Uzročnik mršavosti je u genima

Londonski tim je ustanovio da su osobe koje imaju višak kopija izvesnih gena pod znatno većim rizikom da budu veoma mršave, izvestila je francuska novinska agencija AFP.

Kod jedne od 2.000 osoba deo hromozoma 16 je dupliran, što muškarce čini 23 puta, a žene pet puta sklonijim da budu ozbiljno mršavi.

U mnogim slučajevima višak ili manjak u nekom delu hromozoma nema nikakvog efekta, ali ponekad oni mogu da budu uzročnici nekih poremećaja ili bolesti, napomenuo je Filip Frogel, profesor na Impirijal koledžu, koji je učestvovao u istraživanju.

Amalizirajući DNK preko 95.000 osoba, Frogel i njegove kolege su tragale za genetskim uzorkom koji može biti doveden u vezu s ekstremnom mršavošću.

Naučnici su utvrdili da je udvostručavanje dela hromozoma 16, koji sadrži preko dva tuceta gena, u čvrstoj vezi s nedovoljnim indeksom telesne mase (BMI) od ispod 18,5.

Normalni BMI se kreće od 18,5 do 25, BMI osoba s viškom kilograma je 25 do 30, a BMI gojaznih osoba je viši od 30.

Polovina deca obuhvaćene dotičnim istraživanjem, kod koje je utvrđena rečena genska anomalija, je patilo od sindroma neuspešnog napredovanja, što bznači da rastući ona nisu normalno dobijala na kilaži.

S druge strane, osobe kod kojih postoji manjak kopija u delu hromozoma 16, imaju 43 puta veće izglede da budu morbidno debele, utvrdio je isti britanski tim u istraživanju objavljenom prošle godine.

Kod neke dece, naročito dečaka, se dešava da četvorogodišnjak ima težinu deteta od godinu i po dana. Za to je dosad pretežno krivljen nemar roditelja, ali je britanski tim utvrdio da je često u pitanju genetika.

Inače, osim mršavosti, ovaj višak duplikata u delu hromozoma 16 kod četvrtine osoba koji ga imaju izaziva mikrocefaliju, odnosno smanjenu glavu, što povlači i neke neurološke defekte i kraći očekivani životni vek.

Ranija istraživanja su identifikovala veliki broj genetskih promena koje su odgovorne za gojaznost, ali je ovo prvo koje je utvrdilo genetske uzroke preterane mršavosti.

Britanski stručnjaci ističu da bi njihovi nalazi mogli da predstavljaju osnovu za razvoj novih načina lečenja gojaznosti i poremećaja apetita.