Rad od kuće sve se više i nudi i traži: Da li je sve baš tako sjajno?

Istraživali smo koja zanimanja su najtraženija, a da podrazumevaju pomenuti rad iz "udobnosti doma".

Prema podacima sajta Poslovi Infostud, u poslednjih godinu dana objavljeno je više od 1.300 oglasa za posao koji su se odnosili na rad od kuće ali je rečitiji podatak da se vidi porast ponude iz meseca u mesec.

"Tako je samo u martu ove godine bilo 204 oglasa koji su se odnosili na rad od kuće", kaže za B92.net Miloš Turinski, menadžer za odnose sa javnošću pomenutog sajta.

On objašnjava da je "krenulo sa 40-50 oglasa tog tipa prošle godine i ta brojka je vremenom bivala sve veća. U proseku smo svakog meseca imali po 10.000 prijava na te oglase".

Kakva je ponuda?

Analiza pokazuje da je najviše ponuda za posao u proteklom periodu bilo u očekivanim oblastima kao što su IT, pozivni i kol centri, marketing/promocija, trgovina/prodaja i ljudski resursi. Kao pozicija sa najviše oglasa u ovoj kategoriji ističe se telefonski operater.

On ocenjuje i da bi u IT sektoru rad od kuće mogao da bude opcija i nakon borbe sa aktuelnom pandemijom.

"To je oblast kojoj rad od kuće generalno odgovara, pa pretpostavljam da će se zadržati i u budućnosti, kao vrsta beneficije", ističe.

Da rad od kuće nije ništa novo u pomenutoj grani, potvrđuje nam i Siniša Kresojević iz firme TNation. On ističe da su u proteklom periodu tražili kandidate za sve pozicije kao i ranije, samo su sada zaposlenima nudili rad od kuće.

"Pandemija jeste uticala na naš način rada u smislu da smo se od početka pandemije prebacili na rad od kuće sa povremenim i pojedinačnim dolascima do kancelarije. Naši zaposleni su i ranije mogli da rade od kuće, ali to je bilo povremeno, bio je dominantan rad iz kancelarije", poručuje on.

Velika većina njihovih zaposlenih je veoma pozitivno reagovala na rad od kuće i veoma su zadovoljni ovom opcijom, kaže Kresojević.

I dok se čini da rad u miru sopstvenog doma, bez "muke" sa prevozom i gradskim gužvama, zvuči gotovo idealno, Miloš Turinski savetuje sve koji žele da apliciraju za rad od kuće da prethodno razmisle da li je to za njih pravi izbor, odnosno da li im takav način rada odgovara, te da razgraniče šta tačno žele - da li puno radno vreme (kao što je, na primer, rad u pomenutom kol centru), dodatni posao (onlajn časovi stranog jezika, recimo) ili bi se najradije opredelili za frilens rad (po projektu).

Podaci sajta Poslovi Infostud; Foto: B92

Loše strane

Prema rečima našeg sagovornika, nemali broj ljudi se na pomisao da može da radi od kuće u početku obraduje, misleći da će im to doneti dodatnu udobnost i slobodniju organizaciju vremena. Međutim...

"Sa psihološke strane svakako da ima negativnih aspekata. Tačno je da rad od kuće može dovesti do uštede novca ili vremena, ali takođe može prouzrokovati gubljenje osećaja radnog vremena, osećaja da ste deo nekog kolektiva - kontakti s kolegama se manje-više svode na zakazivanje onlajn sastanaka. Zanimljivo je da je, recimo, istraživanje koje smo nedavno sproveli pokazalo da bi ljudima najviše odgovarao kombinovan rad - delom na radnom mestu, delom od kuće", napominje Turinski. Naime, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić takođe je upozorila da je rad od kuće i dalje neregulisana oblast u Srbiji, te da on nije adekvatno definisan kroz Zakon o radu. Važeća regulativa poznaje "rad van prostorija poslodavca", ali prema njenim rečima, precizna prava i obaveze poslodavca i zaposlenog još nisu adekvatno zakonski propisana i zagarantovana.

Kako kaže, "i dalje ne znamo ko snosi troškove kada zaposleni kod kuće koriste svoj kompjuter, troše svoj papir za štampanje, troše struju... Da li su i kako radnici osigurani od povreda na radu? Načelno se kaže da jesu, ali kada krenete u isterivanje prava nailazite na 1.001 problem. Tu je i pitanje prevoza, toplog obroka..."

"Takođe, kako očekivati od nekoga da obavlja posao od kuće kad, recimo, živi u garsonjeri u kojoj je njih četvoro ukućana? U Nemačkoj je donet poseban zakon o radu od kuće koji propisuje i novčanu nadoknadu za zakup stana u kojem se radi. Znate, poslodavci sada neretko za sve kao ispriku koriste krizu zbog pandemije", ocenila je Savićeva.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije takođe je kazao za naš portal da je potrebno da se detaljnije reguliše ova oblast i da je jasno navede koja sredstva je poslodavac dužan da obezbedi, koji je minimum koji mora da isplati zaposlenom, kolika je nadoknada za topli obrok i slično.

"Kad smo se zbog toga obraćali Vladi, poručeno nam je da će ta stvar doći na red kad se bude radilo na ukupnim promenama, kad se bude menjao Zakon o radu. Po agendi pridruživanja Evropskoj uniji tek sledeće godine bi trebalo da se govori o tome", rekao je ranije Vuković za B92.net.

Ministarstvo: Rad od kuće regulisan

Foto: Depositphotos, gstockstudio

Sa druge strane, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja poručili su nedavno za naš portal da je u Republici Srbiji već regulisan rad od kuće.

"Prema Zakonu o radu radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće", kazali su iz Ministarstva i poručili da "zakonske odredbe koje uređuju rad od kuće mogu da se primene u svim slučajevima kada to odgovara poslodavcu i zaposlenom i kad god je takav rad moguć".

Navode i da "pored obaveznih elemenata propisanih Zakonom o radu, ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadrži i: trajanje radnog vremena prema normativima rada; način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog; sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu; naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja; druga prava i obaveze".

Iz Ministarstva su naglasili i da osnovna zarada zaposlenih koji rade van prostorija poslodavca ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca na istim poslovima, kao i da zaposleni koji rade od kuće ne smeju da imaju manja prava i nepovoljnije uslove rada od prava i uslova rada zaposlenih koji obavljaju iste ili slične poslove u prostorijama poslodavca.