Šta nam donosi nova strategija bezbednosti saobraćaja?

Možda prosečnom vlasniku automobila, koji iz nedelje u nedelju prati cene goriva i muči muku sa održavanjem svog ljubimca u ovom trenutku nisu preterano bliska dugoročna planiranja države. Ipak, ovaj dokument predviđa zaista neke ambiciozne i lepe ciljeve.

Zamislite da za sedam godina nemamo ni jedno dete stradalo u saobraćaju, a da je broj žrtava prepolovljen. Ili da nam 75 odsto svih puteva u zemlji bude po najsavremenijim standardima?

Zato smo odlučili da vam predstavimo delove nove Strategije, a naravno ostaje da vidimo da li nas očekuje potpuni zaokret države po pitanju bezbednosti saobraćaja ili smo dobili nov spisak lepih želja?

Zašto ovo kažemo? Prosto je, Srbija već godinama ima Strategiju bezbednosti saobraćaja, koja je prethodnih godina manje-više bila "mrtvo slovo na papiru".

Srbija je danas tamo gde je Evropska unija bila pre 15 godina

Uostalom, to pokazuju i podaci. Naime, na međunarodnoj konferenciji "Vizija 0 za Balkan" koja je održana ranije ove godine u Beogradu, dr Krsto Lipovac, profesor na Saobraćajnom fakultetu naveo je da u periodu od pet godina 730 ljudi više izgubilo život u saobraćajnim nezgodama nego što je bilo planirano dosadašnjom strategijom, dok je čak 5.000 više ljudi povređeno.

"Novom strategijom Srbija je zacrtala da bude među 10 najuspešnijih evropskih zemalja kada je reč o bezbednosti saobraćaja. Ali, ako bismo u ovom momentu poredili javni rizik stradanja u Srbiji i EU dobijamo podatak da se mi danas nalazimo gde je Evropska unija bila pre 15 godina. Suviše smo vremena bacili, moramo da budemo brži", upozorio je profesor Lipovac.

Šta su još ciljevi, osim da budemo među najuspešnijim evropskim državama? Pre svega smanjenje broja žrtava na putevima.

Kako bi se pratili svi podaci i merio uspeh, za repernu godinu uzeta je 2019. godina pred početak pandemije.

Ćilj je da 2030. nijedno dete ne strada u saobraćaju

Foto: B92/NÆ

Gledano kroz brojeve, cilj naše države jeste da se do 2030. godine prepolovi broj žrtava na putevima, odnosno da se sačuva minimum 1.314 života. Takođe, ideja je da u narednih sedam godina sačuvamo 68 dece, odnosno da dostignemo tu viziju 0, kojoj bi se svi radovali.

Ostali veliki ciljevi koje će naša država pokušati da dostigne jesu raspoređeni po stubovima bezbednosti saobraćaja. Nećemo se previše baviti detaljima, pogotovu kad je reč o "upravljanju bezbednosti saobraćaja", jer prosto za sada nema nikakvih konkretnijih informacija kako će to izgledati u praksi.

Ono što je važno za obične vozače jeste najava da ćemo imati bezbednije puteve, odnosno da nova Strategija predviđa da se 75 odsto ukupnog saobraćaja u našoj zemlji obavlja na auto-putevima, urađenim po savremenim standardima, te da će se raditi na ispravljanju grešaka puta na mestima gde je uticajni faktor za nastanak saobraćajnih nezgoda.

Smanjenje prosečne starosti srpskog voznog parka na 14 godina

Foto: Istvan Csak/Shutterstock

U Agenciji za bezbednost saobraćaja, koja je nosilac celog ovog projekta najavljuju i podmlađivanje našeg voznog parka. Podsetimo, po ovom parametru Srbija je na dnu evropske lestvice, a naši automobili su u proseku stari čak 17,3 godine.

Do kraja 2030. godine prosečna starost bi trebalo da se spusti na 14 godina. Jedan od modela kako će se ovaj problem rešavati jeste program subvencija za kupovinu polovnih automobila sa Euro 6 motorom uz reciklažu starih dizelaša.

Prijave za ovaj program trebalo bi da počnu narednih meseci, a mi ćemo pažljivo pratiti kako će to izgledati u praksi. Očekuje se da na ovaj način sa ulica bude sklonjeno oko 140.000 vozila sa motorima Euro 1, Euro 2 i Euro 3.

Uvođenje jedinstvenog broja za pozive hitnim službama spasava živote

I na kraju, do 2030. godine možemo očekivati formiranje jedinstvenog broja za pozive hitnim službama, sa ciljem da se maksimalno ubrza pružanje nege povređenima u saobraćajnim nezgodama.

Podaci pokazuju da polovina stradalih u nezgodama život izgubi ili tokom transporta u bolnicu ili tokom prvih 30 minuta koliko se statistički prate ti podaci. Nadležni žele da kreiraju sistem, gde će se vreme intervencije hitnih službi u značajnoj meri skratiti.

Kako nam je rečeno, u realizaciju ovih ciljeva krenuće se veoma brzo. Već je napravljen akcioni plan do 2025. godine koji obuhvata veliki broj aktivnosti. Kako smo saznali, u ove svrhe biće izdvojeno čak 83 miliona evra iz državnog budžeta.

Sve u svemu, ovaj plan deluje veoma ambiciozno i nema tog čoveka koji ne bi bio ponosan. Ipak, imajući u vidu koliko su se dosadašnje promene sporo odvijale, pitanje je koliko su zacrtani ciljevi ostvarivi.

Izvor: Polovni automobili; Autor: Petar Veličković