Srbi spokojni - Rusi „okupiraju“ Hrvatsku

Ruska „Sberbanka“, najveći kreditor posrnulog hrvatskog koncerna „Agrokor“, počela je da pleni 18,53 odsto akcija „Merkatora“, koje su u vlasništvu holandske kompanije „Agrokor investment BV“.

Prema pisanju slovenačkog lista „Finace“, te akcije će „Sberbanka“ prodati kako bi delimično nadoknadila potencijalne gubitke koje će imati na kreditima koje je odobrila „Agrokoru“. One na Ljubljanskoj berzi sada vrede oko 40 miliona evra. Kriza u „Agrokoru“ je loše uticala na deonice

Šta na to kaže struka, a šta kažu u „Agrokoru d. d.“, koji je sa 69,57 odsto vlasnik slovenačkog „Merkatora“ i to vlasništvo „Agrokora d. d.“, koje nije založeno za kredit ruske banke, za razliku od holandskog „Agrokor investmenta“?

„Prema informacijama kojima raspolaže vanredna uprava ’Agrokora d. d.‘, Ivica Todorić je prilikom podizanja kredita u iznosu od 100 miliona evra od ’Sberbanke‘ u februaru ove godine založio akcije ’Merkatora‘ u vlasništvu ’Agrokor investmenta BV‘ kao dodatno sredstvo osiguranja. Na osnovu toga ’Sberbanka‘ ima direktan zahtev prema toj imovini i može da pokrene postupak plenidbe“, objašnjavaju u „Agrokoru“.

Koncern je potvrdio stav „Sberbanke“ da se na holandsku kompaniju koja ima manjinski udeo u „Merkatoru“ ne primenjuje „leks Agrokor“, jer „Agrokor d. d.“ nije njen vlasnik.

Iz koncerna nisu kvalifikovali potez „Sberbanke“, ali da bi umirili duhove nisu propustili da napomenu da „bilo kakvo raspolaganje tim manjinskim udelom nema uticaj na budućnost „Merkatora“, kao ni na proces restrukturiranja „Agrokora d. d.“.

Najnoviji potez „Sberbanke“ došao je, međutim, samo desetak dana pošto je nadležnim sudovima u Beogradu i Zrenjaninu ona predala zahteve za zabranu prodaje imovine srpskih firmi „Frikoma“ i „Dijamanta“ koje su u sastavu „Agrokora“.

Privredni sud u Beogradu je, na predlog ruske „Sberbanke“, doneo rešenje za određivanje privremene mere obezbeđenja, čime je hrvatskoj kompaniji „Ledo“, koja posluje u okviru „Agrokora“, zabranio otuđenje i opterećenje 100 odsto udela u kompaniji „Frikom“. „Sberbanka“ je na taj način osigurala da će im hrvatski koncern vratiti kredit u iznosu od 100 miliona evra, uz kamatu od 1,32 miliona evra. Za razliku od uprave koncerna, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić nije optimista po pitanju sudbine „Agrokora“ i u tom svetlu vidi i najnovije poteze „Sberbanke“.

„Ja od početka tvrdim da ’Agrokoru‘ spasa nema i da sve vodi ka njegovom stečaju i sada svako pokušava da zaštiti svoj interes. I u tom smislu akcije ’Sberbanke‘, kao najvećeg poverioca ’Agrokora‘, jesu potpuno očekivane, legitimne i normalne“, kaže Savić za Sputnjik.

Niko, smatra on, neće sedeti skrštenih ruku i čekati da „Agrokor“ ode u stečaj, jer kada stečajni postupak zvanično krene to znači da, u najboljem slučaju, poverioci mogu da očekuju jednu šestinu, sedminu, desetinu potraživanja.

„Svakako da niko neće moći da naplati sve, ali će makar pokušati da spase što se spasti može. U tom smislu doživljavam i akcije ’Sberbanke‘, i to što su pokušali sa ’Dijamantom‘ i ’Frikomom‘ u Srbiji, i to što pokušavaju da urade u Holandiji. I pokušavaće gde god da mogu jer je potpuno jasno da ’Agrokor‘ tone“, kategoričan je Savić.

Svako gleda da sa te trpeze koja je oskudna ugrabi što je moguće veći deo plena, slikovito je objasnio.

Na pitanje čemu u takvoj situaciji može da se nada 11.200 zaposlenih u „Agrokorovim“ firmama u Srbiji — „Merkatoru S“, „Frikomu“ i „Dijamantu“, profesor Ekonomskog fakulteta veruje da bi promena vlasnika za njih bila sasvim dobra solucija.

„Ja ne mislim da je za te radnike i državu Srbiju loša situacija ako ’Frikom‘ i ’Dijamant‘ promene vlasnika. To je u tržišnoj privredi normalna situacija. Oni su samostalna preduzeća i ne stoje loše i sam prinudni upravnik ’Agrokora‘ Ante Ramljak je priznao da su oni bolji deo ’Agrokora‘“, kaže Savić.

On, međutim, napominje da još niko, pa ni od nadležnih u Srbiji, nije objasnio koja je priroda, odnosno model tog vlasništva, šta se može očekivati u tom smislu i u kojoj meri država Srbija može da zaštiti te „Agrokorove“ firme ovde.

Može da odloži neke transakcije, donese neki kratkoročni plan mera, da ograniči iznošenje kapitala najduže na šest meseci, kaže on, ali i dodaje da država, što je i logično, nema baš mnogo mogućnosti da reaguje.

„U tržišnoj privredi moramo da poštujemo činjenicu da je neko vlasnik preduzeća. Ne možete da prodate preduzeće, pa posle, puj pike ne važi, hoćete da zaštitite interese svojih radnika“, napominje Savić. Uz to napominje da Srbija na putu ka EU mora da poštuje njene pravne tekovine, a jedna od njih je da je svojina svetinja.

„’Sberbanka‘ kao najveći poverilac, koja je do sada u ’Agrokor‘ investirala 1,1 milijardu evra, legitimno traži deo tog koncerna sa kojim će, moći da zaštiti svoje interese. Osim toga što su ’Dijamant‘ i ’Frikom‘ firme koje su van Hrvatske, pa podležu srpskim zakonima i što u odnosu na one u Hrvatskoj bolje stoje, ni dobri odnosi Srbije i Rusije u tom kontekstu, nisu beznačajna činjenica“, dodaje Savić.

„U svakom slučaju, ja najnoviji potez doživljavam kao pregrupisavanje ’Sberbanke‘, odnosno zauzimanje povoljne pozicije za konačan rasplet situacije. A taj konačan rasplet će se desiti relativno brzo. I svako pokušava da zauzme što je moguće bolju poziciju u odnosu na ostale poverioce. To legitimno radi i ’Sberbanka‘“, ocenio je Savić za Sputnjik.