Bogataši i mi: Oni udišu „kvalitetniji” vazduh

Kako izgleda svakodnevica bogataša, gde žive, šta jedu, kako se zabavljaju, imaju li slobodno vreme, rade li neke obične stvari kao ostatak čovečanstva? Odgovore na ta pitanja potražio je novinar Bi-Bi-Sija Žak Pereti koji je proveo šest meseci sa grupom izuzetno bogatih poslovnih ljudi, a to iskustvo pretočio u serijal emisija „Super bogati i mi”. Deo zapažanja objavio je u autorskom tekstu u britanskom „Indipendentu”, prenosi Politika.

Kao što se moglo i pretpostaviti, ovaj novinar se uverio da bogataši jedu kvalitetniju hranu, idu u bolje škole, imaju kvalitetnije medicinske usluge i bolje se oblače od drugih ljudi. Čak udišu i kvalitetniji vazduh, jer nekolicina njih ima u kućama posebne uređaje za prečišćavanje vazduha što znači, na primer, da ukoliko žive u Šangaju, neće udisati smog kao ostalih 14 miliona stanovnika tog kineskog grada.

Način života superbogatih Pereti je opisao kao hermetički zatvoren balon i uporedio ga sa obolelim od ebole koji se nalazi u karantinu, u kojem dobija dobru negu i odakle posmatra spoljni svet.

„Oni se osećaju kao da su deo tog sveta, ali život provode neuverljivo imitirajući stvari koje rade obični ljudi”, napisao je Pereti i dodao da ipak u ovim ljudima postoji i nešto normalnosti. Kada je direktora „Er Azije” Tonija Fernandeza pitao šta će da radi posle razgovora sa njim, ovaj bogataš odgovorio mu je da će napraviti deci užinu. Novinar je pratio i jednog od najbogatijih Kineza Vanga Đijanlina, čije bogatstvo vredi 21,4 milijarde dolara i koji je jedan od prvih biznismena u Kini koji ima privatni avion. Njegova firma se bavi nekretninama, a poseduje i lanac bioskopa. Kada mu nije do priče, Đijanlin se pravi da ne razume engleski.

Bi-Bi-Sijevog novinara najviše je zanimalo da sazna kakvi su milijarderi i milioneri kao ljudi: „Njihovo bogatstvo učinilo ih je sumnjičavim i nepristupačnim za druge ljude, to ih je dehumanizovalo.”

Kada je reč o njihovom pogledu na život, Pereti je otkrio da oni misle da su bolji od ostalih i da ne tolerišu ljudske slabosti.

„Čak i Bil Gatezijan, koji je priznat kao liberal i filantrop i koji finansira biblioteke i program vakcinacije u Africi, ne može baš da shvati zašto svako nije toliko odlučan da uspe u životu kao oni. Tu mantru ’plivaj ili potoniʼ prihvatile su i vlasti, tako uče i decu u školi. Ali, nismo svi biznismeni. I zbog toga ljudi u Evropi protestuju. Ne samo protiv siromaštva, nego i da bi reafirmisali princip humanosti, ljudskost”, primetio je Pereti.