Svet
Rat – dan 801: Silni udari na Ukrajinu; Rusi zauzimaju; Harkov totalno uništen VIDEO
Rat u Ukrajini – 801. dan
23:46
5.5.2024.
19 h
Istorija komande CTRL + ALT + DELETE
U proleće 1981. godine Dejvid Bredli je bio deo odabranog tima koji je radio u neobeleženoj zgradi u Boka Ratonu. Njegov zadatak bio je da pomogne IBM-u da napravi novi personalni kompjuter. S obzirom na činjenicu da su Apple i RadioShack već prodavali male kompjutere, projekat Acorn morao je da bude završen u izuzetno kratkom roku umesto u standardnom vremenskom periodu od 3 do 5 godina.
TehnopolisSubota, 13.07.2013.
20:26
Jedna od omiljenih začkoljica programera bila je činjenica da kada bi kompjuter naišao na problem sa kodiranjem, oni su morali da ručno restartuju ceo sistem. Ponovno paljenje mašine automatski je započinjalo seriju testova memorije, što je oduzimalo dragoceno vreme.
„Bilo je dana kada smo svakih pet minuta morali da restartujemo sistem dok smo tragali za problemima“, izjavio je Bredli.
Ovi zamorni testovi izluđivali su programere.
Zbog toga je Bredli stvorio prečicu na tastaturi koja bi pokrenula restartovanje sistema bez memorijskih testova. Međutim, on nikada nije ni pomislio da će ga to prosto rešenje pretvoriti u programerskog heroja niti da će ova komanda postati integralni deo korisničkog iskustva.
Bredli se pridružio IBM-u kao programer 1975. godine a u septembru 1980. godine postao je jedan od 12 programera koji su radili na projektu Acorn.
Bredli je radio na svemu, a pet meseci nakon početka programa stvorio je ctrl+alt+del. Taj zadatak bio je samo još jedna od mnogih stvari koje je trebalo precrtati sa liste obaveza.
“To je trajalo 5 minuta a onda sam se prebacio na narednu od 100 stvari koje je trebalo završiti”, izjavio je.
Bredli je namerno izabrao ove dugmiće zbog njihove pozicije na tastaturi pošto su umanjivali šansu da neko sasvim slučajno pritisne sva tri tastera.
Nikada nije nameravao da ova prečica postane dostupna kupcima. Ona je bila namenjena njemu i ostalim programerima koji su očajnički gledali da uštede svaku sekundu.
U samom početku svega šačica korisnika bila je svesna ove prečice. Tek ranih 90-ih godina prošlog veka, kada se pojavio Microsoftov Windows, ova komanda počela je da dobija na popularnosti.
Kako su personalni računari počeli da “blokiraju” uz čuveni “plavi ekran smrti”, korisnici su počeli da da dele ovu komandu među sobom u znak solidarnosti.
Bredlijeva komanda vrlo brzo je postala izuzetno važna mnogima.
Prilikom obeležavanja dve decenije IBM-ovog personalnog kompjutera bredli je izjavio: “Moram da podelim zasluge, istina je da sam ja smislio prečicu, ali ju je Bil Gejts učinio slavnom”.
„Bilo je dana kada smo svakih pet minuta morali da restartujemo sistem dok smo tragali za problemima“, izjavio je Bredli.
Ovi zamorni testovi izluđivali su programere.
Zbog toga je Bredli stvorio prečicu na tastaturi koja bi pokrenula restartovanje sistema bez memorijskih testova. Međutim, on nikada nije ni pomislio da će ga to prosto rešenje pretvoriti u programerskog heroja niti da će ova komanda postati integralni deo korisničkog iskustva.
Bredli se pridružio IBM-u kao programer 1975. godine a u septembru 1980. godine postao je jedan od 12 programera koji su radili na projektu Acorn.
Bredli je radio na svemu, a pet meseci nakon početka programa stvorio je ctrl+alt+del. Taj zadatak bio je samo još jedna od mnogih stvari koje je trebalo precrtati sa liste obaveza.
“To je trajalo 5 minuta a onda sam se prebacio na narednu od 100 stvari koje je trebalo završiti”, izjavio je.
Bredli je namerno izabrao ove dugmiće zbog njihove pozicije na tastaturi pošto su umanjivali šansu da neko sasvim slučajno pritisne sva tri tastera.
Nikada nije nameravao da ova prečica postane dostupna kupcima. Ona je bila namenjena njemu i ostalim programerima koji su očajnički gledali da uštede svaku sekundu.
U samom početku svega šačica korisnika bila je svesna ove prečice. Tek ranih 90-ih godina prošlog veka, kada se pojavio Microsoftov Windows, ova komanda počela je da dobija na popularnosti.
Kako su personalni računari počeli da “blokiraju” uz čuveni “plavi ekran smrti”, korisnici su počeli da da dele ovu komandu među sobom u znak solidarnosti.
Bredlijeva komanda vrlo brzo je postala izuzetno važna mnogima.
Prilikom obeležavanja dve decenije IBM-ovog personalnog kompjutera bredli je izjavio: “Moram da podelim zasluge, istina je da sam ja smislio prečicu, ali ju je Bil Gejts učinio slavnom”.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
35 Komentari
Možda vas zanima
Svet
Rat – dan 800: Vijori se ruska zastava; Vojska dobila hitno naređenje
Rat u Ukrajini – 800. dan. Žestoke borbe na Istočnom frontu se nastavljaju.
23:23
4.5.2024.
1 d
Društvo
RHMZ upozorio: Pripremite se, stižu paklene vrućine
RHMZ objavio je prognozu do oktobra ove godine. Kako se može protumačiti sezonska prognoza, ovog meseca će temperature biti oko proseka, dok nas narednih meseci očekuje blagi porast temperatura.
12:53
5.5.2024.
1 d
Svet
Idu na 500.000 Rusa: Nemaju šanse?
Francuska može da izdvoji samo dve brigade za podršku Oružanim snagama Ukrajine, što će biti kap u čaši u poređenju sa veličinom i snagom ruske vojske, rekao je pukovnik Aleksandar Vautraver na TV kanalu LCI, prenosi RIA Novosti.
20:42
5.5.2024.
22 h
NBA
Jokić ubacio 32p, ali gubio lopte – Edvards briljirao, brejk Minesote!
Košarkaši Denver Nagetsa izgubili su kod kuće od Minesote Timbervulvs 106:99 na startu polufinala Zapadne konferencije.
3:29
5.5.2024.
1 d
Komentari 35
Pogledaj komentare