40 godina Interneta

Semjuel Morze je 1844. godine učinio do tada nešto nezamislivo - telegrafskim aparatom, koga je prethodno izumeo i izradio, poslao je kratku poruku od Baltimora do Vašingtona koristeći svoju telegrafsku spravu i mrežu kablova dugu 60 kilometara razapetu između dva američka grada. U kratkoj poruci poslata je rečenica iz Biblije: „Šta to beše Božje delo?".

125 godina kasnije, tačnije 29. oktobra 1969. godine, profesor Leonard Klajnrok sa američkog univerziteta Los Anđeles razmišljao je šta da pošalje kao prvu i istorijsku rečenicu u mreži koju su činila dva računara na dva američka fakulteta.

"U kancelariji smo se nalazili samo programer i ja. Nismo imali kameru ili bilo šta čime bismo zabeležili taj istorijski trenutak. Nismo pripremili i osmislili neku zvučnu rečenicu poput ostalih. Nismo bili toliko pametni", izjavio je za nemački državni radio "Dojče vele" sada 75-godišnji profesor, koji je prošle godine nagrađen američkom Nacionalnom medaljom za nauku upravo za otkriće koje predstavlja temelj interneta.

Eksperiment se nije odvijao kako je bilo zamišljeno. Klajnrok u početku nije uspeo da poveže računar sa Kalifornijskog univerziteta sa onim na univerzitetu Stenford u Severnoj Karolini. Prva veza između dva računara prekinuta je posle samo dve sekunde. Klajnrok je uspeo da pošalje tek dva slova - "lo".

Uređaj koji je bio zadužen za prenos prve poruke bio je veličine frižidera. Nije završio na otpadu, već se još uvek nalazi u maloj sobi na Kalifornijskom univerzitetu kao svedok vremena.

Klajnrok kaže da današnji i najobičniji mobilni uređaji imaju više snage od tog uređaja."Tako je ružan, a ujedno tako lep. On je moj dragi prijatelj. Uradio je ono što se od njega očekivalo. Kasnije su uređaji napredovali da bismo imali ono što danas zovemo - internet", rekao je Klajnrok. On ističe da je svestan da je internet izrodio i neke neželjene pojave poput krađe podataka ili dečje pornografije, ali je uveren da njegove pozitivne strane nadmašuju one loše. "Ono što me najviše brine je činjenica da smo neke od tih stvari mogli da sprečimo", izjavio je Klajnrok za nemački radio.

Šta je sve prethodilo nastanku interneta kakav danas poznajemo: - 1969. - Dva računara sa dva odseka Kalifornijskog univerziteta povezana su u mrežu ARPAnet, predhodnicu interneta - 1971. - Rek Tomlinson razvija elektronsku poštu za ARPAnet. Upravo je on tvorac znaka @. Popularnog "majmuna" osmislio je kako bi u adresi elektronske pošte razdvojio ime korisnika od imena računara. - 1973. - Mreža povezanih računara seli se preko Antlantika. Norveška je postala deo ARPAneta. Cilj je bio razmena podataka o mogućim potresima i nuklearnim eksplozijama sa SAD. Posle Norveške, u mrežu ulazi Londonski univerzitet. - 1978. - Geri Tuerk šalje prvi "spam" (masovno distribuirana poruka koju niste želeli) u mreži ARPAnet. - 1984. - Broj umreženih računara prelazi 1.000. Japan stvara vlastitu mrežu Junet, Velika Britanija razvija mrežu Janet, a Sovjetski Savez Usenet. - 1985. - Stvoren je domen .com. Najstarija stranica sa tim domenom glasila je i još uvek glasi: symbolics.com. - 1989. - U Evropskoj laboratoriji za praktičnu fiziku (CERN) rađa se ideja o internetu kakav danas poznajemo - razmena celih dokumenata zajedno sa slikama pri čemu delovi dokumenta postaju linkovi. Nastaje format podataka HTML. - 1990. Pojavljuje se prvi internetski pretraživač nazvan Arćie zahvaljujuć kanadskom studentu Alenu Emtažu. - 1991. Nastaje prva internetska stranica, doduše siromašnog sadržaja. - 1996. Leri Pejdž i Sergej Brin, studenti sa Univerziteta Stenford, počinju da rade na pretraživaču koji prikazuje stranice prema njihovoj popularnosti i relevantnosti. Dve godine kasnije nastaje Google.

Izvor: Blic.