i kako im funkcioniše infrastrukutra”, rekao je Spasojević.

On mladim perspektivnim ljudima preporučuje da nakon naučene lekcije u nekoj ozbiljnoj korporaciji mogu da krenu u proizvodnju, na berzu ili u trgovinu.

“To može da postane unosno posebno ako se radi o regionima, jer će veći gradovi biti pod velikim pritiskom velikih preduzeća, pa se treba orijentisati ka regionima. Posebno sada kada iz NIP-a i iz specijalnih fondova malim i srednjim preduzećima nude bespovratnu pomoć. Tako da će mladi ljudi i oni koji su izgubili u tranziciji posao, a želeli bi da se prekvalifikuju, moći da dobiju i početni kapital”, objašnjava Spasojević.

Prema njegovim rečima, to je velika šansa Srbije i treba podstaći preduzetnički duh koji vlada našom zemljom, kroz start-up kredite, možda neko dodatno obrazovanje, dodatno školovanje, što bi bilo odlična baza za neku buduću novu mladu Srbiju.

„Ja sam imao sreću da sam mogao svoja interesovanja, znanje, a možda i neki mali talenat da izbrušim u jednom sistemu koji je to vrednovao”, ocenjuje vlasnik poslovne imperije, koja se prostire od Moskve, preko Beča, do Londona.

Prošle godine ITM grupa, od dvadesetak preduzeća u više zemalja, je ostvarila ukupan prihod od oko 200 miliona evra i prosečnu profitnu stopu od tri odsto.

Prema rečima Spasojevića, to je sasvim zadovoljavajuće za tu branšu, pogotovo zato što se gotovo celokupan profit stalno reinvestira u razgranavanje poslova.

„Samo u Srbiji smo 2006. investirali 15 miliona evra, od čega 2,8 miliona u dogradnju našeg ‘pametnog’ distributivnog centra u Šimanovcima, što nam je, između ostalog, dovelo jake nove klijente kao što su Heineken i Unilever. Pa smo rešili da napravimo još jedno pametno skladište, duplo efikasnije, na istom mestu. Planiramo do kraja godine da krenemo u izgradnju, a do juna 2008. da napravimo kapacitet od najmanje 15 hiljada kvadratnih metara”, naveo je on.

Optimista je po pitanju dolaska stranih investitora i smatra da nema dileme da će oni, koji do sada nisu došli, doći uskoro, što će pospešiti konkurenciju, a i pomoći na taj način izvoz.

„Poslovni čovek 2006.” je vlasnik i brokerske kuće "ITM Monet" i firmi "Fokus kapital partners" (Focus Capital Partners), "Sinerdži" (Synergie) i "ROŠ saut ist" (ROSS South East), koje pružaju konsultantske usluge na polju spajanja i akvizicija, poseduje i hladnjaču "Apatin" kapaciteta 5.000 tona.

Nedavno je, predsednik Udruženja trgovine Privredne komore Beograda i koordinator za ekonomiju Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije i član Radnog tima za izradu nacionalne strategije za privredni razvoj Srbije do 2012. godine i Srpskog poslovnog kluba “Privrednik”, kandidovan i za predsednika Privredne komore Srbije.

Planovi za Privrednu komoru

Srpski poslovni klub "Privrednik" je podržao kandidaturu za predsednika PKS Toplice Spasojevića, a on najavljuje univerzalan program koji je okrenut ekspanziji u svim pravcima - izvoza, znanja, komunikacije na svim nivoima.

„Cilj mi je da komora bude mnogo aktivnija nego do sada, da digne nivo komunikacije sa relevantnim institucijama u zemlji. Komora treba da bude i mesto koje će da spaja sve privrednike, istok i zapad, mala i velika preduzeća. Njen značaj je u drugim zemljama daleko veći nego što ga ima ovde i to je jedna od misija budućeg predsednika, da je stavi na ono mesto koje joj pripada.

Tek tada će Privredna komora moći da obavlja funkciju koju treba da obavlja. Taj zadatak nije lak, ali je dostižan. Biće neophodna podrška svih učesnika u tom procesu uključujući i regionalne komore i preduzetnike. Mislim da i ja mogu da obezbedim neka sredstva iz vladinih fondova za obrazovanje, koje je ključna reč, a komora je jedna takva institucija koja može to da sprovede, jer ima kadrove koji to mogu da urade zajedno sa institucijama i sa firmama koje su specijalizovane za taj posao. Možemo da napravimo jedan veliki pomak u obrazovanju, a na taj način i da spremno dočekamo strane i domaće investitore”, poručuje Spasojević.