BBC na srpskom - B92

Italija i izbori: Ko je ko i kako se glasa

Novi lider Italije mogao bi da dođe sa krajnje desnice - evo šta treba da znate o izborima.

Izvor: BBC
Podeli
Koalicija Đorđe Meloni, Matea Salvinija (levo) i desnog centra želi da osvoji većinu u parlamentu/Getty Images
Koalicija Đorđe Meloni, Matea Salvinija (levo) i desnog centra želi da osvoji većinu u parlamentu/Getty Images

Prvi put od Drugog svetskog rata, sledeći italijanski lider mogao bi da dođe sa ekstremne desnice.

Stranka Đorđe Meloni Braća Italije vodi u anketama pred izbore 25. septembra - i ako ona bude pobedila, najverovatnije će formirati desničarsku vladu.

Dva meseca posle pada vlade nacionalnog jedinstva Marija Dragija, evo šta treba da znate o glavnim izazovima i kako funkcionišu italijanski rekonstruisani izbori.

Đorđa Meloni

Pre četiri godine, njena stranka osvojila je malo više od četiri odsto glasova na poslednjim opštim izborima, a sada je u položaju da pobedi, i to sa mogućom četvrtinom osvojenih glasova.

Uz podršku druge dve partije, Liga i Napred Italija (Forza Italia), ankete pokazuju da je ona na dobrom putu da osvoji formira koaliciju u dva doma italijanskog parlamenta.

Đorđa Meloni (45) je bila jedini lider neke velike partije koja je odbila da uđe u narodnu tehnokratsku vladu široke koalicije Marija Dragija, tako da je ostala jedini veliki lider opozicije kad je vlada pala u julu.

Formirala je Braću Italije (Fratelli d'Italia) 2012, četiri godine nakon što je postala najmlađa ministarka u italijanskoj istoriji u vladi Silvija Berluskonia 2008. godine.

Kao tinejdžerka, učlanila se u omladinsko krilo italijanskog neofašističkog pokreta, formiranog posle rata od sledbenika pokojnog diktatora Benita Musolinija.

U svojoj knjizi iz 2021. Ja sam Đorđija, ona ističe da nije fašista, već da se identifikuje sa Musolonijevim naslednicima: "Preuzela sam štafetu sedamdesetogodišnje istorije."

Za razliku od njenih desničarskih saveznika, ona ne pokazuje naklonost prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, već podržava NATO i Ukrajinu, iako mnogi glasači sa desnice ne simpatišu zapadne sankcije.

Pored smanjenja poreza, njen savez želi ponovo da pregovara o masovnom planu EU za oporavak Italije od kovida i da predsednika Italije biraju direktno građani.

Da bi promenila ustav, morala bi da osvoji dvotrećinsku većinu u parlamentu.

Prigrlivši kontroverzni slogan: "Bog, otadžbina i porodica", ona vodi kampanju protiv prava LGBT zajednice, želi pomorsku blokadu Libije i uporno upozorava na muslimanske migrante.

Ona traži i "drugačiji italijanski stav" prema izvršnom telu EU.

"To ne znači da želimo da uništimo Evropu, da želimo da napustimo Evropu, da želimo da radimo sulude stvari", kaže ona.

Enriko Leta

Partija Enrika Lete je na drugom mestu u anketama, ali ima problem da oformi jaku koaliciju/MATTEO BAZZI/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Partija Enrika Lete je na drugom mestu u anketama, ali ima problem da oformi jaku koaliciju/MATTEO BAZZI/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Da bi Đorđa Meloni bila poražena, morala bi da postoji velika podrška verovatnom drugom favoritu izbora - Demokratskoj partiji Enrika Lete sa levog centra.

Ali njegove nade za formiranje jake, rivalske koalicije od niza manjih partija pretrpele su veliki udarac kad je centristička proevropska Akcija (Azione) izašla iz saveza, izrazivši protivljenje drugim partnerima, Italijanskoj levici i Zelenoj Evropi.

Enriko Leta (56) je bio premijer 10 meseci 2013-14 i nije mu strana surova italijanska politika.

On je predvodio koaliciju sa Napred Italija Silvija Berluskonija, a na kraju ga je srušio rival iz vlastite stranke Mateo Renci.

Veliki sledbenik vlade Marija Dragija, Leta je izjavio da će Italijani kazniti onoga ko ga je srušio u julu, uprevši prstom pravo u populistički pokret Pet zvezdica Đuzepea Kontija.

Leta je pronašao zajednički jezik sa bivšim liderom Pet zvezda Luiđijem Di Majom, koji se posvađao sa Konteom i formirao novo centrističku stranku Građanska obaveza (Impegno Civico).

Glavni cilj lidera stranke levog centra je sprečiti da u Italiji na vlast dođe ekstremna desnica.

On želi ulaganje u obnovljivu energiju i predlaže plan u osam tačaka za edukaciju pod sloganom "Znanje je moć".

Demokratska stranka podržava minimalnu satnicu od devet evra za oko tri miliona radnika i želi da: olakša deci imigranata da dođu do državljanstva; pruži otpor anti-LGBT diskriminaciji i legalizuje gej brak.

Novi italijanski izborni sistem

Pobednička koalicija moraće da ima većinu u oba doma parlamenta, Domu poslanika i Senatu, a Italijani će glasati za oba.

Prema novim pravilima parlament se smanjio za trećinu, tako da će sada biti 400 poslanika u Domu poslanika, umesto dosadašnjih i do 630, i 200 senatora umesto pređašnjih 315.

Italija ima hibridni glasački sistem, u kome se tri osmine (oko 36 odsto) članova biraju prema većinskom izbornom sistemu u izbornim jedinicama sa jednim jedinim zastupnikom.

Ostali se biraju proporcionalnim zastupanjem sa izborne liste stranaka, sa određenim poslaničkim mestima rezervisanim za glasače iz inostranstva.

Glasači moraju da imaju 18 godina i glasaju jednom za Dom poslanika i jednom za Senat.

Stranke moraju da obezbede najmanje tri odsto glasova da bi ušle u parlament, a Italija je podeljena u 27 izbornih distrikta.

Na koga još obratiti pažnju?

Stranke Silvija Berluskonija (levo) i Matea Salvinija bile su deo vlade nacionalnog jedinstva Marija Dragija/Getty Images
Stranke Silvija Berluskonija (levo) i Matea Salvinija bile su deo vlade nacionalnog jedinstva Marija Dragija/Getty Images

Konzervativna desnica

Partija Đorđe Meloni nema iskustva u vladi, tako da će joj biti potrebna puna podrška bivšeg premijera Silvija Berluskonija i Matea Salvinija, od kojih su obojica bili deo Dragijeve vlade.

Iako je italijanski premijer sa najdužim stažom, Silvio Berluskoni (85) se kandiduje za mesto u Senatu prvi put otkako mu je zabranjen pristup 2013. godine zbog utaje poreza.

Njegova Napred Italija, partija desnog centra, doživljava se kao najslabija od tri stranke.

Liga Mata Salvinija prirodni je partner Đorđe Meloni.

Kao ministar unutrašnjih poslova, on je zatvarao migrantske kampove i zabranjivao ulazak u luku brodovima nevladinih organizacija koji su prevozili migrante spasene iz Mediterana.



Šta oni žele?

Obećavaju da će smanjiti porez na prodaju energenata i drugih osnovnih namirnica, i da će uvesti fiksni porez na samozaposlene, verovatno na 23 odsto, za šta kritičari kažu da će više pomoći bogatima nego siromašnima.

Oni žele da ukinu italijansku zabranu na nuklearnu energiju.

Postoje i planovi da se podigne italijanski natalitet povećanom pomoći za porodice.

I žele da se bore protiv ilegalne imigracije i da urede legalnu imigraciju.

Pet zvezdica

Partija Đuzepea Kontija okrenuta protiv establišmenta osvojila je izbore 2018. godine sa skoro trećinom glasova i iako ankete pokazuju da još ima 14 odsto podrške, trenutno nije deo nijednog saveza.

Krenuli su deleći vlast sa ultradesničarskom Ligom, a potom su se prebacili na Demokratsku stranku, da bi završili kao deo široke Dragijeve vlade.

Desetine poslanika Pet zvezdica napustilo je Kontea kad se usprotivio slanju oružja Ukrajini.

Pod njegovim vođstvom, njihova politika je skrenula ulevo.

Pet zvezda se pre četiri godine najviše zalagala za univerzalne prihode za siromašne. Konte se sada zalaže za minimalnu nadnicu od devet evra, želi da ukine porez na regionalne kompanije i olakša deci imigranata da dobiju državljanstvo.

Ideje Pet zvezdica se ne razlikuju mnogo od levog centra, a dve glavne centrističke partije upozorile su glasače da bi Konte mogao da izgladi razlike sa Enrikom Letom.

Centristi

Mateo Renci iz stranke Živa Italija (Italia viva) i Karlo Kalenda iz Akcije udružili su snage, u želji da privuku glasove i sa desnice i sa levice i stvore savez "trećeg pola".

Ako osvoje više od 10 odsto glasova, rezon je da bi mogli da pridobiju i druge stranke i izbegnu vladu pod vođstvom Đorđe Meloni.

Na predsedniku Serđu Matareli je da nominuje sledećeg premijera, ali je verovatnije da će on izabrati pobedničku koaliciju.

Centristi bi najviše voleli da nastave proevropsku politiku prethodne Dragijeve vlade i čak ubede Marija Dragija da se vrati kao premijer, mada bivši šef Evropske centralne banke ne deluje oduševljen tom idejom.

Kao i desni centar, oni žele da ukinu zabranu nuklearne energije i, kao i levi centar, žele da uvoze više tečnog prirodnog gasa.

Njihov tim uključuje dve bivše ministarke iz Napred Italije, Mariastelu Đelmini i Maru Karfanju, koje su napustile Berluskonijevu stranku zbog njegove uloge u rušenju Dragijeve vlade.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 164 idi na stranu