Naučnici pozivaju na kampanju zarad poboljšanja "položaja" osica

Nova studija pokazuje da ljudi ne vole ose, iako su ose, kako naučnici ističu, podjednako korisne za ekologiju kao i pčele.

U anketi objavljenoj u časopisu "Ekolodžikal Entomolodži" (Ecological Entomology) učestvovalo je 750 ljudi iz 46 zemalja i prema toj studiji ose su među najomraženijim insektima, preneo je BBC.

Učesnici u istraživanja ocenjivali su insekte na skali od minus pet do pet.

Većina ocena za pčele bila je plus tri i više, dok je većina ocena koje su ose dobile bila minus tri ili čak niže.

Kada je trebalo da navedu reči koje imaju veze sa pčelama, najčešći odgovori bili su "med", "cveće" i "oprašivanje".

S druge strane, najčešće navedene reči za ose su "ujed", "dosada" i "opasnost".

Međutim i ose oprašuju cveće i ubijaju štetočine, a jednako su značajne za životnu sredinu kao pčele.

Problem je, prema rečima doktorke Sejran Samner sa USL, koja je vodila istraživanje, u tome što ose imaju lošu reputaciju.

Javnost nije svesna svih dobrobiti osa, pa se one smatraju neugodnim, a ne važnim za ekologiju.

"Ljudi ne shvataju kolika je njihova neverovatna vrednost", rekla je ona.

"Iako možda mislite da žele pivo ili sendvič - one su, zapravo, mnogo zainteresovanije da pronađu plen, odnosno insekte i da se vrate u osinjak da nahrane larve."

Ona takođe navodi da postoji manjak istraživanja o pozitivnim efektima osa na životnu sredinu.

Analizirala je naučne radove i konferencijske prezentacije o pčelama i osama tokom poslednjih 37 godina, 16 godina zaredom.

Na uzorku od 908 dokumenata, otkriveno je samo 2,4 odsto publikacija o osama objavljenih od 1980. godine, u poređenju sa 97,6 odsto - 886 radova o pčelama.

Od 2.543 konferencijska izlaganja o pčelama i osama, 81,3 odsto bio je o pčelama.

Taj nedostatak istraživanja zaustavlja napore za razvoj strategija o očuvanju osa, čija populacija opada zbog gubitka staništa i klimatskih promena, upozorio je dr Alesandro Kini sa Univerziteta u Firenci, koji je sarađivao na studiji.