RapidShare i internet piraterija

Jedna od najpopularnijih svetskih file-hosting i file-sharing internet lokacija je RapidShare. Popularan je širom planete, a prema podacima servisa Alexa, nalazi se među 15 najposećenijih svetskih sajtova. Države u kojima je sajt RapidShare zauzeo najviša mesta su: Iran, Srbija, Slovačka i Grčka. U Iranu se nalazi na četvrtom mestu, a u Srbiji na petom mestu, odmah posle pretraživača Google i Yahoo!, YouTube-a i MySpace-a. U Slovačkoj i Grčkoj RapidShare je, kao kod nas, na petom mestu po posećenosti.

Fajlovi se na RapidShare mogu postaviti, a i preuzeti besplatno. Broj megabajta koje korisnici tokom dana mogu preuzeti je ograničen osim ukoliko se, po ceni od oko 60 evra za godinu dana, ne otvori tzv. premium nalog.

Na strani RapidShare-a možemo saznati da u Srbiji trenutno postoje tri ovlašćena distributera premium naloga. Oni obećavaju brzo otvaranje RapidShare naloga po izvršenoj uplati na njihov bankovni račun. Pored toga, pretraživanjem interneta može se naići i na niz domaćih neovlašćenih distributera koji nude slične usluge. Na prezentaciji jednog od nezvaničnih distributera piše: „RapidShare je najbolji i najpoznatiji svetski provajder piraterije. Na RapidShare možete naći baš sve najnovije: programe, filmove, igrice, muziku i sve ostalo“. Budući da se postavljanje sadržaja na servere RapidShare-a slabo kontroliše, ova nezgrapna (anti-)reklama za sajt ima pravo kad kaže da se na ovom najvećem svetskom serveru za razmenu fajlova može naći mnogo piratskog materijala. Jedno od glavnih objašnjenja koje ovakvi internet servisi daju kao odgovor na optužbe za širenje piraterije je da oni nisu u stanju da kontrolišu aktivnosti svih korisnika kao što ni pošta ne može da otvori svako pismo. To bi, u krajnjoj liniji, vodilo ka ugrožavanju privatnosti.

Zakonom protiv RapidShare-a

Nedavno je u Nemačkoj donešena važna sudska odluka koja će uticati na budućnost RapidShare servisa. Spor između nemačkog Udruženja za zaštitu autorskih prava GEMA i RapidShare-a vodio se već nekoliko puta u različitim nemačkim pokrajinama. Najnovija sudska odluka došla je od Okružnog suda u Diseldorfu i ona, pojednostavljeno rečeno, glasi da je RapidShare odgovoran za materijal koji se na njihove servere postavlja. U odluci suda od 23. januara 2008. godine stoji da servis RapidShare treba da preduzme čak i takve mere koje u sebi sadrže opasnost da sam model poslovanja postane manje atraktivan ili da bude čak potpuno promenjen. Odluka Okružnog suda u Diseldorfu razlikuje se od odluke suda u Kelnu u prethodnom sporu. Za razliku od odluke iz Diseldorfa koja u sebi sadrži instrukciju o preventivnim merama RapidShare-a, odluka iz 2007. godine obavezuje RapidShare samo da izbriše sa svojih servera određene sadržaje na koje direktno ukaže GEMA. U budućnosti ćemo videti čija interpretacija prava je tačnija, a moguće je da će konačni odgovor doći tek od strane Vrhovnog suda Nemačke.

Zanimljiv je metod koji je u Francuskoj nedavno uveden u cilju borbe protiv online piraterije. U novembru 2007. godine francuska Vlada je u dogovoru sa francuskim provajderima internet usluga i muzičkom i filmskom industrijom donela sledeću antipiratsku meru: provajderi će beležiti i prijaviti korisnike koji u velikim merama preuzimaju sadržaj zaštićen autorskim pravom. Ako se nakon maksimalno dve opomene koje pošalje novoformirani organ za kontrolu ne «poprave», takvim korisnicima biće isključen internet. Slična zakonska mera trenutno se razmatra u Velikoj Britaniji.

Zašto ljudi koriste Rapidshare?

Neovlašćeno preuzimanje filmova i muzike zaštićenih autorskim pravom putem RapidShare-a i sličnih servisa je ilegalno. Logično pitanje je zašto, i pored te činjenice, mnogi ljudi širom planete to rade i kako ih obeshrabriti u tome.

U nedavnoj naučnoj studiji "Share, Steal, or Buy? A Social Cognitive Perspective of Music Downloading" istraženo je ponašanje 134 američka studenta koji su ilegalno preuzimali muziku sa interneta. Uočena su dva faktora koja su uticala na ponašanje ispitanika:

Moralna opravdanost: Studenti koji su verovali da je preuzimanje muzike moralno opravdano preuzimali su veće količine od ostalih.

Princip «šta rade drugi»: Studenti koji su mislili da ostali preuzimaju više ilegalnog sadržaja od njih i sami su počeli da preuzimaju više nego ranije.

U istoj studiji iznesene su dve teorije zašto su mnogi američki studenti stavili ilegalni download muzike ispred pravednosti, morala i mogućih posledica. Prema jednoj teoriji, glavni pokretač mnogih nije želja da se uštedi novac, već da se muzika deli i razmenjuje sa osobama sličnih muzičkih ukusa. Prema drugoj teoriji, koja je potkrepljena i slučajevima iz prakse, neki postaju svojevrsni zavisnici ilegalnog preuzimanja fajlova.

Interesantno je da se velika većina ljudi koja preuzima fajlove zaštićene autorskim pravom i time učestvuje u nezakonitoj aktivnosti najverovatnije ne bi upustila u krađu u npr. prodavnici, niti bi ukrali nešto od neke druge osobe. Neka od objašnjenja i opravdanja koja se u našem društvu mogu čuti kao odgovor na pitanje «Zašto neovlašćeno preuzimate sadržaj sa interneta koji je zaštićen autorskim pravom?» su:

- Bogate i moćne korporacije često ostvaruju velike profite. To nekim ljudima stvara osećaj da nelegalnim preuzimanjem sadržaja čijeg su takve bezlične korporacije vlasnici nikoga pojedinačno neće značajno oštetiti;

- Ogroman broj ljudi to radi. Dodatno, oni koji ilegalno «skidaju» fajlove sa interneta vrlo retko budu uhvaćeni;

- Fajlovi nisu materijalna, «opipljiva» stvar. Drugačije je ukrasti CD ili DVD;

- Preuzimanje fajla je manje ozbiljan prestup od postavljanja fajla na internet;

- Postoje zagriženi obožavaoci određenih serija koji žele da pogledaju najnoviju epizodu čim se pojavi kako bi mogli da podele utiske sa ostalima na, primera radi, internet forumima;

Sa druge strane, oni koji postavljaju ilegalni sadržaj često sami sebe smatraju modernim Robinom Hudom koji krade od bogatih da bi pomogao siromašnima.

Fenomen masovnog i neovlašćenog preuzimanja sadržaja koji je zaštićen autorskim pravom postao je odavno veliki problem za mnoge: zakonodavce, sudove, filmsku i muzičku industriju. Filmska i muzička industrija su procenile da se novčani gubici zbog piraterije mere u milijardama dolara godišnje. Mišljenja o tome koji deo ovih gubitaka uzrokuju RapidShare i slični servisi jako variraju. Brza internet revolucija ostavila je iza sebe pravne propise neprilagođene novonastaloj situaciji. Dok zakonodavac u potpunosti ne definiše nedozvoljeno ponašanje i odgovornost u oblasti interneta, do tada će mnogi njegovi segmenti funkcionisati kao pravi „divlji zapad“.

Puko zatvaranje servisa poput RapidShare-a, bez donošenja jasnih zakonskih odredbi, predstavlja kratkoročnu strategiju jer će se pojaviti novi slični servisi. U tom smislu, propis koji je u borbi protiv piraterije nedavno donela francuska Vlada i trenutne i buduće odluke nemačkih sudova u sporu protiv RapidShare-a će svakako osvetliti put ka korišćenju interneta u zakonskim okvirima.