Da li nam Sunce zaista preti?

Zbog oluje, navode mediji dalje, može biti poremećeno funkcionisanje električnih vodova, GPS sistema, satelita i avionskih letova. Oluja bi mogla izazvati smetnje u radu nekih od uređaja koje stanovnici Zemlje najviše cene, ali će stanovnicima u delovima centralne Azije omogućiti da vide auroru borealis ili polarnu svetlost, večeras kada padne mrak.

BBC javlja da će efekti oluje biti najintenzivniji u polarnim zonama i da bi avionima moglo biti preporučeno da izbegavaju rute preko tih oblasti.

Zamolili smo mladog astronoma Ivana Milića da nam preciznije pojasni ovu pojavu.

Neki mediji dramatično nagoveštavaju slom energetskih i komunikacijskih sistema zbog najavljene Sunčeve oluje? Šta stvarno možemo očekivati?

Možemo očekivati eventualne smetnje u energetskim i telekomunkacionim mrežama. Medjutim, uticaj Sunčevih oluja na ove sisteme je jako dobro poznat inženjerima i postoje mere opreza koje će ove smetnje svesti na minimum. Slom ovih sistema se svakako ne može očekivati pošto su ovogodišnje solarne oluje u rangu onih iz prošlog solarnog ciklusa, a tada definitivno nije bilo nikakvog sloma.

Zasto uopšte oluja sa Sunca može da utiče na te sisteme?

Količina nalektrisanih čestica (u najvećoj meri protona) koje stižu do Zemljine atmosfere tokom ovih događaja je dosta veća nego inače. Te naelektrisane čestice se kreću velikim brzinana (reda veličine 1000 km/s), interreaguju sa Zemljinim magnetnim poljem i stvaraju tzv. geomagnetne oluje koje mogu da utiču na prenos radio talasa kroz atmosferu. Ma kako ove naelektrisane čestice zvučale opasno, treba imati u vidu da je njihova ukupna energija više od hiljadu puta manja od energije svetlosti koju svakodnevno dobijamo sa Sunca.

Šta su u stvari ove solarne oluje i kako one nastaju?

Pojam “solarna oluja” podrazumeva veću grupu fenomena koji se dešavaju na Sunčevoj površini, najčešće se misli na eksplozije (eng. Flares) i konoronalne izbačaje materije (eng, coronal mass ejections, CME). Svi ti fenomeni su posledica izuzetno jakih (za Zemaljske pojmove) magnetnih polja koja nastaju na pojedinim mestima na Sunčevoj površini u periodima kada je Sunčeva aktivnost velika.

Pošto je Sunce, kao i svaka druga zvezda sastavljena od gasa koji je potpunosti jonizovan, pa samim tim i naelektrisan, ta magnetna polja mogu biti dovoljno jaka da izbace deo naelektrisanih čestica u međuplanetarni prostor. Te čestice zatim putuju kroz Sunčev sistem brzinama reda veličine 1000 km/s. Masa tih čestica je zanemarljiva u odnosu na masu Sunca, tako da ti događaji uopšte ne utiču na Sunčevu unutrašnjost.

Koliko su ove oluje česte?

Sunce ima vrlo pravilan ciklus aktivnosti koji se ponavlja na svakih 11 godina. Ovakvih događaja na Sunčevoj površini je bilo nebrojeno mnogo u poslednjih stotinjak godina koliko posmatramo Sunce. Nekoliko stotina ovakvih eksplozija desi se tokom svakog Sunčevog ciklusa aktivnosti. Izuzetno precizni modeli Sunca nam govore da je od trenutka kada je ono nastalo (pre oko 5 milijardi godina), pa do danas, Sunce prolazilo kroz ovakav ciklus aktivnosti. Ove pojave su očigledno vrlo česte.

Imali smo prilike da čitamo prethodnih meseci o tome da se Sunce čudno ponaša u odnosu na očekivanu aktivnost, da li se nešto promenilo?

Polarna svetlost. Lepe posledice oluja sa Sunca (foto: NASA)

Sunčeva aktivnost s vremena na vreme “kasni” ili “žuri” nekoliko meseci ili čak godinu dana. Međutim, ne bismo mogli da kažemo da je ovo nešto čudno. Treba imati u vidu da je celokupna energija oslobođena na površini Sunca u ovim eksplozijama i olujama zanemarljivo mala u odnosu na energiju koju dobijamo od Sunca u obliku svetlosti. Razne manifestacije Sunčeve aktivnosti su uvek zanimljive za naučnike, i neke stvari mogu izgledati čudno, ali to je uglavnom zato što konstantno napredujemo u posmatračkim tehnikama pa vidimo događaje na Suncu u sve više detalja.

Da li je u skorijoj istoriji bilo dramatičnih aktivnosti Sunca poput ove? Kako bi se to odrazilo na savremeno društvo, da se desi danas?

Da, 1859 se desila najjača zabeležena Solarna oluja u istoriji. Polarna svetlost je navodno bila vidljiva i na ekvatoru, a takođe je zabeležena i velika (u odnosu na današnje) eksplozija (flare) na Sunčevoj površini. 1989 je došlo do sličnog događaja, i tada je struja nestala na 9 sati. Posle toga, inženjeri su razvili zaštitne metode protiv tzv. geomagnetnih oluja. Najveći problem, koji bi, ironično, sigurno mnogo iznervirao savremeno društvo bi bio mogući kraći prekid bežičnih komunikacija, dakle satelitskih komunikacija i eventualno mreža mobilnih telefona. Jedina trajna šteta koju ove oluje mogu da nanesu su moguća ozbiljna oštećenja satelita u Zemljinoj orbiti. Bilo kakve posledice po živi svet, vodu, hranu ili klimatske uslove su prosto nemoguće.

Ipak ne treba strepeti toliko od ove pojave?

Nema potrebe za preteranim strahom. Sa ovom pojavom smo se već suočavali. Da smo u severnijim krajevima mogli bismo da uživamo u prelepoj polarnoj svetlosti, kao ovoj na slici.

Saznajte vše o solarnoj oluji koja preti Zemlji