"Priznajte detetu da je gojazno"

Reč je o klasičnom roditeljskom poricanju, tvrde stručnjaci. Problem je u tome što se više niko ne usuđuje da kaže reč “debeo” – ni roditelji, ni lekari, ni učitelji.

U Srbiji je gojazno 15 odsto školaraca, što je istini za volju ipak daleko manje nego u ostalim evropskim zemljama.

Poređenja radi, u Velikoj Britaniji trećina dece pati od ovog problema, a u nekim gradovima čak polovina.

Prikrivanjem problema eufemizmima, deca se zavaravaju, kažu stručnjaci.

Potrebno je da roditelji budu hrabri i priznaju sebi i svojoj deci da su gojazna.

U suprotnom, gojazno dete će prerasti u gojaznog pubertetliju, a zatim gojaznu odraslu osobu i neće smatrati da mu je roditelj učinio uslugu time što ga je tešio da ima “krupne kosti”.

Alan Džekson, vodeći lekar i istraživač Centra za kontrolu težine u Velikoj Britaniji, kaže da u slučaju da im roditelji na vreme dovedu dete, uspešnost izlečenja 90 odsto.

“Kolektivno poricanje dovodi do toga da svega 20 roditelja, posle svih naših apela, dovede decu na program. Oko deset će me pozvati i reći: ‘Kako se usuđuješ da moje dete nazoveš debelim?’ Čemu tako neprijateljski stav, prema nečemu što će pomoći njihovoj porodici i promeniti život na bolje njihovom detetu? To je nešto što nikad neću razumeti”, kaže on.

FBellon / Flickr.com

“Neki ljudi smatraju da je epidemija dečje gojaznosti posledica nedostatka moderne discipline. Moderni roditelji udovoljavaju deci i daju im slatkiše i brzu hranu. Ljudi moje generacije (pedeset i neka) pamte da ako smo kao deca odbijali zdravu hranu, alternative nije bilo i morali smo da idemo u krevet gladni”.

Danas je ponuda nezdrave hrane koja se deci dopada ogromna i roditelji linijom manjeg otpora, im je daju i teše se da dete “barem nešto jede”.

Ono, međutim, nema gde da potroši toliku unetu energiju. Zato učenje dece zdravim navikama u ishrani je jedan od najvažnijih zadataka roditelja.

Ma koliko dete bilo “probirljivo”, ne smete posustati i dozvoliti mu da glad utoli šećerom, kaže Džekson.

“Kada je reč o starijoj deci, većina ljudi je iznenađena kada čuje da je sasvim normalno da se šestogodišnjaku vide rebra kada podigne ruke u vazduh. Kada vidimo gojaznu decu ovih godina, uvek saznamo više od njih, nego od njihovih roditelja. Kada pitate majku ili oca zašto im je dete gojazno, oni će okriviti sve druge, osim sebe samih”, dodaje on.

“Kada bi roditelji videli s kakvim stresom i gubitkom samopouzdanja se suočavaju gojazna deca, kada postanu gojazni tinejdžeri, mislim da bi sve činili drugačije. Ne plašite se ‘debljine’, suočite se s njom”.