Najčešći očni problemi koji dolaze s godinama

Vid je najvažnije čulo sluha čoveka jer njime primamo čak do 80 odsto svih informacija.

Zbog toga je važno da zaštitimo vid od svih negativnih uticaja unutrašnjeg, spoljašnjeg i radnog okruženja, kao što je npr. sunčevo zračenje, zračenje TV ekrana ili monitora računara itd.

Kako starimo, imamo i sve više problema s očima.

1. Glaukom

Glaukom je bolest očnoga živca koja nastaje kao posledica neregulisanog očnog pritiska. Rezultat toga je sužavanje vidnog polja, slabljenje vidne oštrine i u najtežim slučajevima trajni gubitak vida. Drugi je uzrok slepoće u svetu, odmah iza makularne degeneracije. Oko jedan odsto populacije pati od ove bolesti, rizik se znatno povećava u kasnijim godinama života. To je posebno opasno jer se bolest u početku razvija polako i neprimetno. Preporučuje se da, od četrdesete godine života, idete na redovne kontrole očiju.

Primarni glaukom otvorenog ugla je najčešći oblik glaukoma. Dosta dugo ne izaziva nikakve poteškoće, ali ako se otkrije na vreme, može da se leči pomoću kapi za oči. Drugi oblici glaukoma su: akutni glaukom, bolesniku s akutnim glaukomom potrebno je hitno lečenje zbog toga što veoma brzo može dovesti do slepila.

2. Starosno uslovljena makularna degeneracija

Pre 30 godina ova bolest je bila retka, a sada je jedna od najčešćih uzroka slepila u razvijenim zemljama. Tačan uzrok bolesti nije poznat, ali se pretpostavlja da do razvoja bolesti dolazi zbog uticaja nekoliko različitih faktora, kao što su npr. promena spoljašnjih uticaja životne sredine (sunčevo i druga zračenja...) i trenutni stil života (stres, ishrana...).

Čitanje postaje otežano, kao i gledanje televizije, a objekti se mogu činiti iskrivljenima. Ova je degenerativna bolest povezana sa starenjem, obeležava je istrošenost dela oka odgovornog za centralnu vidnu oštrinu pa se deli na suvu i mokru degeneraciju. Najveći rizik za senilnu makularnu degeneraciju oka je starost. Dok se na nju nikako ne može uticati, postoje mnogi faktori rizika nad kojima možemo imati kontrolu i tako smanjiti svoj rizik. Oni uključuju pušenje, gojaznost i visok krvni pritisak. Ako želite da se zaštitite od ovog vodećeg uzročnika slepoće u svetu, doktori savetuju redovnu telesnu aktivnost, prestanak pušenja i održavanje pravog nivoa krvnog pritiska.

3. Mrena ili katarakta

Očna mrena ili katarakta je bolest oka koja uzrokuje zamućenje očnog sočiva.

Očna mrena uzrokuje smanjenje vidnih funkcija, posebno smanjenje vidne oštrine. Stepen pogoršanja vida je različit, zavisno od tipa katarakte i od toga koliko je bolest uznapredovala. Simptomi su najčešće zamagljen vid, povremene dvoslike, oslabljen vid pri sunčevoj svetlosti i neraspoznavanje boja. Najčešće se susrećemo sa tzv. staračkom kataraktom, koja je povezana sa starenjem. Čak u 60 odsto populacije, između 65 i 74 godine starosti javlja se očna mrena. Razlozi nastanka još nisu potpuno razrešeni. U rizične faktore pre svega spadaju starost, spol (veća je učestalost kod žena), gojaznost, dugotrajno korišćenje određenih lekova, pušenje itd.

4. Dijabetička retinopatija

Šećerna bolest oštećuje male krvne žile u telu pa tako i na očnoj pozadini. Praktično nema bolesnika od šećerne bolesti koji nakon nekoliko godina ne razvije promene na žilama očne pozadine što se naziva dijabetička retinopatija. Naime, krvne žilice postaju propusne i propuštaju tečnost ili krv pa pacijent sve mutnije i slabije vidi.

Promene mogu napredovati i ako pacijent primeti ikakve probleme s vidom, zato su veoma važne redovne kontrole očne pozadine kod pacijenata koji imaju dijabetes kako bi se što ranije započelo lečenje.